Opet ptica

16 ožujak 2016

Ak sam se žalila da papiga puno kenja, nebum više nikad.

Ulazim u onu krasnu zgradu di radim, jučer ujutro, i pokenja mi se golub na glavu samo tak, na najjače, pljac.

Prođem portu s uzdignutom glavom, mislim ak je govno navrhglave, ne moraju svi vidit i odem drito u toalet, kaj bum u sobi svima tumačila da sam zasrana.

Poberem drekariju s papirom i ustanovim da je taubek očito jel samo travu, nemaju više penzići za kruh za golube, eto kakva su vremena došla. I još ima zelenu sraćku siromak.

Kak je rezultat nakon brisanja papirom bil jadan, uzmem tekućeg sapuna u ruku, natrljlam po bulji i perem.

S tak pol sapunom oprane glave, osušene papirnatim onim nešto, ubrusom kako li, osvanem u sobi gdje su upravo nekoga opanjkavali i gdi je odma nastal muk.

Kad su se sabrali:

- Ooooooooooooo kakav dizajn?!

- Ne veli se dizajn nego stajling!

- Nova zurkaaaa, oooo, sve se nema a nova zurka se fura!? Jel to i novi gel? (mislila je na mokru zgužvanu kosu)

- Nije loše, nije loše, pol glave zgelirano a pol onak suho, a kolko si platila?

- Nisam niš platila al bum vama naplatila ak bute me zajebavale, posral me golub i dolazim iz zahoda di sam si u lavabou, da ne bi neko mislil u veceškoljki, oprala pol glave od ptičjeg dreka.

E sad: da zakaj nisam išla šoferima i tam se prala, imaju tam tuškabinu, možda bi mi ko došel i leđa oprati, a oni sigurno imaju i šampona. Da ne velim kaj mi je sve izgovoreno, srećom je u sobu ušel viši autoritet i osim kaj je skor opal na glavu kad je videl kak zgledam (gospon sudac, odma sam rekla - niš ne pitajte, posral mi se golub na glavu drito ispred suda i to kaj je na mojoj glavi je rezultat održavanja hitijene u našem toaletu).

- Seka kak se to razgovaraš sa sucem, pita posle kolegica.

- Kaj kak se razgovaram, moram čoveku objasniti da sam bila pogođena projektilom iz letećeg objekta.

- Čuj, Seka, veli Jassy, to ti je sreća kad te ptica posere.

- Đesi, ja sam ti tak sretna, ko beba, di ćeš veće sreće, sutra bum donesla svoju glupu papigu da se tebi posere da dijelimo sreću ti i ja.

- Nemoj, kod nas u Zagorju veliju da mam treba ići srećku kupiti, nemoj se šaliti, morti dobiš eurodžekpot.

- Đesi, ja mogu dobiti samo još jedno govno na glavu, ajd ja tebi dam lovu pa ti negdi uplatiš i sav prihod od dobitka ti poklanjam i tak ti nebu dost da vratiš sve kredite.

Čim sam spomenula kredite (i raščešljala tu nakazu od lasih) u sobi je nastala tužna tišina. Navečer kad sam stigla sam doma šamponom oprala kosu, s mokrom kosom išla spavati a rezultat je prejadan. Ipak, da ne umremo od užasa, samoproglasila sam se najljepšom i najdebljom metlom u Zagrebu. Razmišljam da obrijem bulju ko Biba Jagoda i da iz glave i sa nje izbacim sve drekove koji me prate, uporno brate!


Oznake: ptice

Šnefovoga dreka...

13 ožujak 2016

Ovak pokenjana nisam bila valjda još od pelena. Srećom ne ljuckim nego papagajskim drekecom al ono na najjače. Ukenjala se jadna od straha pa kak nema niko bliži, našla mene:

Sve nešto ajd fino s tom papigicom, jer ono jadna - ona je beba pa ispala iz gnezda i to tak, Seka budi nježna; a moja papigica nori, grize, ne sudjeluje ni da bi. Niš ne pomaže, osim kaj je junior dobil kroz rešetke pusu u nos i sad bumo to pričali idućih 10 godina, tj. dok ja ne geknem?

Kak mi to nije prva papiga u životu odlučila sam primijeniti vlastite metode. Dost je bilo 4 mjeseca oćeš-nećeš. Moraš! Nisam uspjela od prve, prošli vikend, ali se sjećam kaj je pisalo u Chathamu u Kentu na prvom rol-drek-papiru* koji sam ikad – prvi! pradavno!!! - vidjela i koji je kao toaletpapir bil sasvim neupotrebljiv. Prvo sam mislila kak je to neka zajebancija jer je u nizu bilo puno slika pa sam si ih spremila za Zagreb,da niko ne vidi, bila sam dete. Mama je doma to skužila i zabranila da to držim na zidu jer kao svecka žena misla je da svi kužiju da je to drekpapir. Drek su kužili da je to drekpapir, a baš je bilo fora. A u Zagrebu se još u to vreme nudil na tojiletu papir na listiće, da ne govorim da i u boljim kućama - komadi Vjesnika u srijedu ili, u radničkim obiteljima komadi Večernjaka. Jutarnjeg, s kojim bih ja rado obrisala puno toga, još nije bilo a vele nije ni zdravo brisat rit z novinama, slova ti ostaneju pa bi neko možda... No dobro.

Alzo, taj *papir u roli u Chathamu: bil je tvrđi od onog papira za pečenje, ovak je to zgledalo: Dete sedi na kahlici, viš po faci da tiska ono na najjače, ko naš Tisak (koji ne znam kaj bu još stisnul u te nove trafike, navodno imaju smrznutu ribu!!!) i vidiš nezadovoljan rezultatom. A ispod je pisalo: If at first you do not succeed, try, try again!

Fascinantno.

Tak sam ja uzela još jedan slobodan vikend (sve samo da ne moram brisati prašinu) i naučila papigu da joj je moj prst grijalica za noge (zgrebana sam do krvi a imam i par papagajskih ugriza) da ju kažiprst nosi u toplije krajeve (pretjerali smo s tuširanjem i bila je u šoku tolko da sam ju grijala ispod pidžamske kragne i toplo puhala u nju, ja sam naime jedna topla duša) i češkala ju i skoro mi je (po drugi put danas) zgoril ručak al niš, eto, nakon sat i pol tepanja i cmoljenja papiga se konačno odlučila stepsti perje, malo se počešljala, provjerila kaj namjeravam s jednim perom kaj joj je ispalo, i tak suha lepo odletela na ormar.

Sad se pitam kaj sam zapravo postigla. Ko s ljudima, muku ti ježovu: Isplače ti se na ramenu, vrati svoje samouvjerenje, moral, napuni baterije, po mogućnosti i opljačka (na posel idem do tramvaja oko dviju zgrada jer me fort neko nekaj žica), pokenja tvoju osobnost di god i kome god stigne - alzo uzmu ljudi dio tebe i odlete. Neki baš i odlete avionom, točno. I sad se ja čudim papigi. Koja bu se sad dodatno iskenjala na ormaru, a ne po mojoj duši – pidžama je operiva a duša ostaje u ožiljcima.
I ptica bu se vratila u gajbu - jer kaj – tam je hrana koju sam joj JA kupila. A sutra kad se vratim s posla bu sretna kaj me vidi… ......

Oznake: ptica

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.