Ah, da, Sanja dobila internet. Nakon dvije godine. Dolazili dečki iz T-coma i tak i nemate ovo nemate ono, pa ne pokrivamo Dubravu (halooooo?????) pa simtetamte. Onda je Sanja ispalila onak slatka i energična: Dobro, jel tu nekome treba popušiti da mi konačno dobimo internet!!!!! Di je taj šef!??? Dobila internet u roku od dva dana. Šef očito nije vidio Sanju jer bi internet došel davnih dana.

Ode Sanjuška u Šeferovu u poštu kupiti telefon. Aparat telefon. I da koji hoće, kak koji veli ona, najjeftiniji. Nešto manje od 8 banki. Fino krasno i to, dođe doma, ne delaju tipke 3, 4 i 5. Vrati se ona u poštu i veli fino krasno, al ne delaju tipke 3, 4 i 5. Ajde pa mi fino krasno to sad zamenite.
- Nemamo više takvog modela, to je bil zadnji.
- Pa dajte mi onda prvi po cijeni iza njega, veli Sanja, bum doplatila.
- Ne smijemo.
- Kak nesmete, pa bum nadoplatila.
- Nesmem vam dati.
- Dobro, onda mi vratite moje nofce. Evo računa i garancije i sve.
- Nesmemo ni to. Ja moram napisati zapisnik. /ono, tri primjerka, štambilje sve koji u pošti postoje, otisak prsta, DNK sa štapića iz usta, OIB, JMBG, horoskopski podznak, popis bliže rodbine, datum začeća....)
- Znate, onda taj zapisnik ide na komisiju i kad to riješe, za jedno dva tjedna bute dobili kak je to riješeno.
- Čekajte, kaj vi pričate, bila sam tu prije 10 minuta, uvalite mi pokvareni telefon (ah, toga smo se nekad igrali.....), nećete da doplatim za skuplji, nevraćatemi moje nofce, pa ne radi se o Sanaderovom otpuštanju iz Remetinca pizda mu materina, radi se o 80 kn, kaj ste vi ponoreli?
- Gospođo, kaj se uzrujavate?
- Ko se uzrujava? Kaj tu treba svima popušiti da dobim svojih 8 banki natrag!? Znate kaj. Evo vam vaš telefon i ote fino svi u tristohiljadapizdimaterinihlijepejanje.
I ode bijesna ko pes i kupi si telefon (naravno skuplji) u nekoj idućoj bližoj pošti. Reko daj mi broj. Veli kaj si ti normalna, ne želim ga ni znati! Kupila sam ga zato da kćer ne laprda na mobitel jer te troškove ja više nemrem podnesti. A ti si fino zovi informacije, i tak nebuš dobila broj jer dok oni to uvedu prošle buju još dve godine.

Dan iza nemilog događaja sretne tu poštaricu na cesti, nije ju prepoznala ali je poštarica prepoznala nju, veli gospođo ajde dođite danas posle posla, bumo se nekak dogovorili. Veli Sanja - ja sam još preveč uzrujana da bi bila fina a vaše uvjete mogu zamisliti. Ne želim nikome pušiti pogotovo za 8 banki, kad se ohladim došla bum s ekipom kojoj nijedan zahtjev nebute mogli odbiti.
Pita - čuj, Seka, kaj ti je kćer slobodna krajem tjedna, ima još onaj kimono od karatea da si obleče, a? Idem ja, ona, ti ovak ogromna, a od muških, ma ti imaš sve neke finjake, bum ja zvala dečke iz ulice, kaj veliš?

Reko može.
Jeeel, a kak si se ti odma tak složila?
Kaj kak: Ovak:

Odemo kćer i ja danas na Autobusni kolodvor po autobusnu kartu, po kaj bi išle, jelte, i ja na kat na poštu,a kćer ostavim u mjenjačnici na tom istom Autobusnom kolodvoru - da promeni medeke u eure (po 5 kn u 100 €). Ona se vrati sa 750 kn, u nekim papirnatim oblicima i zuji u mene, veli – nije mi htela promeniti u eure. Reko – Kaaaaaaaaaaaj!!!!??? Sad ja idem dole. Mama, molim te, molim te, nemoj ići, pusti baba je nabrijana, reko sad sam i ja nabrijana, e jeboteled, kaj piše tam mjenjačnica ili mesnica!? Da nije Šusteraj!??? Boktejebo, prek puta te menjačnice - nasred Autobusnog su joj svi mogući kršćanski križevi majke božje 7 žalosti, sve molitve i anđeli, tu svi neki opaki vjernici, sigurno je imala zlatni križ oko vrata, jelda? Nemoj ti meni ne znaš, sigurno je! Pa smo jelte – pa daaaa, primljeni smo u EU, ali, na Autobusnom kolodvoru u Mjenjačnici - u europskoj metropoli nemreš promenit 100 eura, nisi tražila grčku dra(h)mu! E sad bum joj jedan križ naopački okrenula i zabila u čelo, kaj da ne zatvori butigu ak ne menja lovu! Ukurac!
Joj mama, molim te, nemoj, bumo negdi drugdi. Reko da, i onda bum opet na tom zgubila 6 kn!
I bi tako.

Kod kupovanja autobusne karte za inozemstvo - na vebstranici piše studenti imaju popust, dete uzelo iksicu i indeks, nema popusta. Dobro.

Posle je odnesla moje doznake za bolovanje, u računovodstvu raspašoj, jede se (u našem računovoctvu i još jednoj po stranke važnoj sobi se neprestano jede, to nije normalno, vjerujem da te žene doma opće ne jedu, pa muževi uživaju kak su šparne.) To je kao domjenak za Božić. Za čije babe zdravlje? Se tak špara! Ukinite to žderanje na račun države, ali SVIMA! i onda tražite božićnice. Nije da ja ne želim dobit božićnicu, ali ne da slavim Božić nego malo smanjim minus na tekućem, koje žderancije, koji bakrači!? Šta telefoni, šta mijenjanje kuna u eure, čija žena šoca!?

Jel ta EU opće zna kaj prima u svoje društvo? Ak ih mi svojim javašlukom ne uništimo, nebu niko!