Djeca su otporna bića. To je dokazano odavno. U priči Ivica i Marica. Veli to moja prijateljica koja bi umrla da napiše od dve rečenice, pa kak ju želim živu, pišem ja 222 rečenica....

Alzo Verzija Ivice i Marice po Bibi zvanoj Jagoda:
Djeca su otporna bića.

Prvo:
Navodno roditelji sterali decu u piz... dakle, u šumu:

Suseda nema na dva kilomentra, ali svi sve znaju kaj se di događa (susedi su friško doseljeni iz Novog Zagreba), odma ih je (starce od Iveka i Mare) neko prijavil u pojave pod A/, B/ i C/

A/ Murija, tri komada u uniformi (sve redom završili za fotografa, parketara i montera centralnog grijanja. Svikoliki su prethodno radili u Končaru): Došla murja na uviđaj, al su se kratko zadržali, love Vuka, Medveda i Lisca, Trojac navodno obio bankomat Hypo-Alpe-Karpati-Adria-Jadran-Banke - u Puščoj Bistri Donjoj. Ustanovili da dece nema, da susedi paničare i cinkaju, i razlaz.

B/ Soc. skrb: Socijalka, a koja je došla nakon treće prijave, jasno, alzo pita roditelje: Koji vam je bil kur..mpbh... hm, vrag pa kaj ste išli tak siromašni, delat decu?

C / Pravosuđe: Pravna država, po prijave iz socijalne skrbi (ne funkcionira, love mafijaše i još neke beštije).
Dok se sve dostavi u 3 primjerka, zaprimi, nakelji taksena marka i priloži oslobađanje od plaćanja sudskih pristojbi, poštambilja, fotoroboti dece, opis posla, mislim opis dece i to, rasporedi, odredi sudac, zapisničar, broj moguće prisutnih novinara (bar 10.000), prođe prek 1., 2., 3-stupanjskog suda, Štrazburga, Ustavnog suda i Haga, već buju svi pokojni.

U međuvremenu se našlo u arhivi pradedu i prabaku za podizat decu. Al samo na papiru, ne zna se di su točno. Boravište, prebivalište, bivalište, biralište i to.
To ko slučaj moje kolegice, a koji prastarci su rođeni 1875. (hiljaduosamstosedamespete) ali ih kolegica nemre proglasiti mrtvima, nešto u vezi nasljedstva, jer nemaju čiste papire. Ne starci, nego ona i dragi, a starci - tak da vjerujem da su negdi iza Urala i rade na novom slavenskom pokoljenju, (ovo je živa istina mislim ovaj dio – da ih nemreš proglasiti mrtvima, ne da pravosuđe). Želi ih imati na popisu za glasovanje kad se Jaca ili Ivek opet kandidiraju.

Di smo stali, aha, spika sa socijalnom radnicom koja se nervira, pukel joj nokat, a jutros ga je namazala i tak lepo zrašpala, otvorila kancelariju u pol 11, kaj ak dela od 8. I još je onda morala na teren u ovu vukojebinu. Alzo daklem, pitanje je postavila.

Sad odgovori:

A/ Murija otišla u nepoznatom smjeru u poznatu birtiju
dakle:

B/ Socijalki:
Roditeljska verzija:

Otac veli:
Je kaj siromašni; Pa ja dobio otkaz u Prvomajskoj, a žena u Drugomajskoj, probali smo se zaposliti u Trećem maju, al ni tamo baš stvari nisu...
Sve mu ono od jada puca njemu – hm, srce, srce mu puca, pa dodaje: Radi teškog siromaštva izbacili smo iz kuće Ivicu i Maricu, došli u predpubertecku fazu i počeli klopati nenormalno, gospođo, to nije normalno, to je nenormalno. Jedu kaj pajceki. Pa nek onda odu u šumu i jedu žirje i gljive. Nebuju se oni niš otrovali, bute vidli, još buju se vratili! Obraća se ženi – stara, buš vidla, pak buju se vratili!
Gleda usput s čim bi klepnul ženu, kad ova socijalka ode. Tati se sviđa suseda Pepa iz susjednog sela (2 km udaljenog) al njegova žena otporna, svaki put kad zamahne, ona se zmakne, ko fol nekaj radi po kući, počel je sumnjati da ga je nekak skužila.

