Nevjerojatno kakve šalteruše imamo, vrlo otporna vrsta, žilava, neiskorjenjiva. Za ovakvo rikanje bi dobila otkaz na celom svetu, kaj otkaz, ne bi ju ni primili na posel.

Učila sam decu - kad prilazite šalteru, navucite smeškić na facu, nije zviška. Međutim, niš ne pali više, vrsta iza stakla (predmnijevam pleksiglasa) je otrovno ratoborna i nadrkana, valjda ušlo u gene, otkad postoji šalter, njene pra-pra-pretkinje su bile šalteruše. Još od špiljih.

Jedna sestra jučer (cca 30 godina) šalje bratu paket na neki otok.

Šalteruša u pošti uzima kutiju za cipele u kojoj su te neke sitnice i reži: kae ovo, kak vi to mislite poslati, to treba obmorati u pakpapir, treba imati špagu zvezanu, adresu pošiljatelja, primatelja, bla bla.

(Radim u državnoj službi, ni službena pošta više tak nede naokolo.)

Cura očito ima kratki fitilj i veli - gospođo, iz ove pošte sam ovak poslala već dva takva paketa na istu poštu i vaš kolega je samo nakeljil adresu primatelja i objasnio da mora ići ko paket jer je teže od kile.

Da to tak nemre da kaj su ti mladi danas šlampasti (razlika u godinama nije nešto drastična da bi se pozivala na generacijsku mržnju) da kak se to ona razgovara (!!??!??!?!!????) i vraća joj kutiju, gura joj u bušu.

U neklimatiziranoj pošti, punoj ko šipak, 15. u mjesecu, ono, ni muha ne diše.

Kad se našla jedna pametna, cca 80 godina - da kaj ta mladež danas, kak ne sluša gospođu poštaricu a osim toga se pregurala, balavica jedna, a ona stara mora čekati dok ova pregovara.

Tu cura s kutijom gubi živce i zareži: SLUŠAJ BABA!!!!? Vi penzići se svud rivate, od tramvaja do ove pošte i fort morate biti u pravu¨!!!!?? Koji broj držim u ruci!?? B29, a kaj piše na semaforu? B29!? Aj promijeni dioptriju (obje nosiju dioptrijske očale) pa onda reda radi!!!

Baba se povukla.

Poneki su se počeli smješkati, analogno i disati.

Komada stera nadrkana šalteruša na drugi šalter (gdje a propos nije bilo nikog za čekanje). Kolega poštarenko uzme kutiju sa sadržajem, provjeri jel dobro zakeljena, zakelji papir s adresom primatelja, pita je li to njena adresa gore levo (pošiljatelja), veli ide ko paket zbog težine, cura plati, zahvali i ode.

Zanimljiva pošta. Bum opet otišla, ono u Jurišićevoj je skroz dosadno, osim kaj od 15 šaltera obično radi šalter i pol.

Oznake: pošta

Istanbul, pravi turski fakultet, predavanje, a ono - neko uporno grebe po vratima. Studenti se uzvrpoljili cerekaju se i naslućuju, profesor otvara vrata, tu prepotentno s uzdignutim repom i uzdignute glave ulazi lokalna mačka (životinja) a profa veli - Bujrum! Smjestila se nekom u krilo i othrnjala.

Normalno kad im okolo donose u zdelicama hranu i vodu, to sve čisto i paze da im je toplo kad se omace i pitaj Allaha kaj sve ne.

Drugiput je na predavanje ušetala pak neka druga, sama, jer su vrata bila otvorena. Isto tak ušetala ko da je prostor njen a oni gosti i prošla sve klupe, valjda proverila stanje. Profesor je zamolio samo da ju neko pričuva da ne dolazi njemu na stol jer ga dekoncentrira, ali nek ju ne tjeraju.

Na jednom ispitu, dobivam kasnije sms, je bilo odlično, piše se ispit a mačka prede na klupi do. Tu i tam, veli pošiljatelj, me pogledavala jednim okom. Sedi mica, prede i odašilje mir.

Najmlađi profa je izjavil (najdosadniji predmet, staroanadolski, nešto ko nama staroslavenski) da kaj oni misle da su njegova predavanja dosadna, evo i mačke ga dolaze slušati.

Kad je trebalo dobiti potpise za položeni magisterij, dolazi mi sms: Stara, nemrem dobiti čitabu da sam magistar, tu je ko fol bil državni udar, nema nikog na faksu. E, znaš kak je pusto kad na faks ni mačke ne puštaju.

Oznake: mačka