utorak, 20.08.2019.

Zatucana stara cura

Majka Terezija je rekla „Ljudi su nerazumni, nelogični i orijentirani sami na sebe, voli ih usprkos tome“, a ja bi rekla „Ljudi su , u najmanju ruku čudni, ali ja ih usprkos tome volim!“.

Posljednjih dana , a i par mjeseci intezivno sam se družila i susretala s ljudima iz moje mladosti i najranijeg djetinjstva. Sve su to ljudi koji su iz raznoraznih razloga napustili Zadar i krenuli u neku za njih bolju i sigurniju budućnost. Eto, ja sam ostala tamo di sam se i rodila i to u istoj kući živim 40+ godina. Na momente mi se čini da sam čak malo zaostala u odnosu na te moje prijatelje. Oni su ka postali nekako moderniji i otvoreniji u razmišljanjima i ponašanjima. Jeli to uistinu tako pitam se ja sad?! Jesu li se ljudske vrijednosti poremetile ili sam ja stvarno „zatucana stara cura“.

Tako kreće Slučaj broj 1;

Javi se meni prijateljica koja već 20 godina živi u jednoj od vodećih Europskih metropola i „hitno“ se želi vidjeti sa mnom jer je i ove godine došla u svoj rodni grad, a dogodilo joj se nešto jako ružno i u komi je zbog toga. Naravno, da nisam mogla odbiti susret sa njom (pogotovo jer je u nevolji), a u pratnji joj je bio i njen petnaestogodišnji sin. Muža nigdje?! A ionako mi je njen muž „dosadan ka proliv“ i sve ove godine trpim ga radi moje prije koja je stvarno dobra ka kruv.
Nismo se ni našle, a ona je počela pričati;

-Došla sam ti ja u Grad, još prije 20 dana, ali od tuge i jada, nisam izlazila iz kuće i nikom se nisam javljala, ali ne može to tako.....bla...bla...bla.....pa sam izašla.
- Što ti je bilo?! Jel te boli , jesi bolesna, jel ko umra.....- milijun pitanja.
- Ma nije ništa takvog...nego rastavljam se!
- Aaaaaaaaa, nije lipo, ali glavno je da si ti meni živa i zdrava. Mali je dobro i što te briga za Njega- nisam tila reći ljigavca jer ipak joj je muž s kojim ima dite i ne sluša ona mene uopće nego nastavlja;
-Doveza' je mene i malog u Grad i otiša' na aerodrom po ljubavnicu i s njom se uputija na Hvar....7 dana....i onda zaplače;
- A mene nikad nije vodija na Hvar- e sad već ne mogu pratiti i pitam se što je veći problem; to što je nikad nije vodija na Hvar ili to što je ostavija nju i sina i krenija s kurbom na ljetovanje?!
- Znaš, ja mu nisam tila udovoljavati u......- e sad je mene sram i pisat to što je ona meni govorila, ali ..slušam ja... i nije to problem,nego problem je u tome što i mali sluša.... i nikom ništa. Ona je moderna mama, a ja sam ta lulava zatvorena Šuša .
Mene bilo sram zbog malog, a ona bez pardona „ožeži po mužu" i pogledavši na sat shvati da je prošla ponoć i digne se, povuče malog za sobom, i mirno kaže:
- Moram ići , muž nas čeka kraj mosta!!!!!

Jesam dobro čula?! Jesam dobro shvatila?!!!!
JESAM; i dalje živi s ljigavcem i kuva mu i pere i to je ka moderno.
-Ti to ne razumiš- kaže ona, a ja se poveselim što ne razumin ništa i što sam zatucana i glupa, samo; što si me onda gušila svojim zvizdarijama cilu večer. Ja se skroz sažalila nad njom, a onda sam joj samo rekla:
- Ma vas dvoje ste isti- i ona se samo nasmijala misleći da se ja šalim, a meni nije bilo do šale. Em mi je prošlo moje vrime za ići leći, em mi je napunila glavu s glupostima.

Za slučaj broj 2 trenutno nemam ni snage ni živaca..... možda jednom i ispričam...


- 09:32 -

Komentari (24) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

< kolovoz, 2019 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  

Rujan 2019 (2)
Kolovoz 2019 (3)
Srpanj 2019 (5)
Lipanj 2019 (7)
Svibanj 2019 (8)
Travanj 2019 (6)
Ožujak 2019 (12)
Veljača 2019 (11)
Siječanj 2019 (9)

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.

Blogerska himna

Mnogi su te davno upoznali
pa se tebi rado pridružili,
prihvatili i na posao se dali,
jer si bio za nas maher pravi!

Svaki bloger kad upozna bit
misli nađu put i uhvati tvoju nit,
otvaraju se vrata, otvara svijet
i nastaje slobodan blogerski let.

Blog je naša kreativnost i atrakcija,
izazov, pomicanje leda i granica,
za sve iz svih krajeva Hrvatske,
Balkana, odasvud sa svih strana.

Ovdje nastaju prijateljstva mnoga
uzvišena u druženju nas i bloga,
to je jedan od plemenitih razloga,
da se smisli i opjeva himna bloga.

Naš lijepi blog dao nam je Bog,
tu smo nekad veseli, a nekad tužni,
mnogi se međusobno slažu i druže,
a neki se samo žale i druge tuže.

Mi ćemo ovdje sve to prebroditi,
svatko neka kaže svoje i oprostiti,
na blogu se stalno ugodno družiti
u miru i veselju nadalje sretni biti.

Sva ljubav i blog na dobru počiva
zato na blogu prevladava topla klima,
dani su nam duži i noći od smijeha
pa nam pored bloga ne treba ni teka.

Svjetlo te čeka kao cjelov anđela
prijatelja ćeš naći na kraju tunela,
osjećaj zajedništva nećeš kriti
skupa ćete kao mjesec sjajiti.

Bespućem virtualnog svijeta kreni,
ali na blogu.hr obvezno zastani,
potrudi se svakog blogera razumjeti,
jer se u svakom jedan biser zna sakriti.

Ni za suho zlato mi blog ne damo
tu je naše utočište, tu komentiramo,
svatko na tom mjestu želi sebe dati
zato je časno blogerom se zvati!