Majka prsluk puca dok joj srce kuca. Dakle ista majka di bi i staroga zatukla, sviđa joj se poštar, al muž otporan, nikak da gekne, a fino ga truje već par godina, ništa. I potvrđuje socijalki da su deca nemoguća, a nekidan je mala liznula prst i rinula ga u teglu sa šećerom, to proždrljivo božesačuvaj.

C/ Pravosuđe – to će napisati moji unuci ako ih, nedajbože, budem imala, a s obzirom na brzinu pravosuđa kao takvog.

Djeca u međuvremenu:

Ivica, sestri Marici: Si videl kak mi mozak radi, svi misle da su nas starci sterali, gle sad se zbiljam nebumo vraćali. Pa ko još trpi starce, stari nit mi neda plejstejšn, nit bu mi kupil novu loptu, a oće da furam pet iz matiše, kužiš, stari ni normalni, jebate, nit više gleda tekme, a stara radi takvu punjenu papriku da to ni morski pas ne bi pojel. I još stari stipsa u zadnje vreme, si vidla, ne da lovu stari ni za stošu, ko da je stoša neka cigareta, nek on puši Benston jebote, e, sister, jel ostalo kaj beloga za šmrknut?

Marica: Nije rista, ima malo trave, al polako. Moš si potražit kakvu gljivu ludaru.

Ivica: Stara ti si napušena.

Marica: Je pa kaj bi ti štel.
E, dajgle ovu kuću.

Ulaze u kuću u kojoj živi mila starica, čorava i sva sfrkana i reumatična, i ima džozle ko dno flaše od Dom Perinjona, ukratko ko iz Alana Forda, jadna, kljuka joj zaštopana, gladna je. Stara ni ne kuži da joj je kuća sagrađena od slatkiša (radila i uredno krala u Krašu). Ooo, vidi posjeta došla, odite djeco, bute mi čaj skuhali, poglečte po špajzi, morti ima kaj za jesti, pa se ponudite.

Vidla deca ima tu za jesti od krova do poda, zaprli babu i davali joj za jesti samo štapiće. Bobi. Baba se opstipirala. U prastaroj verziji ona je sirota kao zatvorila njih i hranila, a oni su joj kroz rešetke pokazivali prst – da kolko se Ivica zdebljal. Mislim ne znam ko se prvo zdeblja tak da mu je prst ko safalada, po vlastitom iskustvu najprije zgubiš struk, pa se nekaj naseli po trbuhu i riti, ne znam.

Deca našla da baba uzgaja mak i radili su makovnjaču, ak bumo lagali. A od marice su radili savijaču, isto ak bumo lagali. - To bi bila priča za moju pokojnu mamu, a za generaciju koju sam rodila ovo:

Kad su si dobro napudrali nos (ima baba zalihe u špajzi al je dementna), pretrpali bajaderama i napušili marice, spalili babu namrtvo, tak da ni ona ružna iz serije Kosti nije niš našla sumnjivoga, čak ni gebis.

Starci od Ivice i Marice su se razišli, al su se posle pomirili jer su kužili da poštar troši Pepu iz susjednog sela (2 km ono, udaljeno)

Murja povukla prijavu, ona trojka što je jurila po stepi snežnoj (Olivera Marković bi nekaj znala o tome) e, i kak je pravda veliju dostižna, nakon kaj su sredili bankomat, sad su u Remetincu na posebnoj državnoj skrbi i čist su zadovoljni, a poreski obveznici sretni do ludila, još trojca na grbači.
Socijalna skrb odustala od daljnjeg petljanja, starcima za decu ukinula privremeno uzdržavanje, jednokratnu socijalnu pomoć, ne pokriva trošak režija domaćinstva, HZZO ukinuo dječji doplatak jer je referentica bila dugo na bolovanju pa otišla u invalicku (sredio dr. Rubala). Starci bereju šumske plodove, including gljive ludare, al niš im nije, ojačali i oni. Normalno, kad nema dece da im dušu vadiju.

