Šnefovoga dreka...

13 ožujak 2016

Ovak pokenjana nisam bila valjda još od pelena. Srećom ne ljuckim nego papagajskim drekecom al ono na najjače. Ukenjala se jadna od straha pa kak nema niko bliži, našla mene:

Sve nešto ajd fino s tom papigicom, jer ono jadna - ona je beba pa ispala iz gnezda i to tak, Seka budi nježna; a moja papigica nori, grize, ne sudjeluje ni da bi. Niš ne pomaže, osim kaj je junior dobil kroz rešetke pusu u nos i sad bumo to pričali idućih 10 godina, tj. dok ja ne geknem?

Kak mi to nije prva papiga u životu odlučila sam primijeniti vlastite metode. Dost je bilo 4 mjeseca oćeš-nećeš. Moraš! Nisam uspjela od prve, prošli vikend, ali se sjećam kaj je pisalo u Chathamu u Kentu na prvom rol-drek-papiru* koji sam ikad – prvi! pradavno!!! - vidjela i koji je kao toaletpapir bil sasvim neupotrebljiv. Prvo sam mislila kak je to neka zajebancija jer je u nizu bilo puno slika pa sam si ih spremila za Zagreb,da niko ne vidi, bila sam dete. Mama je doma to skužila i zabranila da to držim na zidu jer kao svecka žena misla je da svi kužiju da je to drekpapir. Drek su kužili da je to drekpapir, a baš je bilo fora. A u Zagrebu se još u to vreme nudil na tojiletu papir na listiće, da ne govorim da i u boljim kućama - komadi Vjesnika u srijedu ili, u radničkim obiteljima komadi Večernjaka. Jutarnjeg, s kojim bih ja rado obrisala puno toga, još nije bilo a vele nije ni zdravo brisat rit z novinama, slova ti ostaneju pa bi neko možda... No dobro.

Alzo, taj *papir u roli u Chathamu: bil je tvrđi od onog papira za pečenje, ovak je to zgledalo: Dete sedi na kahlici, viš po faci da tiska ono na najjače, ko naš Tisak (koji ne znam kaj bu još stisnul u te nove trafike, navodno imaju smrznutu ribu!!!) i vidiš nezadovoljan rezultatom. A ispod je pisalo: If at first you do not succeed, try, try again!

Fascinantno.

Tak sam ja uzela još jedan slobodan vikend (sve samo da ne moram brisati prašinu) i naučila papigu da joj je moj prst grijalica za noge (zgrebana sam do krvi a imam i par papagajskih ugriza) da ju kažiprst nosi u toplije krajeve (pretjerali smo s tuširanjem i bila je u šoku tolko da sam ju grijala ispod pidžamske kragne i toplo puhala u nju, ja sam naime jedna topla duša) i češkala ju i skoro mi je (po drugi put danas) zgoril ručak al niš, eto, nakon sat i pol tepanja i cmoljenja papiga se konačno odlučila stepsti perje, malo se počešljala, provjerila kaj namjeravam s jednim perom kaj joj je ispalo, i tak suha lepo odletela na ormar.

Sad se pitam kaj sam zapravo postigla. Ko s ljudima, muku ti ježovu: Isplače ti se na ramenu, vrati svoje samouvjerenje, moral, napuni baterije, po mogućnosti i opljačka (na posel idem do tramvaja oko dviju zgrada jer me fort neko nekaj žica), pokenja tvoju osobnost di god i kome god stigne - alzo uzmu ljudi dio tebe i odlete. Neki baš i odlete avionom, točno. I sad se ja čudim papigi. Koja bu se sad dodatno iskenjala na ormaru, a ne po mojoj duši – pidžama je operiva a duša ostaje u ožiljcima.
I ptica bu se vratila u gajbu - jer kaj – tam je hrana koju sam joj JA kupila. A sutra kad se vratim s posla bu sretna kaj me vidi… ......

Oznake: ptica

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.