Izgubila sam vozačku, prodala auto i nastao problem prevoza.
Taxi se pokazao kao skupa varijanta, gradski prevoz bi i mogao, ali udarila corona, socijalne distance, maske...nema šanse da uđem u bus.
Šta ću kud ću okrenuh se prošlosti. Poni expres nema, orion expres se izgubio, magarac traži štalu i hranu. Okreni obrni prevoz mi treba.
I setih se.
Za dalje destinacije kupismo tepih. To mu dođe kao avion kabriolet,vetrić osvežava u sparne letnje dane.
Za individualne, noćne izlaske kupila sam si brezovu metlu.
Nekad su pravili dobre stvari koje su trajale godinama. Sad je moderno naručiš i pošiljka direkt u kuću.
Online nabavka... I stiže.
Hoštapleri, naplatili, tepih ne leti. Mahala sam rukama, gurala ga po travi, ni makac.
Brezova metla nije imala papire na deset jezika za instaliranje i upotrebu. Badava sam je zajašila...samo se koke razbežale panično.
Biti ili ne biti pitanje je sad. Glasam za biti one što fušerski rade svoje proizvode...