Ivica se bavi uvozom-izvozom i momentalno skija u Alpama, sprema se za prvenstvo u Splitu, zima 2013/2014.

Marica se bogato udala za najružnijeg nogometaša na svetu, to nije bilo teško naći, i bavi se ko zna čime se bavi, ničime, prošeće tu i tam Špicom i pokaže Patki Vlokos da ima skuplje šuze neg ona te izaziva opće zgražanje. Kak rodi koje dete, pošalje Anđi i Bredu.

Zaključak: Deca su otporna. Prvo su izludili starce i nikad se nije utvrdilo jesu ih ovi sterali il su sami zbrisali; pa su preživjeli u divljoj šumi i na kraju su i jadnu vješticu dotukli. I još drapaju po rwatzkoj, budibogsnamaioslobodibože, aliiiii, ali – dolazi EU, e, onda bu i nova verzija ove veličanstvene priče.

Slika prva:
Bivši mi muž i moj još uvijek prijatelj Zlaja su se upoznali tak da je bivšeg Zlaja zaustavil na cesti (bivši je vozil Ladu Njivu)  i zamoli da mu prijatelja u invalidskim kolicima otfura - nekam, taxi ih neće uzeti... Za divno čudo, ovaj je to napravil i  tako je počelo prijateljstvo koje se održalo s moje strane, Zlaja ima ženu iz snova, i da ne pričam... Nismo kumovi al smo si jamci, to je danas nešto jako jelda, hm...

Slika druga:
Idem s posla i gledam čoveka sedi na klupi, oduzeta mu lijeva strana, može hodat sa štakama; čovek mi nekak poznat, gledam onolko kose na glavi, rijetko za videti a on gleda mene i niš. Idući put mi se obrati i pita - oprostite, jeste vi  Seka? Reko jesam i ja vas gledam i nije mi baš jasno, znamo se al otkud, ne znam. Naravno da se znamo, sjedili smo zajedno u prvoj klupi u 5b. Reko nemoj me zezati, ti si Stanko. I  tako mi ukratko ispričamo priče životne. Velim ja njemu, je, lepo kaj si ti mene čuval dok sam ti za vreme odmora pisala zadaću, a bil si i duhovit, a Blizanac, veliš, dooobro, nemrem reći, al se sećaš kad si mi šljagu opalil ko niko. Kaj šljaga, a kaj sam ja tebi pisal ljubavna pisma a ti si se na to kesila, to niš? Reko nemoj me zezati, ja se ne sećam. Aha, ni ne sećaš se. Reko daj, prošlo je 100 godina.

Pa kaj si delal vidim, sori, da si imal problem s mozgom. Veli on to je ono kaj se vidi, imal sam ja više problema s mozgom, heheh. Ma reko svi imamo, i smijemo se.
- A nisi se ženil? Joj vas tri sina, jadna vam majka.
- Nisam se ženil, a mama je nedavno umrla. Teško mi je bez nje.
- Teško ti je a 30 godina si jahal po Parizu i čuval Delona, dobro je, sigurno je bila oduševljena. Aha, onda tvoja jadna mama, kaaaj, ona sitna teta kaj je radila u trafiki, to je tvoja mama, e baš se usrećila s vama. A veliš nema unučadi od tebe.
- Eh, smije se on, ima, ima djece.
- Sram te bilo, kak decu ostavit, sramota.
- Al bar su lepa deca.
- Kaj, imaju kose ko ti, a nije to perika?
- Nije perika, heheh, svi su mi jalni. A viš kaj sam iz sebe napravil, sam sam si kriv, da nisam trošil tolko kave, konjaka i cigareta, ko zna možda mi se ovo (inzult) ne bi dogodilo.
- Ajd bar hodaš, al grdo je to.
- A too je kak je, bil sam ja dugo u kolicima. Kaj sad. E, viš ovoga kaj prolazi s Ladom (ja se smrznem, jer skužim bivšeg, tada još zakonitog, reko ko zna kaj bu mi rekel, to bolje ne opisivat, vidi me sedim s čovekom na klupi i pričam, nema tu, odma ljubavnik!). E viš, taj me jedamput s prijateljom otfural (nekam). 
- A jel tu od taxi stanice, a Zlaja bil s tobom.
- Da.
- Fino. Muku ti tetkinu. O njemu drugi puta. Ak te je fural, dobro da je i taj napravil nekaj korisnoga, kakav je otac bolje da je zgibal kad mi je decu napravil.
- Kaj to je tvoj muž?
A reko je, a bolje da nije.
I nedugo zatim - bi svjetlo. Oću reći rastadoh se ja.

