Smršavil je do neprepoznatljivosti, naheril se, plače kad nas vidi. Valjda jer se sjeća kakav ćvrst je bil, s možda maksimalno 5 kila viška, neš ti 5 kila skinut nekom ko se bavi sportom, gradi kuću, predobro jedeš čovječe. Nemre se pomirit da smo svi ostarili.

Istina je i da sam imala sam drito 50 kila manje kad smo se zadnjiput sreli, a sad hodam sa štakom i molim boga navečer da se ujutro ne probudim jer ako netko i nazove ili će nešto trebati ili će se jadati, uglavnom kak smo stari i kak nemamo snage ko prije. A kaj da ja kome velim - kae starci kaj njarkate - svi imate aute, uglavnom svaki svoji, svi imate muževe ili žene, niste osamljeni, svima vam deca zaposlena, svi imate nekog na selu ko vam šalje hranu, svi imate vikendice, svi imate di otić na more, svi imate nove mobitele (ja još uvijek Nokiju 3310) i ništa što sam želila u životu mi se nije ispunilo. Osim jedne želje koju smatram logičnim i normalnim ispunjenjem a i jer toliko me i koštalo, a to znamo samo ona i ja.

I još imate mene budaletinu da mi se zjadate na sestru ili muža jer znate da ni na blog nebum stavila. Osim sad, kaj ne?

Zašto zaboga noriti, starimo svi. Istina je da je to bilo nevjerojatno prije pol stoljeća ma to si nisi mogel zamisliti u pubertetu da buš opće 5 banki ikad imal. Oni s 40 su bili ili pred penzijom ili hodajući mrtvaci, starci za otpis. Još kad je meni bilo 30.

Samo Z. koja ima 80 i prošla je jaču operaciju ne njarka što je stara nego što više ne može preći Zagreb pehaka s kraj na kraj ko nekad, ali veli - a godine čine svoje. Ona jedina ima još planova da se smrzneš.

Vesna nema zube, cvili, nema love, B. ne podnosi vrućinu, nemre živit. Plače nema love, Božo koji zbiljam nema love ne plače kaj nema love, dapače veli da je pun ko brod, a zgleda gore nego vlastiti otac koji stvarno ako dočeka kraj godine bit će puno. Svi oćelavili ili posijedili, kaj bi vi hteli ljudi, vidim obrve se režu, muški briju pazuhe jer da se znoje. Otkad to?

Kad je moj tata bil mlad s prijateljom je hodal ruku pod ruku po cesti i niko nije rekel - gle pedere, hodali su skup pa su se držali, ko i ženske, niš nije brijal osim bradurine. I nije bil jedini, ljudi su hodali ruku pod ruku, ne baš priljubljeno pa se cmakali, ali ono ovlaš, stari se Andriji ili obrnuto, držal lagano za podlakticu. Riječ peder nisam čula do ne znam kad. A te obrve: nekad je to bilo vrlo neelegantno, rezat obrve, pa to je bilo tak muški, sećam se onih filmova strave (zakaj mislim da su engleski?) - uvek je neki matorac imal obrve kaj su se frkale, valjda ga škakljale po nosu, a ono ispal da je jedini dobrica u filmu. Meni je zapravo užasno kaj se stidimo svojih dlaka, to je pičkin dim a ne dokaz kulture (ko i pisca ovih redova). Prestala sam brijati te tri dlake na potkoljenicama, nek selo ima dodatnu temu za lajanje. Nekad smo se svi skup smijali mojim dlakavim nogama (katastrofa kak je to zgledalo dok to nisam radi mode sredila) a sad kad je ostalo tih par komada sad ti isti kaj su se tom smijali - omatorili ljudi - to kritiziraju. Ma uživajte, ko još to gleda. Bum si zela flomaster i još koju nacrtala! U boji!

Jedna još deblja od mene plače stalno kak je debela i onda ode i kupi dupli gablec. I da je tak puno jela kad je bila mlada a bila je mršava i onda čeka da nešto mlado prođe i veli - e viš ja sam ti ovak zkgledala. Još sam bila lepša, veli Ma nemoj! I stalno me uvjerava da sam ja deblja. Ja ju gledam, velim - ma jeeesam! - i mislim - ti ne vidiš da imamo istu kilažu a ja sam višlja od tebe bar 15 cm!? Druga je smršavila i izgleda odlično ali vrišti da joj se vrat naboral i da kak bu takva dete šetala (postala bu baka ovih dana).

Ljudi moji, starimo, "nedemo mlaji" kak je rekel Karlo koji je s 90 popravljal ribarsku mrežu. Bez oĆala.

Oznake: starenje