U njihovoj, da ne velim diječijoj, sobi žive, tj. pokušavjau živjeti, neke čudne zveri. Ajd bubamare. Al druge leteće zveri.
Ima neka biljka na prozoru, jedina još biljka ikad, koja nije hitno krepala u našem stanu, Čudno, jer tu niš ne uspijeva, ni brakovi, ni biljke, osim te friške turske biljke, čudna biljkica, slatka. Mislila sam potajno, kak zamiriši kad ju malo takneš, možda se bubama nebu dopalo, niš. Bube ju ne šljive, uletavaju u tu sobu već 10 godina i sad isto.

Muhe, one zunze od 10 deka/grama, popluna/kilograma, hm, ulete, šatra, samo kad princ “ždere ko svinja bananu kaj nije mogel jesti u kuhinji”?!??

E, al: Ima jedan uporno-mrežo-pletući paukić na prozoru, prozor i roleta su pošpricani i s onim sprejom protiv insektih, ma i s octom, ma i parfemom, i ko zna ščim ne, uglavnom svaki put mu se pobere paučina, ujutro osvane nova. Meni je to naravno urnebesno smešno i kćer je skužila da se kreveljim i okrećem od nje da mi ne vidi facu i još se više srdi. Onda joj rastumačim da baš svako ima pravo na život, osim nekih, i da pauk na prozoru čist dobro dođe jer lovi muhe tam u mreži.

- Daa, koooje muheeeee, (jebote) neke male mušice, niškoristi, seronja, neki mali pauk, đubre otporno, peder.

- Mušice? Skrivate vino u sobi?

- Znaš da mrzim alkohol i opće nije duhovito (jebote)!

- Možda na tvoje tabanice?

- Misliš stopalice? Stara, opće nisi duhovita! I tak ih tretiraš ko da su radioaktivne, ne, ne dolazi živina na moje stopalice, stara, sto-pa-li-ce!!!

- Možda bi ih to oteralo, da ostaviš u sobi prek noći, samo bi ti i bracek geknuli.

- Odvratno kak nisi duhovita!

- Pa jesi ga pošpricala sa svim i svačim, si pregledala roletu?

- Jesam, al očito sam ga fulala, gad štrika i dalje!!! E, da, da je za nekaj, zaheklal bi (jebote) paučinu da lovi (jebote) one leptire. A noćas mi je uletil jedan veeeliki trokutasti (?), ko vojni avion u izvidnici! - Kaj izvidnici, prestretač, ma fuj.

Leptiri ulete tak učestalo da mi je već sumnjivo, al ne znam na kaj da sumnjam. Na bibliju, kuran, njemački rječnik, moju decu, eto ne znam.
I tak je prošlu noć fakat ponovno uletel jedan gad: I veli kćer, uzrujana, da je potrošila pol spreja i sad ne zna di je.

- Ko? Sprej?

- Pa leptirčuga (jebote)!

- Jesi otprla vrata od sobe, je zbrisal?

- Jesam (jebote) otvorila vrata i pustila u hodnik.

- Aha. A vrata od moje sobe su bila otprta i ja sam gledala TV?

- Da.

- Pa nek meni uleti u sobu?

- Da. Joooj, ti mama opće niš ne razmeš, kak je to meni strašno kad se vrti oko lampe i zaletava (jebote) bilo gdi, meni se to gadi.

Noćas bu majkica zaprla vrata od svoje sobe. Meni su dovoljni komarci. Kojih u drugoj sobi nema!