Svađam se s prijateljom ko bu prvi riknul.

Visok je 175 a ima 61 kilu, ne jede meso, ne puši, ne pije, žali se na rijetki seks, opće, živi ko svinja. Anoreksičan je i sad je i astmu dobil i opće je postal hrpa dreka. Suhoga. Onaj isti plavokosi i plavooki student koji je sav mirišal na Plavi radion i dezodorans 8x4 sport, i za kojim je nekad pol faksa uzdisalo. Vjerojatno i više, al sad mislim samo na cure. Uzdisal je i profa iz Tehnologije roba, al mu ovaj sigurno nije dal riti. Znam ja njega u dušu, narajcal ga je, naučil je i gradivo, za – ne daj bože – i kad mu je upisal ocjenu, on je zapalil. Posle je neko profi napisal na vrata – Ave, Bibi, morituri te salutant. Mislim da te godine više niko ni išel polagati. Jer je neko dopisal: Lasciate ogni la speranza voi che entrate.

Ja sam pak pretila (ne pretim nikome nego sam preveč debela), jedem meso, pušim fore (i pljuge), više ni ne pijem, seks nula, živim ko krdo svinja.

Pa velim tom prijatelju kak je pred 28 godina rekel svojoj ženi da kad bu najmlađe dete 18 godina staro, da on ide od doma u seks. U međuvremenu su napravili još jedno ili dvoje dece, ko to više broji, i sad on ko deda već, rezonira ovak: Nisam rekel kad bu 18, nego kad najmlađe dete završi školu, i to ne da bum išel u seks nego bum išel živeti na more. Pa ja njemu: Čuj, ja sam stara i luda (starija sam od njega 6 dana) i ne znam kaj sam jučer kuhala. Ali: sećam se ko jučer! da si rekel točno kak ti velim. A lepo od tebe kaj buš zapalil na more, nadam se da bu ovo najmlađe dete htelo i doktorirati (taman je dala prvu godinu na faksu). Pa buš ostal još kojih 8 godina, a ja do onda sigurno nem živa.

E, to da ko bu prvi riknul. Reko gle, ti i tvoja ženica ste izrodili pleme, starci ti imaju pun kurac rodbine ol araund, pa ženini, i to, kad riknem imaš mi doći na pogreb, ne tiču me se obiteljske obveze. Ak nebuš, bum te došla za noge navlačiti (ovo je jedna prestrašna psovka u čiju sam se snagu onomad uvjerila na Lošinju, a zahtjeva 16 postova na blogu), za druge me zabole. Starom nisi mojem smel doći na pogreb, ni ja nisam smela od bivšeg (moj bračni život je gori od svake Šeijikspaijrove tragedije). Staroj mi nisi smel doći samo ti zbog bivšeg, ali meni moraš doći. Da nebu ak krepam za vreme ljeta, kaj bu putoval po vrućini. Velim dobro, al na jesen onda imaš doći s bijelom ružom i jednim lampašom. Čvenk na Miroševcu 212/8. Dogovoreno.

Je, al konjina veli kaj ak on prvi kihne. Reko niš, ja bum ti rekla nazdravlje. Kak se to razgovaraš, kakvo kihanje, imaš tolko puno dece a ne znaš moderni hrvacki. Kad si zadnju knjigu pročital? Kad si koji blog pročital? Da nemre, nema očale. Reko a di su ti. Da su mu se razbile, a da ja njemu i tak pišem u fontu 28 pa boldu, pa mu ne trebaju. Nije to kaj NJEMU pišem takva slova nego onda i drugima. Al kom smeta, uvijek može smanjiti slova. Ak to JA kužim, onda kuži celi pismeni svet.

Di smo? E, da, ne čita. Više ne čita ni Večernjak, zagrebački dečko koji je nekad VUS čital. Seljačina postal. Isti neće da mu iko dođe na pogreb, oće zapravo da ga spaliju. Kak je suhi, to bu brzo gotovo. Reko i di da te posipaju? Da to nebu meni rekel jer bum ja onda cvilila za njim, da bu to njegova ženica (reko ak ju prije u grob ne steraš) posipala tam di niko nebu znal. Evo, muška svinja. Kojoj želim dug i sretan život samo zato da mora najesen neke skore godine (odlučila sam ne kihnuti u ljetu) dolaziti na Miroševac. A skroz s Krka. Nema ti ljubavi, pa čak ni prijateljske, bez malo zlobe. Sva sam si fensi, aaaah.

