Edo je bil naporan tip do boli, nije mogel prestati pričati, a pričal je tolko da se i njegova zbiljam jedna inače draga ženica (ne da su ju ogovarali nego je bilo za poludit) znala okrenut k nama i reć - Isuse, kaj je dosadan!

Edo je imal jadnog glupog cucka nekog naranđastog i fort maltretiranog, ni smel u vrt, ni smel nigdi se istrčat, ni pes kriv, a kojeg su redovno češljali na ogradi, a dlake hitali susedi u vrt, povrtnjak dapače. Druga strana zograje (ograde) im je bila previsoka da tam češljaju cucka.

Moja stara inače nije bila glupa žena al kak je gledala glupog cucka veli jedan dan - jadan pes nekaj mu se ispod repa vleče po zemlji. Jaja bijahu, dakako. Vrištali smo od smeha naravno, a staru je bilo sram, da kak tak mali pes i to....

Edo nabavil iz Italije sistem navodnjavanja kap-po-kap. Imal je najlepše paradajze na otoku, al najbolju vrstu smo igrom slučaja - baš za to mediteransko podneblje dobili mi pa su onda bili još lepši. Dal bu bivši flance. A paradajz je bil neki mešani pa maxi-super, plodovi su bili do pol kile teški, moral si pobrat da ne ubije majku biljku svojom težinom, ali samo prvi i drugi urod, nije bil GMO, inzistiram. NIjedan paradajz više tak ne miriši, pa ona zemlja pa ono sunce.... Ma, to je bilo pra-pradavno i to su onda svi proglasili nekom coprarijom i svi nas mrzili. Ne samo zbog toga, nema veze.

Bivši kakav god da je bil, kad je imal rasad daval je šakom i kapom flance iz rasada, međutim, neki bi noću preskakali ogradu (našu, a imal si kaj preskočit bogu budi hvala, Allahu ekber) i iščupali mu one već zasađene. Nikad mi to nebu jasno, zakaj ljudi, biljkica je u malom šoku, presađena sinoć, pusti ju da se udomaći. Ti bi drugi dan dobil one iz rasadnika, one u rasadniku su samo manje bile, neznatno, bu biljkica dostigla ove prve, zakaj kradete??? Zakaj - to je pitanje za sva područja sveg ljudskog kak je rekla Ethelka - to krasno ljudski soj (baba Mađarica, opaka, nikad ni hrvacki naučila a i kaj joj je trebalo, i tak je znala kaj oće i kaj neće, kao sirotica nemre niš al je prekopala celi stan i pol stvari porazbijala, al stavit stolac na stolac i penjat se, to je mogla. Tek kak se bližim godinama kad je umrla zameram joj samo kaj nije rekla da si oće gucnuti žesticu, bi joj kupili, a ona otvarala neke konjake s 5 zvezdica šverc iz Francuske, a kaj sam čuvala ko gešenk nekim facama, u mojoj se roditeljskoj kući nikad nije pilo. Ak se popilo 10 piva do moje punoljetnosti, puno sam rekla.)

E onda je Edo nabavil iz Italije brokulu. A selo: Da koji klinac zeleni karfiol, svi su mu se smijali, nije brokule bilo - još sad mi treba vremena, upravo sam pisala jednoj dragoj brokulici, pardon, blogerici (draga, naj se srditi, ti prego!) i da kurac zeleni karfiol kaj sad razlika u boji.

Popularni mjesni frajer, bogat ko krez, mislim da je imal burnu ljubavnu prošlost već ko oženjeni pater familias - i opće imal je nekaj kaj mi se kod njega koja sam mu onda mogla biti unuka, kod njega ni dopadalo, a to bivši kao "nije primjećival" (kad me lovil za rit) mu se najviše rugal, mada je Edo i bil škrt, budimo iskreni sačuval si je kičmu i ni se saginjal kod svake biljke jer se tam tak zaljeva, nema se vode a često se i isključuje (onda u 2 u noći čuješ svi zalevaju da ih ko fol niko ne vidi a svi drito u 2!) a i račun za vodu mu je bil znatno manji .E usput, kad me navodno vlč. Barišić, živ i zdrav bio gdi god da jest, primil za guzicu, što se ja ne sjećam - a mislim da većina žena zna kad ju neko primi za rit, pa bi tak i moja kuma Claudine i ja to isto kužile jer nas je navodno obje šlatal. Kak bivši ne zna engleski, bio tam di je i dabogda živio 120 godina samo što dalje od mene, nije prigovaral, jer, rekosmo, nije znal engleski). Doduše to je bilo neko guzato vreme i kum me znal potapšat po riti, niš poskrivečki, stari fakin i još dati kompliment, tu je ovaj čkomil, prasac. Kuma ni trzala, veli I am used to, perhaps je pojel premalo brokula.

I onda nam jelte prođe parstogodina - tak nam se čini, a ono prvo dete zraslo, drugo se rodilo i sad opet živimo u gradu koji volim, ali grad a ne i umjetno povrće, obožavaju deca brokulu a jedan komadić od 20 dkg košta ko pol kile teletine, jebotemorskipas, dakle: Sad se svud provodi - tam di sam vidla - šparung zalevanjem biljkama vodom tipa kap-po-kap, moja deca neće ni čuti za cvjetaču da ne velim karfiol, a brokuli se tepa - joj gle buraz stara skuhala brokulićo. Ovaj čas sam išla provjeriti vjerodostojnost iskaza, skužila da luda biljka dolazi iz Turske, Grčke, Istočnog Mediterana, Cipra i zove se brokula.

Oću reći - dugo sam bila uvjerena da je većina u pravu - e viš nije, Edo ko jedinka, ma kako teške naravi, bil je u pravu. Edo, laka Vam hrvatska zemlja bila.

Oznake: povrće