Detinjstvo
Eh da mi je vratiti se u bezbrižnost detinjstva.
Hm... da li je baš tako??
Kad si malecni niko te ne sluša, daju ti neku groznu hranu tvrdeči da je zdrava. Malo što zamešaju i slatko i meso i jaje, nego još izmiksaju i guraju ti u usta govoreči nekim nemogučim, kao bebećim jezikom. Moje a gu... drrr.... nisu shvatili i nadaju se da ću normalno govoriti iako oni kažu
-Oces majo ću ću, (to je juha), pupica je njam njam… Moja bebica voli meko.I slične karakondžule od reči.
Ne bebica ne voli mleko i mora ga jesti jer je gladna a drugo ništa ne dobije. Kad pokuša to baciti im o glavu, drže je za ruke, i trpaju dok se ne uguši ili proguta. Badava posle sve popljuvati, veći deo je otišao gde ne treba, u želudac. Onda te izvrnu, kao da ti bude bolje. Što matorci ne dube posle ručka dok ih neko lupa po leđima??
Kako steći imunitet kad sve što strapa u usta je sterilno iskuvano, a jeres je podići bombon sa poda staviti ga u kosu ili usta. Vode je kod doktora i tamo bodu. Badava se mali čovek bunio, branio, skrivao. Veliki ljudi za sebe nisu tako hrabri, smisliće I sve teorije zavere samo da se ne vaccinišu.
Pitaju koga najviše voliš. Naravno, ne očekuju da ćeš reći čokoladu, pa tvoje reči tumače kao tatu i mamu.
Sve u svemu, to detinjstvo , srećom kratko traje. U međuvremenu baka i deka te neće čuvati nego te gurnu u vrtić tvrdeći da si tamo u svom društvu. Oni ne idu u dom za stare da budu u svom društvu.
Dok trepneš dolazi najlepše doba
Mladost
Cvrkuću ptičice, zaljubljen si grliš celi svet. I nije baš tako. Ili si predebeo ili premršav, grudi nisu kao u porno časopisima, znači ne valjaju. Velika ljubav nije samo tvoja nego pipka sve živo što stigne.
Kad bi kao tinejđer izašao isprate te sa
-Budi dobra i lepo se provedi.
-Hej, ne može i jare i pare, ili ću biti dobra ili ću se lepo provesti.
Ta mladost, traje kako kome od deset do pedeset godina. Primečeno je da što si stariji sve si šašaviji, jer
Uzmi sve što ti život pruža,
danas si cvet
sutra uvela ruža.
Neke ruže nikad ne precvetaju pa ne dožive da uživaju u dobu (samo gunđaju I ništa im nije pravo) antipatično nazvano
Starost
Kasne, iskusne godine, kako ko voli, su kad se pojave bore na licu, telo udebeli, kosa pobeli. Ustvari to je nekad bilo. Od kada su tu hirurzi, plastika i boje, sve je lakše, pa se godine vide jedino po postupcima. Tu je i iskustvo, kao, pamet proradila, ljubav se rasplamsava, postajemo vrhunski kulinari. Krasno.
Ne treba ti više ni slušati prognozu vremena . Ako te trga u kolenima kiša će, ako teže dišeš prepušio si, ili te posetila g-đa Corona. Ne možeš uraditi više 50 sklekova jer se na prvom već zaduvaš i treba ti pomoć za ustajanje. Ruku na srce, nisi mogao to ni ranije, ali sad je od starosti.
Dobra okolnost je što slabije vidiš, pa su ti svi ljudi lepši, a i sluh malo popušta pa ne čuješ sve neugodne vesti.
Primećujese da kako je došla corona mnogi supostali interesantniji suprotnom polu Možda jer svi nose maske, a i ona distanca dobro dođe.
Ne moraš čitati dosadne knjige, niti se diviti filmovima koje ni sam režiser ne razume. To niko i ne očekuje od tebe.
Sve u svemu ni sama ne znam koje je doba života najlepše, pa završavam frazom, svako doba ima svoje prednosti i lepo je proći kroz svako sa osmehom na licu...
Poenta je, koristi trenutak u kome živiš.
Kad prođe koristi sledeći, pa sledeći… i ne tuguj za prošlošćui, badava ti. Oni zanosni mladići iz mladosti sad su dobili trbuhe, žmirkaju, pričaju stalno iste viceve, priče gde su heroji, noću hrču, a danju gledaju ženskicama dekolte i minić.
Ne nadaj se previše u budućnost. Sve i da dođe princ na belom konju sa gitarom pred tebe. Ne bih mu ja previse verovala. Čekao mene, nije nego.
Nakrivi kapu, živi sada.
