AnaM

četvrtak, 15.10.2020.

Stigla sam...

Stigoh…
Vene, vidi vici.
Dođoh videh pobedih.
Šipak, vene je bilo, bilo i vidi, ali vici ni slučajno.
Najzad je zahladilo i krenem u civilizaciju kao sav pošten svet.
Stigla sam, nije da nisam i videla sam, ali i nisam.
Pravo sa vrata, palim bojler kompjuter, i striptiz… Bojler zasvetli u trenu, striptiz i nije kao nekad, više je strip u nastavcima, skakutanje na jednoj nozi, pa bacanje robe u stranu, nego ples oko motke.
I dok se voda grije, juriš na net, glava puna ideja i postova u pripremi… Čujem ja ono tralalalala uključuje se. Gvirnem, sve crno. Aha, tugovao zamnom pa neće odmah da proradi. Pomilujem ga i kad se najmanje nadao, čvrknem onaj gumbić za resetovanje… To je vrhunac mog programerskog znanja…. I tako pet šest puta.
Vidim već svog Boška Boškovića. Zakmečim majstoru koji voli da se moli i preklinje kao da će odmah sve badava popraviti, savetovati, već što god od toga.
Odmah će on doći, kaže. To mu dođe kao garancija da ne uzmem drugoga, kao da imam na svaki prst po pet. Došao je odmah, posle tri dana, dva otkazivanja i samo jednog kašnjenja. Zaboravio naočale (zaboravili ga vragovi). Postavi stručnu dijagnozu, crko ono što se gleda u njega, monitor. Sad će on nabaviti odmah drugi, a moj je kao zastareo pa će moderan.


-Hoću veliki-insistiram. Koliko inča?
-Nemam pojma, da bude veliki, veći od ovog zastarelog.
Nije mi jasno zašto cela Evropa monitore meri inčima a ne cantimetrima, ali dobro.
I stigao monitor, odmah, posle tri dana, samo jednog otkazivanja jer je bila kiša. Valjda se to ne radi po kiši.
Ostavi sve da ja završim jer žuri… Treba samo da radim frrljššitist i svrtilju…ili već nešto tako, pojma nemam o čemu je pričao.
Kad uradim sve to i pronađem one foldere što su se nabili u ugao i preko mog nosa jer naravno moja slika je na monitoru i to uz dodatak jedno deset kila, razvučeno. Samo treba da napravim ftrekgfš i sve će biti u redu.
E tad, ima da ugnjavim blog sa postovima…
- 15:37 - Komentari (29) - Isprintaj - #