AnaM

Gledam ja njega. Gleda on mene.
Gledam značajno njega. Gleda on još značajnije mene.
Mogao je da uzme mandolinu i otpeva serenadu. Koja bi to ljubav na prvi pogled bila.
Mogao je da uperi pištolj ili nož u mene, upuca me, izbode. Koja bi to kriminalna priča bila.
U trenutku odluke, naiđe mi bus. Uskočih u njega gracilno kao svaka meca, nameštajući masku, rukavice, mereći distancu i sve neke takve tandrmoljke.
On ostade da čeka drugu priliku, ili bus u drugom pravcu.
…a kakav bi kriminalno-ljubavni post to mogao biti.

Izgubila sam vozačku, prodala auto i nastao problem prevoza.
Taxi se pokazao kao skupa varijanta, gradski prevoz bi i mogao, ali udarila corona, socijalne distance, maske...nema šanse da uđem u bus.
Šta ću kud ću okrenuh se prošlosti. Poni expres nema, orion expres se izgubio, magarac traži štalu i hranu. Okreni obrni prevoz mi treba.
I setih se.
Za dalje destinacije kupismo tepih. To mu dođe kao avion kabriolet,vetrić osvežava u sparne letnje dane.
Za individualne, noćne izlaske kupila sam si brezovu metlu.
Nekad su pravili dobre stvari koje su trajale godinama. Sad je moderno naručiš i pošiljka direkt u kuću.
Online nabavka... I stiže.

Priče iz živinarnika

-Piju, piju, mama, izašli smo iz onog majušnog kaveza. Ima zelene šume, ukusnih kamenčića, dopada nam se. Ovo je sloboda??
--Ćurka uzdahnu, zaleprša krilima
-Čurići moji dragi. Nema slobode. Ovo je samo malo veći kavez.
-Kad budemo veliki, veliki, kao tata Paja ćuran, onda ćemo na slobodu u veliki svet??

-I tata ćuran, i oni veliki su u kavezu.
-Znam, ljudi su na slobodi-.zapijuće maleni, budući filozof ćureći. Ljudi mogu da idu gde hoće, da rade što hoće, nisu u kavezu.
Ćurka se zamisli. To joj je bilo malo komplikovano za njen mozak
-Da, ljudi su slobodni, dato im je sve, mogu sve, ali mi se ipak čini da i oni imaju neke kaveze, sami sebi ih stvaraju... Ko zna, nego evo jedne „ljudice“ sa žitom, mani kaveze ćure, idemo se dobro najesti.
Svi ti kavezi su zbog hrane, neki je imaju previše, neki nemaju uopšte, pomisli ćure filozof, mahnu malenim krilcima i zatrča se prema hranilici.

Detinjstvo
Eh da mi je vratiti se u bezbrižnost detinjstva.
Hm... da li je baš tako??
Kad si malecni niko te ne sluša, daju ti neku groznu hranu tvrdeči da je zdrava. Malo što zamešaju i slatko i meso i jaje, nego još izmiksaju i guraju ti u usta govoreči nekim nemogučim, kao bebećim jezikom. Moje a gu... drrr.... nisu shvatili i nadaju se da ću normalno govoriti iako oni kažu
-Oces majo ću ću, (to je juha), pupica je njam njam… Moja bebica voli meko.I slične karakondžule od reči.
Ne bebica ne voli mleko i mora ga jesti jer je gladna a drugo ništa ne dobije. Kad pokuša to baciti im o glavu, drže je za ruke, i trpaju dok se ne uguši ili proguta. Badava posle sve popljuvati, veći deo je otišao gde ne treba, u želudac. Onda te izvrnu, kao da ti bude bolje. Što matorci ne dube posle ručka dok ih neko lupa po leđima??
Kako steći imunitet kad sve što strapa u usta je sterilno iskuvano, a jeres je podići bombon sa poda staviti ga u kosu ili usta. Vode je kod doktora i tamo bodu. Badava se mali čovek bunio, branio, skrivao. Veliki ljudi za sebe nisu tako hrabri, smisliće I sve teorije zavere samo da se ne vaccinišu.
Pitaju koga najviše voliš. Naravno, ne očekuju da ćeš reći čokoladu, pa tvoje reči tumače kao tatu i mamu.
Sve u svemu, to detinjstvo , srećom kratko traje. U međuvremenu baka i deka te neće čuvati nego te gurnu u vrtić tvrdeći da si tamo u svom društvu. Oni ne idu u dom za stare da budu u svom društvu.
Dok trepneš dolazi najlepše doba

Mladost
Cvrkuću ptičice, zaljubljen si grliš celi svet. I nije baš tako. Ili si predebeo ili premršav, grudi nisu kao u porno časopisima, znači ne valjaju. Velika ljubav nije samo tvoja nego pipka sve živo što stigne.
Kad bi kao tinejđer izašao isprate te sa
-Budi dobra i lepo se provedi.
-Hej, ne može i jare i pare, ili ću biti dobra ili ću se lepo provesti.
Ta mladost, traje kako kome od deset do pedeset godina. Primečeno je da što si stariji sve si šašaviji, jer
Uzmi sve što ti život pruža,
danas si cvet
sutra uvela ruža.

