Sve vriti, pustoš, ne delaju birtije. No kak onda i komunikacija slaba, svašta ide po glavi pa eto nešto sitnih bisera, od sitnih ljudi tj. djece.

Mrzila sam povijest i dobila dve jedinice za istu lekciju, profa zaurlala da ovo u 25 godina predavanja nije vidla da neko tak NE ŽELI naučiti povijest, nek idem na mesto da me ne vidi. A ni me mogla ne vidit, ja sedila u prvoj klupi. A učila sam. Nemrem tu povijest ni danas: Kaj taj Aleksandar Veliki i Aleksandar Makedonski, kaj oni nisu bili kaj u rodu? Tek u 36. (svojoj) godini saznala, kad mi je jedna žena objasnila da je to isto, kaj me zajebavaš. A tamo neki Prusi, otkud sam ja trebala znati to su neki prarusi bili, došli doduše sa SZ Europe, valjda su skrenuli od iza ili ispred Urala (di je pak to) al boli me batak za njih.

I Sveti Nikola i Deda Mraz su braća (curica 3 godine, logika - obojca nosiju poklone, za neupućene).

Nika, 8. razred, fantastično talentirana za crtanje i apsolutno ju niš ne zanima, al opet, mora nekaj znati za dvojku da upiše Primijenjenu.

Otac: Znamo ko je Leonardo, Munch, Bukovac, Raškaj, e sad malo povijesti, jadno moje dijete.

Ko je bil Hitler?
- Neki zločesti striček, Njemac.
Mama: Odlično, odlično.
Ko je bil Staljin?
- Ael to onaj s brkovima.
Mama: No dobro, imal je brkove, a kaj je on radio s masom ljudi ono, politički?
- Slao ih je u kampove. Skoncentrirane.
Oh, baš kampove, ajme, dobro a kakvi su to bili kampovi?
- Nemam pojma.
Mama gubi energiju: A čuješ, jesu oni tamo kao složili šatore, malo su išli plivati, skijati na vodi, Gospe moja, bil je rat... A di su bili ti kampovi?
- A ono, dobro, nešto su radili u kampovima, ma mene to ne zanima, oćeš da ti opišem razvedenost ploha i površina u kakvoj staroj crkvi, ma ak treba i u Rusiji?
SSSR-u. A šta mu je to SSSR?
- Nemam pojma.
Ajd to se nešto raspalo pa je tu bila i Rusija, a di je Rusija, ćaća ti je jučer pokazival. Ajme, veli ćaći, jučer nije znala di je Sarajevo, sad će znat di je Rusija.
- A, tamo desno. Aha. A šta to deferacija?
Federacija!!!
Fašizam?
- A jeste naporni, ne znam. Jel ima veze sa fašnikom u Samoboru (eto, zna di je Samobor!)
Tata se javlja - to dolazi od latinskog fascio, snop....
- Aaaaa kakve sad to šugave veze ima s poljoprivredom, kaj su to bile žitarice ili muosline ka kod babe na Hvaru?
Tata traži apaurin.
Ajme meni majko moja, dobro ajde ko je bio Lenjin?
- A on je nešto mutil u Italiju i Japanu.
Aha, viče mater, smije se od jada, znači on mu dođe ko posvuduša, malo tu pa palo tamo, ćerce, koje zavidno znanje!
Demokracija?
A bit će nešto povijesno, politički (Cucak beži iz sobe, papagaj laje i tuli)
Tata: Demos - narod, kratein - vladati....
- A sad mi još latinski stavi u povijest!?
To je grčki!!! (Tata crta Jožicu, ono crta crta crtica, gotova je glavica. Tanki mali vratić, trbuh kao satić, tanke male ručice, tanke male nožice, evo malog Jožice /jedno 50 komada, ko Japanci kad slažu papirnate ždralove/)...
Mama: Ajme na kaj si ti mislil kad si radil ovo dete, kaj nisi mogel misliti na kemiju (mater pita oca djeteta). Ćaća čkomi da ne pukne.
Musolini, ko je taj?
- E, znam, Talijan.
Dobro, kak je došel na vlast?
- A glasali su za njega.
Izvrsno, a kako ih je pridobio za sebe?
- Ne znam.
A čuješ, bit će da im je delil bombone pa kao ajte ljudi, glasajte za mene.
- A i Bandić je delil po trgu penkale i krpene vrećice, ja bi lepše napravila.
Ne sumnjam.
Što prethodi svakom ratu.
- ???
Ekonomska kriza! (To doduše i ja znam ali onomad nisam dobila objašnjenje i nisam skužila dok nisam odrasla)
- Aaaa, to je bilo neko loše stanje, ko sad.

