AnaM

Priče iz živinarnika

-Piju, piju, mama, izašli smo iz onog majušnog kaveza. Ima zelene šume, ukusnih kamenčića, dopada nam se. Ovo je sloboda??
--Ćurka uzdahnu, zaleprša krilima
-Čurići moji dragi. Nema slobode. Ovo je samo malo veći kavez.
-Kad budemo veliki, veliki, kao tata Paja ćuran, onda ćemo na slobodu u veliki svet??

-I tata ćuran, i oni veliki su u kavezu.
-Znam, ljudi su na slobodi-.zapijuće maleni, budući filozof ćureći. Ljudi mogu da idu gde hoće, da rade što hoće, nisu u kavezu.
Ćurka se zamisli. To joj je bilo malo komplikovano za njen mozak
-Da, ljudi su slobodni, dato im je sve, mogu sve, ali mi se ipak čini da i oni imaju neke kaveze, sami sebi ih stvaraju... Ko zna, nego evo jedne „ljudice“ sa žitom, mani kaveze ćure, idemo se dobro najesti.
Svi ti kavezi su zbog hrane, neki je imaju previše, neki nemaju uopšte, pomisli ćure filozof, mahnu malenim krilcima i zatrča se prema hranilici.