A gle ovu rečenicu : a skroZ S Krka. Aj sad reci da je hrvacki lagan. Aj reci ZSK u nizu, u komadu! Nemreš! Pak sam si fensi (makar sam jedva ušla u hlače koje sam lani navlačila ko pidžamu na sebe, a oblekla sam iz samo zato kaj detetu dolazi kolegica).

I mada znam da sam slovu s mogla dodati slovo a pa bi to onda bilo... bla bla bla, he, he. Mojoj zlobi nema kraja, zloba do jaja!

Turska vlada ko i svake godine otkad se studira turkologija diljem sveg svjeckog kopna, odobrila ljetnu stipendiju. Ne za sve. Za turkologe.

Pa to zgleda ovak: Kinezi znaju kad lete za Istambul. Znaju i arapi koji se baš ne ljube s turcima, pa onda znaju njemci, ameri, englezi, srbi, rusi, ukrajinci, japanci, talijani, bosančerosi, švedi, a nemreš verovat, i sami turci koji studiraju turski. Digla se panika na FF-u, u Zagrebu, Hrvacka, i saznalo se, kad: jučer: na masni prvi dan proljeća, 21. 6. Nikad tolko potrganih kišobrana nisam vidla na prvi dan ljeta (čega?), a imam godina. Kaj se tiče spomenute ne/organiziranosti, to sam već vidla, al nije moje dete vidlo, pa se divi, veli ovo nema nigdi. Kod nas ako se opće dogodi sastanak, u zadnji čas je. Dobro da se nisu dogovorili da se sastanu prije leta. Na Plesu. Al da se ne zna datum polaska. Samo vreme. Opet ja velim, imam godina i objasnim detetu da svuda ima svega, ali ovo kaj slijedi fakat ima samo u Turskoj:

Sastanak turkologa, drito posle ispita od 4 ćuke, nije puno al čoveka veseli. Alzo: objašnjava se raji kaj ih čeka u toj groznoj zemlji i koji su rizici odlaska i opstanka. Učestvuju u idiotarenju čak i oni koji su tamo studirali ili bili već 5 ljetnih semestara, sve budala do budale /budala je turska riječ, za one koje zanima/): alzo:

- nemojte piti vodu iz pipe, (ćerce moja okreće očitima, pa turaka ne bi bilo da je voda otrovna! Alkohol piju malo ili ništa, ko će celi život vodu kupovat, a je ti i reklama za turizam);

- pazite da vas na cesti ne opljačkaju (ćerce veli: ak slučajno imaš otvoren put do love, svaka baba bu ti rekla – curo zatvori torbu), na svakom vuglu su dva do zuba naoružana policajca, svaka budala jedva čeka da pred njima opelješi stranca;

- cijepite se protiv zaraznih bolesti (??????) - naravno da bu se svako cijepil ali protiv čega?

- strogo održavajte higijenu ruku (u avionu ti ne daju ni jesti /klopu plaća Trkiš eirvejs/ dok te nisu polijali s nekom svetom vodicom i dali mokre maramice da obrišeš mokre ruke, nema tu da buš jel ak si bil oko zahoda, rizik, to su muslići, tamo se radi o zajedništvu – ak si ti bolestan, rizik si za mene, pa ću te ja rađe čuvati. Hm, možda je TO islam, al ja bih to prevela – bolje spriječiti nego liječiti).