(I sad reci da su deca glupa.)

Gotova povijest, idući put je na redu zemljopis ili geografija, ovisi o godini kako se autori odlučiju, al dobro je, već se zna da je Rusija tamo desno.

Oznake: povijest

Ima povijesnih zabluda kao
- ak nemaju kruha nek jedu kolače - navodno nije rekla M. Antoaneta nego neka smuca na dvoru
- arapski brojevi su originalno indijski, al su Arapi tam jahali i mlatarali i uzeli brojeve
- većina zna da ruski čaj nije ruski nego kineski
- boja, inat, sapun, jastuk, kat, tavan, bubreg... itd., su kao hrvacke riječi, e viš, tak su turske da turskičkije nemreju biti, a mi ih uzeli pod svoje.

Al ono kaj je mene mučilo nanajjače: Tek kad je starije dijete završilo faks i u konačnici, mašallah, ostalo bez posla, shvatila sam Prusi nije stari naziv za Ruse, mrzila sam povijest (sad je i mrzim i prezirem). Za Istanbul sam znala da je na nekom morskom prolazu, e sad Dardanele ili Otrantska vrata, bogu i meni svejedno. Mada sam, jelte, na svim veselicama pjevala i onu - U Stambolu na Bosporu bolan paša leži (pričam o pluskvamperfektu kad se na svakom derneku pjevalo sve)

Zbog Aleksandra Velikog sam u gimnaziji kod prof. Martinčić koju sam čak i ja volila - za istu lekciju dobila takve dve kulje da mi buju zadnja misao na samrti. Kad sam navršila 36 godina rekla mi je jedna gospođa iz Zagreba (tad nisam živila u Zagrebu) da Aleksandar Veliki i Karlo Veliki nisu ili nije ista povijesna ličnost, a da se Aleksandar Veliki zval u miletu i Aleksandar Makedonski.

Bemise za njih sve, ja znam kad dođe Makedonac s rog paprikama na Dolac da ga (no ne njega nego papriku) po mirisu nađem. On me SVAKI PUT prevari za jednu papriku, i rekla sam mu to, on se smije - veli nisam, reko jeste, i svaki put me tak prevarite, al ja ću doći opet jer to tako šarmantno i drsko izvedete.

..

Oznake: povijest

Nisam volila povijest jer me nikad nisu zanimali tuđi poslovi, osim ak je bilo kaj zanimljivo tak da si se mogel kesiti, za smeh glasam uvijek! A kaj u povijesti, rat je rat, mir je mir, neko tam izumil neki stroj, kaj me bilo briga, bilo mi je dovoljno to kaj smo imali.

Ali ne lezi vraže, moraš učiti i sad profa veli Bretanja, tamo neki 2. svecki rat, narafski niko ti ne veli u 5. ili 6. razredu da to nije Britanija, slično zvuči, kužiš razliku al nemaš pojma gdi to je. I teško ti je povezati i naučiti.

Onda oni jebeni Prusi. Misla sam da je to neki religijski ili gastronomski odjeljak Rusa. Koji crni Prusi a na zapadu ajmoreč, Evrope. Oni šiljki na glavama na kacigama ak je to njihovo, to je bilo zgodno, za nositi rezerve hrane recimo i tak, al ak nije njihovo, molim bez zamjerke.