- Joj, veli Stanko, iz istog naslova, tj. slike, jel  imaš cenera za posudit, vratim ti sutra.
Kaj bum, dam čoveku cenera i broj moba, veli bum te nazval pa se nađemo. Al nedemo u birtiju, bum on kupil u dućanu dve pive pa bumo na klupi, ak me ne smeta. Reko kaj bi me smetalo, samo ja neću pivu nego šveps. Dobro.

Nazval me je, taman sam bila u školi po sineka, zvonilo, deca urličeju, nije se niš čulo, reko bum te nazvala kad izađem, jedva kopčam kaj govoriš.

A imala sam najnoviji model moba - Nokiju 3310, to je onda bil hit koji sam otplaćivala 6 mjeseci čekovima građana, neke finte drugi mobiteli još nisu lovili, na primjer sliku Garfielda i tak.

I otfuram klinca doma i oću se javit Stanku, nemrem skužit kaj je s brojem. Nisam znala spremit pa nazvat, užasno mi je bilo, na kraju mi se broj zbrisal, ma, bilo mi je za plakat. I tak izgubimo kontakt. Jako sam se sekirala, ne zbog 10 kuna nego neizvršenog obećanja.

Ajd, tješim se, bumo se opet sreli. Nismo se više nikad sreli, njega je brat, kontra materine oporuke, izbacio iz stana i ovaj je negdje noćio s tom crkavicom koju je dobival od socijale.

Za 2-3 mjeseca čujem Stanko otišo Bogu na istinu. Dugo me to proganjalo, kak mu se nisam javila, znam da je bio sam i da bi pričanje o školi bila super tema i doživljaj; bili smo jedinstveni razred u povijesti, pa njegov burni život u Parizu i okolo.

Ima jedan profesor na FF-u, koji često veli studentima: Znate, kolege, neznanje je strašna stvar.
Mašallah profesore, istina je.

