AnaM

Vreme je vraćeno sat u nazad.
Jeste li o tome razmišljali u napred??

Pozdrav…
Ugodan vikend svima.
Šetam danas gradom i svi, dobro, skoro svi, nosi maske.
Jednog izlupali. Kupio ispod tezge masku i nije primetio da je nacrtan amblem nekog nogometnog tima. Pogađate na koga je naleteo. To mu dođe kao da u sred Splita nosiš masku sa Dinamovim naznakama.
Ima ih svih boja i vrsta.
Nikako da se odlučim koja mi najbolje paše. I nigde ne daju upute da li se maska treba slagati sa bojom očiju ili bojom kose, možda garderobom??
Nosim i gde treba i gde ne…da ne platim one ogromne kazne…
Budite mi zdravi veseli i debeliškasti…i nosite te maske.

Jutarnja gimnastika...
Vežbaj, vežbaj ako hoćeš biti zdrav.
Više mi se dopadalo ono, zdravlje na usta ulazi. Problem je što uz zdravlje ulaze i kile pa postaješ zdrava loptica.
Vežbam dnevo dva puta, ujutro i navečer. Od mene dosta.
Evo kako:
Večer
Uzimam plahtu, tresnem je nekoliko puta. Ne znam zašto, ali svi tako rade. Rastegnem je po krevetu, zavlačim je sa strane istežući se. Sledeće, nalupati jastuk kao da je nešto skrivio. Na redu je vežba donošenje i širenje popluna. Vežba je efektna manje ili više u zavisnosti da li se koristi lagani perjani poplun, ili neki težak od ko zna čega.
Jutro
Skakanje iz kreveta ako je visok, ili podizanje uz škripanje svih kostiju ako je moderan na podu. Sad ide obrnutim redom, treskanje, lupanje, i smeštanje u deo za posteljinu. Sve je praćeno skakanjem na jednoj nozi jer je jedna papuča po noći negde otskitala. Udaram palac, obavezno, u vrata koja su se natakarala tamo gde im nije mesto.
Jutarnja kavica miriše...
Dosta vežbanja
Odmor...
Ne valja preterivati, nije zdravo.
Neki rade drugačije

Šetam.
Jesen svojim bojama svima daje inspiracije, post jedan bolji od drugoga, a ja blejim u kapljice koje se presijavaju na lišću drvoreda duž cele ulice.
Da sam pesnik to ne bi bile kapi kiše, nego suze nekog ko me je šutnuo, pa se sada kaje i kmeči. E, baš mi je drago što mu je krivo. Ono lišće, što je opalo, potsećalo bi svakog na korake koje pravio držeći se za ruke sa nekim obožavaocem i gugutao. Ne, meni više klizavo, pa gledam u cestu da se negde ne strmeknem, i jesen pretvorim u blatnjavu, svoju, pozadinu.
Odbacujem pesničke misli, i smeškam se sama sebi. Naravno to niko ne vidi, jer imam masku.
U susfret mi ide gospodim. Možda je šarmantan, možda zgodan, možda se i on smeška ili je nešto ljut, namrgođen, možda... Ne vidi se nosi masku.
U trernutku mimoilaženja oči nam se sreću i ko zna kakve misli se susreću. Vidim samo neke najobičnije oči, jer spadam u one retke ljude, koji treba da vide celo lice, jer im oči ne govore ništa.

Stigoh…
Vene, vidi vici.
Dođoh videh pobedih.
Šipak, vene je bilo, bilo i vidi, ali vici ni slučajno.
Najzad je zahladilo i krenem u civilizaciju kao sav pošten svet.
Stigla sam, nije da nisam i videla sam, ali i nisam.
Pravo sa vrata, palim bojler kompjuter, i striptiz… Bojler zasvetli u trenu, striptiz i nije kao nekad, više je strip u nastavcima, skakutanje na jednoj nozi, pa bacanje robe u stranu, nego ples oko motke.
I dok se voda grije, juriš na net, glava puna ideja i postova u pripremi… Čujem ja ono tralalalala uključuje se. Gvirnem, sve crno. Aha, tugovao zamnom pa neće odmah da proradi. Pomilujem ga i kad se najmanje nadao, čvrknem onaj gumbić za resetovanje… To je vrhunac mog programerskog znanja…. I tako pet šest puta.
Vidim već svog Boška Boškovića. Zakmečim majstoru koji voli da se moli i preklinje kao da će odmah sve badava popraviti, savetovati, već što god od toga.
Odmah će on doći, kaže. To mu dođe kao garancija da ne uzmem drugoga, kao da imam na svaki prst po pet. Došao je odmah, posle tri dana, dva otkazivanja i samo jednog kašnjenja. Zaboravio naočale (zaboravili ga vragovi). Postavi stručnu dijagnozu, crko ono što se gleda u njega, monitor. Sad će on nabaviti odmah drugi, a moj je kao zastareo pa će moderan.

Mi smo kao meteorološka prognoza.
Samo nas treba pravilno pročitati i razumeti.
Kad nam se neko dopada, ili kad ga pokušamo osvojiti, u nama je cela vasiona. Sunce blista u kosi, iz očiju frcaju planete, zvezde, sateliti i svi vasionski tandrmoljci. Delujemo nežno kao proletnji lahor.
Ukoliko dotični pokuša da se spasi bekstvom, tu je poplava suza koja i najtvrđe muško srce zaustavi.
Tada su najlakši plen.

Mi smo lagani povetarac kad se sve odvija kako treba, jugo nam je saveznik, kad zaboli glava. Ako bi dotični muškić izabrao nogometnu utakmicu umesto razgledanje radnji i kupovinu, maestral prelazi u buru, preteći da bude orkan.
Idealne smo, samo nas treba razumeti.
Ako kažem da sam spremna za polazak za minut, i doteram se već za sat, dva, to je zbog njega.
Ako kažem da ću doći u 17h, i dpođem u 18h, to je normalno, neću da stignem prva i izigravam Penelopu.
Ako kažem nalazimo se kod Sunca, normalno da neću biti tu, nego u obližnjem kafiću, i zašto on stoji sat na ulici kod Sunca?
Nikad mi nije bilo jasno, što je tu komplikovano muškićima.