Onda onaj Karlo Veliki, Pipin mali, ajd to donekle, to je bilo slikovito. Onda su se svi međusobno ženili da zbog zemlje. Kak zbog zemlje, kak zemlja, koji je to motiv, di je ljubav (ti ulaziš u pubertet i nije ti jasno niš osim neke ljubavi koja se i tak ne desi, a kak bu ti se odna desila zemlja!!!!???) ne znaš jel zemlje - države ili zemlje crljenice ili zato kaj su oni jedni imali preveč vode a ovi preveč polja bez navodnjavanja. A sve to dok je Marković iz prve klupe gađal papirićima lopticama Selima u trećoj klupi kod prozora. Svakako zanimljiviji prizor, koja ženidba, koja zemlja!

Dvaput sam popušila kulju ko kuća na istom pitanu: Smithova, odi na ploču, iz čega si prošliput dobila 1? Dobro, ajd, Aleksandara Makedonski.

A učila sam, kunem se, učila sam i kaj je najgore - znala sam. Al kad nekaj ne voliš tolko da grdo prepričavaš onda dobiš ovo: Smith, molim te miči mi se s očiju, odi na mesto da te ne vidim i ne čujem ti si katastrofa od učenika, živčani slom mi sljedi, ovo je užas u mojih 30 godina ovak nekaj nisam čula!!! I stera te na mjesto i za istu lekciju dobiš još jednu kulju. Usput: kaj se tiče hrvackog, bila sam uvijek i ničim izazvana najbolja u školi u svojoj generaciji, to je bilo pod normal. Još sad mi dolaze tuđa deca (lažem:unuci) i veliju - od tete Seke je opet jedan sastavak na onoj ploči u hodniku u školi.

Dakle nisam negdi usput izgubila riječi, nikad nisam dobila povijest!!!

Narafski, povijest: pita me istu lekciju treći put i veli ponovno: ka-tas-tro-fa Smithova, ajmo ovak: I postavlja potpitanja, ja sve odgovorim. Veli ona pa ti znaš! Ovo ti je za 4, znaš, al na kraju buš imala trojku, ja ovo ne razmem (gleda ocjene) engleski pet, njemački pet, briljantni hrvacki, kaj ja pričam o povijesti na kineskom!!!???

Nemoj me batje, mislim si koji Aleksandar Veliki, to je valjda neki rođak od Aleksandra Makedonskog, koga boli patka za to, jeboooote, još onaj Carigrad, pa Stambol, pa Istanbul pa tam pri nekom Bizantu izgradili Konstantinopolis, muko moja, jel normalnog čoveka to briga.

Onda upišeš faks (još uvijek ne postoji internet) i tam nešto neki bezvoljni profa ispriča i transporti i to i veli: FOB. Kaj bi ti pomislil: to mora da je nekaj u vezi s fobijama. Gledaš u Opću enciklopediju kaj ti je mama u međuvremenu kupila, nema! Padneš godinu jer nisi dala pičke profi iz matematike, ne snalazliš se i sve ode u konačnici u povijest, a ti posle kužiš u nekom filmu kaj je free on board. Onda prođe 30 godina a tvoje dete koje je u međuvremenu diplomiralo nešto sasvim drugo veli znaš kaj mama: Mrzim Pruse, niko nije objasnil ko je ta nacija, di je Bretanja, ko je taj Aco Malli, Veliki, Makedonski, tek sam u Skopju skužila da je lik bil skroz normalni, a kad sam rekla da ciculum vitae nije isto što i curiculum vitae svi su me pohračkali! Fuj, dost škole, dost predavanja, dost povijesti i glupe matiše tipa kolko je minus tri plus jedan! Treba studirat fiziku ili kriminalistiku! Povijest nek bu izborni predmet.

A sad idem na kavu! S nekim ko veze blage nema o povijesti, ak slučajno zna, brzo se vratim domeka.

Oznake: povijest