Dakle jučer sam bila glupa ko noć, ne znam kolko sam danas pametnija. Kao državni šljaker na čemu mi većina neinformiranih zavidi, čujem - radi se do dva. I nafunjim se. Mislim, nije me niko teral da ne ostanem dva sata duže, ali zakaj da ostanem, ak je zapovijed s vrha, nije ni neki vrh, prvi kat. I tak su svi zbrisali prije (oni neki koji se ne moraju ni prijavit da su i ušli).
Na izlasku na porti slušam suzdržani bijes jedne gospođe mojih godina, invalidicu, koja tumači pravoslavnom, pardon, sudnom, policajcu da joj je mogel ujutro reći da se radi do dva, a ne da ona prođe pol rwatzke i ne obavi niš; odoh ja, mislim si, kak sam glupa sad mi je sinulo - pa ni MUP ne radi, ko bog ne radi!
Izbjegavši euforičnu masu koja je iz iste zgrade izašla, dovlečem se, kokoš, do Petrinjske, s 10 kila hrane za svoje piliće doma, dječicu. No pred Petrinjskom 30 tek imaš kaj čut, videt, masa, nervozna, mašu papirima iznad glave, ono, grdo za videt; viče čovek, čujem dok sam buljila u obavijest da se ne radiiiiiii!!!!! - pa - viče policajki, mooooolim vas,  samo da podignem putovnicu, putujem, gledajte kartu imam za (ne znam, nekaj je njemački zvučalo). Tu je bila policajka na udaru jer je žensko pa će ona to nježnije, diplomackije. Iza nje stoje tri macana s rukama na gotovs...) Ma čemu to, pizda mu materina, čemu tih 2 sata, aj pomnožimo s dva broj kretena koji su jučer pušteni doma (kreteni smo jer radimo za  tu sitnu paru, a i to bi bilo nekak da nas ne gaze i ne omalovažavju svi iznad i pokoji na i - ispod hijerarhijskog poretka), i da vidimo kolko bu manje sati odrađeno? Tak se spašava država? E pa mašallah Liniću i ostali - mamu vam svima jebem, ja nisam vjernik al ak oš bit frajer, onda nek dućani rade na Badnjak do podne, pusti te izmorene žene i ev. izmorene ostale, nek odu doma i pripreme se za Božić proslavit. Prvi maj? Grah? Idi bre srči pesak, sve je stalo na šugavi 30. travnja jer je sutra praznik koji se pretvoril u cirkus.
Niš, buljila sam u neki font 50, lepo piše: Radimo do 14 sati, fino ja opsujem, onak lagano kak sam i hodala sa šugavim kiselim krastavcima i mlekovima i naranđama, sve na sniženju, opsujem onak balkanski, i dopuzim do trambajske stanice na Kolodvoru, gdi sad nema klupa pa je jako zgodno, a u hladu nema mesta od silne raje, pa je još zgodnije. Razmišljala sam hoće li se mleko usiriti do doma, al onda mislim - tak malo važno, kaj nas još čeka.

Da ne bi bilo minimalno nego maksimalno dosadno, nagovoril me Božo Konj zvani Božo Suncokret, da zemem na korištenje, jer se nudi, parcelicu zemljice u Svetoj Klarici a kakti to mi je u blizinici, i nek si posadim povrćkice i voćkice i tak. Reko' - jel vi svi seljačine (ne seljaci, seljačine!) iz grada mislite da je to ono, prstom ubušiš rupu u zemlji, uvališ košticu od paradajza i za mjesec dana ono grm, ne vidiš ni Siget ni Remetinec od njega, ne vidiš niš,  a sve stojiš, a veći grm od tebe. A zato kaj je na Svetoj zemlji, Klari, da ne prevedem - Jasni.  Još ima briljantnu teoriju, bože, naj-prijatelj-vegan mi je totalno prolupal, da se zemlja ne bi smela  kopati, jer se onda uništavaju bakterije koje žive u njoj a one su isto živi organizam, ma bio i jednostaničan, i tak, ne znam kaj on misli posaditi, ciglu? Al dobro, to je za razmeti, živi odma do vrapčanske bolnice pa to, skrenuo.

Kak me murija naučila da se radi do 14, nisam u Općinu ni išla, a sve bum obavila sutra, celom svijeeeetu na veeseeeeeljeeee, mojoj miloj draaaagoj na žalost!, izvadila bum 101 papir, ostavila lovu i kod javnog bilježnika s kojim sam se onomad zakrvila (nekaj antipatičnijeg od onog predebelopretilog nadrkanog tipa kod Željke Maroslavac u Sigetu teško da je ko videl, al možda je umro u međuvremenu, ne - ko, nego debeli).

I tak lepo bum imala svoj vrt, koji ako i uspije, ne bu pobrala moja gradska rukica koja se na selu i kak našljakala i načistila štala i načupala korova: pobrat će urod neki gladni brat, al ajde, sve bu to Božo moral slušati pa bu mojoj usaljenoj duši lakše.

Kad bolje razmislim, jel to neka nova agrarna reforma? Bumo vidli, glavno da smo jučer profitirali ili profilirali, profiltrirali, prolongirali, propagirali, prolupali dve ćuke, za čije babe zdravlje, lepa moja rwatzka.... zemlja koju bum kopala. Bum posadila maricu i rekla da je Božo, evo, viš, odma sam se oraspoložila, jaaaako dobro! Ja bum ga zastupala na sudu, ali samo do 2. hehehhh he hhhe