Neke ruže nikad ne precvetaju pa ne dožive da uživaju u dobu (samo gunđaju I ništa im nije pravo) antipatično nazvano
Starost
Kasne, iskusne godine, kako ko voli, su kad se pojave bore na licu, telo udebeli, kosa pobeli. Ustvari to je nekad bilo. Od kada su tu hirurzi, plastika i boje, sve je lakše, pa se godine vide jedino po postupcima. Tu je i iskustvo, kao, pamet proradila, ljubav se rasplamsava, postajemo vrhunski kulinari. Krasno.
Ne treba ti više ni slušati prognozu vremena . Ako te trga u kolenima kiša će, ako teže dišeš prepušio si, ili te posetila g-đa Corona. Ne možeš uraditi više 50 sklekova jer se na prvom već zaduvaš i treba ti pomoć za ustajanje. Ruku na srce, nisi mogao to ni ranije, ali sad je od starosti.
Dobra okolnost je što slabije vidiš, pa su ti svi ljudi lepši, a i sluh malo popušta pa ne čuješ sve neugodne vesti.
Primećujese da kako je došla corona mnogi supostali interesantniji suprotnom polu Možda jer svi nose maske, a i ona distanca dobro dođe.
Ne moraš čitati dosadne knjige, niti se diviti filmovima koje ni sam režiser ne razume. To niko i ne očekuje od tebe.
Sve u svemu ni sama ne znam koje je doba života najlepše, pa završavam frazom, svako doba ima svoje prednosti i lepo je proći kroz svako sa osmehom na licu...

Poenta je, koristi trenutak u kome živiš.
Kad prođe koristi sledeći, pa sledeći… i ne tuguj za prošlošćui, badava ti. Oni zanosni mladići iz mladosti sad su dobili trbuhe, žmirkaju, pričaju stalno iste viceve, priče gde su heroji, noću hrču, a danju gledaju ženskicama dekolte i minić.
Ne nadaj se previše u budućnost. Sve i da dođe princ na belom konju sa gitarom pred tebe. Ne bih mu ja previse verovala. Čekao mene, nije nego.
Nakrivi kapu, živi sada.

Postoji bosanska pesma u kojoj Fati kao treba zlato, pa došla kod Muje. Mujo je poslao u magazu da uzme zlata koliko hoće.
Fata uđe u magazu sama, za njom Mujo zamandali vrata.
Tu magazu sam zamišljala kao veliki špajz u kome stoje u vrećama kukuruz, pšenica, ali ono zlato u vreći nikako mi nije pasovalo. Odgojili su me da ženskica može imati prstenje na ruci i još samo jedan komad zlatnog nakita. Ako natrpa više, liči na božični bor, što bi se reklo, prostača. I Fata sa vrećom zlata nije mi išla u glavu. I taj Mujo, zašto je zatvorio vrata??
Kasnije mi je pomalo bilo jasnije, sram ga bilo, tako on Fati.
Vremena se menjaju…
Imamo tri purana i jednu puricu. Ona purica, vragolanka, htela bi vreću zlata, i dere se po dvorištu. Purani se uzbunili, pa se kočopere, šetaju u krug, napuhnjavaju se. Vrte se i pokazuju koji je jači, bolji, lepši, sposobniji.
Purica se i dalje dere.

Potukoše se purani, jednog skoro ubili, morao se povući. Dva tek sad se napuhnjavaju i prave važni.
Purica ljuta kao puška, stane između njih dva. Ništa.
Gleda to sve graorasti petlić koji poštuje kokošiju hijerarhiju i povlači se pred glavnim petlom, pa ti pojuri puricu.
Trči tamo, trči vamo, ona dva se najzad razdvojiše, pojuriše petlića pa pravo u spavaonicu.
Purica ih gleda, pa ulete i ona u šupu, zamandali vrata.
Šta je dalje bilo, ne zna se, ali da je bilo bilo je…
Novo vreme novi običaji, i purice sad zamandale vrata ako hoće vreću zlata…

Sad je moderno da svi daju izjave za novine, televizije, kako se provode.
Ono sa televizijom je prilično beskorisno, jer su ljudi pobegli od programa.
-Zašto, pita se neko.
-Kako, zašto??
Kad bi vas neko pitao da idete u bolnicu i celi dan gledate bolesnike i brojite koliko ih je ozdravilo a koliko ne , zar ne bi pomislili da mu u glavi nije sve u redu??
Znači ostaju novine.
Na pitanje: Što sad čitate, pevaljke odgovaraju Idiota, političari prate aktuelnu situaciju (čitaj, knjiga je za njih samo dekoracija u knjižnici), a plebs piše knjige a ne čita I tako gubi vreme.ja baš krenula sa pisanjem, naslov i prva stranica su gotovi.
: Dobro, pišem ozbiljno, svako jutro cedulju naruđbe, paprika, tomatino, testenina, tuna,ulje...
Ne pitanje
-Koju muziku slušam, odgovorila bih. Zavisno od doba dana kukurikanje petlova, brontolanje purice na purane, ili u večernje sate pose fizičkih vežbi, to jest teranja muha, slušam poj komaraca.
Koji je vaš sledeći potez??
Razmišljam da zagrlim jastuk I prepustim se carstvu snova, uf ne može carstvo, nije moderno, prepuštam se demokratskim snovima.
Hm…neću se noćas naspavati.
Što gledam??
Hm... teško pitanje. Gledam levo, gledam desno, cene u samoposluzi bujaju kao korov posle kiše, bolje ništa da ne gledam.

Bio vašar u selu. Tezge na distanci, ljudi sa maskama, nije to, to. Potrebna su nam druženja, šala, smeh... gužve... ali... neće skoro ...