Ratujem tu i tam kad spomenem istočne zemlje i našu dragu Hrvacku. Ne voli se Kina (masa) ne voli se Japan (uštogljeni su) Arapi imaju hareme a Turci su divlji i trguju organima. Ljuckim, samo oni! Ne jedu svinjetinu. A Kinezi ju uglavnom jedu. Turci voze ko divljaci, tuku se po cesti, fort nekaj protestiraju, ne vole Kurde (a mi obožavamo Rome? U maloj Hrvatskoj niko nikoga ne voli!) i tako dalje. Da bum iskrena, i ja sam imala neke predrasude. Ali se informiraš pa shvatiš. Ili se ne informiraš i ne shvatiš.
Jedna mlada dama je sad u Istanbulu i studira, stipendiju daje Divlja Republika Turska gdje se događa sljedeće:
Muhamedu je jučer bio rođenan (koja preciznost) i na faksu su se dijelile knjige, a ženski dio pučanstva je dobil cvijet i rahatlokum. Kad je na Filozofskom faksu u Zagrebu ista studentica na 8. mart prolazila kraj kolege koji je dijelio ruže, nije dobila ružu. Prokleto hrvatsko licemjerje. Bila je skromno da ne velim jadno oblečena, imala ružni raspadajući ruksak iz gimnazije i opće – nije "delovala". U toj Turskoj se ne gleda jel ružna debela mršava ili lijepa. Ona je žena i dobila je cvijet. Pridrže joj se vrata kad ulazi, ne lupi joj muškarac vrata u nos ko što rade redovno na ulazu u tzv. Mlečni dio Dolca. Kolega Arap od kojeg bi tu malo cvikala, joj je pridžao vrata,išli su u kabinet na predavanje, tam su i kabineti veliki; donesel joj je od nekud neki stolac, a sam je sedil na stolcu sumnjive stabilnosti, od šperploče i bez naslona. Nema šanse da si sama plati kavu, ako nema za kavu, onda ju Turčin ne poziva na kavu, a ima, jer tamo svi rade. I plaća im se prekovremeni, o, da:
Kumšuluk (to je original) saznal da je (izvjesni) Hassan ostal bez posla, a on ne da je plako, oči je isplakal (što je sramota u Hrvatskoj, čak i mene ko žensku su učile da plakanje nije pristojno a najviše mi se dopalo – plači, manje buš pišala!). Daklem, odma je jedna komšika pekla pitu, druga donesla ulje, povrće, navuklo se hrane da se ima za mjesec dana, dalo mu se lovu da ne duguje za režije, zna se kolko al ja nisam tolko saznala, dakle a da ga se nije ni pitalo. Al nebum to nikad zaboravila. Međutim, muški dio komšija se angažiral na sve strane da Hasi nađe posel, nema tu da živiš na naš račun ako možeš radit. Neko je davno rekel: Što je narod primitivniji to se više drži skup. Mi Hrvati smo oduvijek bili jako napredni i daleko od primitivizma. Ni Seljačka buna 1573. nije uspjela jer seljaci nisu bili složni.
U Turskoj uđe cura u vlak u podzemnoj, tramvaj ili autobus, gladan komarac ne bi stal, njoj se oslobađa bar dva mjesta. Nit je matora nit je trudna, čisto - ona je žena. A kad je pokazala sliku svoje stare ispaćene majke onda su rekli da je majka jako lijepa. Na što se ona smijala do suza (kasnije i majka kad je saznala za komentar), al Turčin se uvrijedio. Svaka bora na majčinom licu je jedna briga za tebe, nije lako biti majka, a to što je debela, nije debela od skupe hrane. Šta dodati. Idem pred špigl obnovit saznanje o svojoj ljepoti a onda idem naravit kraval kod hrvatske doktorice koja ne zna pogledati je li ždrelo upaljeno, zbog koje kurim 4 dana jer ne da antibiotik i ne da bolovanje.
Dotična u Turskoj ne bi dugo radila.
A mi sve kaj valja šaljemo van, uz blagoslov, hvala dijete kaj nebuš tu kad bum umirala, idi, jednom se živi. Al taj Istok, to sve nešto ne valja, kažu samo zato jer je Istok drukčiji.
Oznake: Istok
