Neko davno ljeto, moja prijateljica, jedan njen hofirant i ja sedimo na terasi birtije Riva, pa na rivi. Neko vrijeme, fjaka od pasa, kak veli Arsen.

Celo selo inače pusto, ni psa da vidiš. Samo se mi kliberimo za tim stolom i ide runda za rundom. A na vratima stoji jedan sitan dečec svojih 16 godina, mršav, ne baš visok, obučen pravo kelnerski, crne hlače, bijela košulja, užas za ljeto. Ruke na leđima, pogleda nas svako tolko, naš mig, njegov skok. A mi smo mu i bili dovoljni da ima posla.

Smješka se i njiše se napred natrag, tak dosta dugo vremena da me taj smiješak inspiriral, reko, dečko, otkud si ti.

On: Jel jaaa? - pita on.

Ja: A nego ko nego ti, ove za stolom poznam!

On: Jaaaa? A jaaa, i'Zen'ce. Tu sam napraksi. Sezonac.

Ja: A fino, Bosna veliš, e ja sam ti bila jednom u Zenici al sam bila bolesna i ležala sam 4 dana u krevetu.

On: A to nije dobro, vala.

Ja: A tak ti je bilo, onda me kućedomaćin (efendi Muhamed Hadžić, sin moje prijateljice koja me tam dovela), nalijal s 2-3 rakije i mi prošetali Zenicom, vidla ja onaj rudnik i tako. Zenica pravi industrijski grad.

On: Jes vala, fin grad, fini ljudi.

Ja: E, da, pa vidi se po tebi. A kak se zoveš, ako nije nezgodno da te pitam, ja sam Seka.

On: Nije, šta bi, ja sam Rade....

Prošlo nekih 15-ak godina, doselila se ja u selo, zaposlila se u hotelu, tamo neki fini konobar, ima dobrih 180 u visinu, lepi dečko i fin, nema se kaj reći. Gledam ja njega par dana, reko – momak, jel se ti zoveš Rade? Jes vala, a vi ste Seka, al bilo mi nezgodno da vas pitam.

Ja: Pa kako si Rade, izrasel si, kaj si tu za sezonu, ili...?

On: Nije, ja tu zastalno.

Uvijek sa smiješkom i tak, drago ti ga bilo sresti, pravo fin momak.

Zaljubil se Rade u neku Švab'cu. Planula ljubav, nemoguće. Piči Rade s njom za Njemačku, gotovo, svadba se sprema, nema takve ljubavi.

Nije prošla sezona, evo ti Radeta natrag. Tužan. Pitam ga, nasamo, kae Rade, kaj ti nisi zapalil za Njemačku s onom curom.

E moja Seka, veli on, znaš kako je. Kad ima ljubavi, nema novaca, a tamo je bilo novaca al nestalo ljubavi.

Bilo mi ga je tak jako žal. Tak je to objasnil, kratko, jasno i tužno.

Sad je prošlo 20 godina, valjda je neka fina cura prepoznala u njemu pravo fino gospodina i usrećila sebe i njega. Ja mu to želim.