Daljnje informacije, sveeee je istooo ko i laaaani: U Turskoj postoje samo čučavci, u studenckom domu nema tuša, u sobi nema štekera, oni koji idu prvi put nek si nabaviju lokot za nahtkasle, jer se u sobama krade sve. Putovnice držati po mogućnosti u čuči, dečki među jajima, čija su mala, u guzici.(U Turskoj postoje i čučavci. Ali ko pametan bu se i sel na tzv. europski zahod, niko pametan, što znači da opet na neki način čučiš; tuša ima; sobe se zaključavaju, ak nekaj nestane odma se prijavljuje turskom sokol mariću na porti gdi se moraš svaki put potpisati i ispisati pri ulasku odnosno izlasku, povratak strogo do ponoći, ni Muhameda se posle ne pušta; ak kaj nestane tebi, ostalo troje iz sobe se skida do gaća, kaj gaća, do duše. Ma ne doduše, ajde, znamo valjda. Šteker? Kaj će ti šteker, da sušiš kosu na 36 celzija ujutro u 6 ćuki, sretan si da te kosa hladi. Ak ju imaš. Ćerce je lani išla obrijane glave, e, ćelava, u Izmir, kosu je zamijenila bijelim peškirom da ohladi mozak (to - peškir nije srbizam, za neupućene, to je turcizam). Kak je bilo sve toplije, a ručnik sve veći, rasla kosa, počela je sličiti na arapa, pa je odustala, ono, osjetila turske poglede, da nije oblina, prošla bi ko arap, to jest, na nekim mjestima teško da bi opće prošla. Je, al trebaš struju za puniti mob. U tu svrhu su u sobi našli utičnicu. Dakle fakat nema štekera.)

Fufe padaju u očaj, jedina dva muška studoša počinju cerekanjem uz svesrdnu pomoć moje kćeri. Više ne koluta očima, traži papirnate maramice da briše suze i zgura celi paketić, neodmotan, u usta, da joj se smeh ne čuje do Novog Zagreba. Pazi da se ne uguši jer zanimljivo tek dolazi. Normalno da onda moš dobiti godinu za godinom stipendiju kad ovo starci čuju ne puštaju decu u Tursku. Tako nastane slobodno mjesti i ti uletiš.

E sad malo ljuckosti u sve ovo: Dolepršaš u Istambul, osjeća se utjecaj hrvata: Za Izmir imaš odma avion, ali za Bursu nema. Išlo bi se i ove godine u Izmir, ali naše veličanstveno Ministarstvo obrazovanja zaboravilo na naše studoše pa ih u zadnji čas prijavilo za stipendiju. I Izmir, na moru, jasno popunjen, ko bu na 44 stupnja u hladu ćupil usred kontinenta nego hrvacki studenti, mrš studenti via Bursa, nema tu. Ili Ankara, još gore. Aj dobro, ali: nema svakog dana prevoza za Bursu. Mada i Izmir i Bursa imaju samo po 3,5 miljona stanovnika. Selendre, velim, zabit živa, to su nekaj hrvati kumovali, kaj se tiče organizacije prevoza, garant! E, ima autobus za Bursu, al ne u petak kad si došel u Istanbul, nego u nedelju. Jebote, ko u hrvackoj! Pa ti dva dana bez da kog poznaš u Stambolu na Bosporu, a i paša odavno geknul, snađi se druže. Stipendiju dobiš u Bursi, kad si se već smjestil, krajem mjeseca, što je u redu, ko u hrvackoj. Tam znaš barem da budeđ dobil tu siću.

E, da, kako uz pomoć interneta ubit dva dana u Istanbulu, do polaska busa: imaš krejzi mamu koja nije pofarbala zidove i nema grijanja u njenoj sobi, misli se po zimi. AlI ti je kupila laptop i ti se dopisuješ s tom groznom turskom nacijom i sad si tek! u govnima: U Istambulu imaš tri poziva u kuću, da budeš misafir (= gost, a on je na Istoku svetinja) i da te drže ko malo vode na dlanu, a samo dve noći moraš prespavati do kretanja busa u Bursu. E, to se zove gabula. Tak da se moraš ranije vraćati za Hrvatistan da budeš Misafir i kod treće obitelji. Dakle, imaš di biti ako ti je mama kreten. Kod nas je to definitivno riješeno.

Ako preživiš obećane strahote sa sastanka, onda ovak: Ako te ne otmu, ne izvade bubrege ili jetricu. Obećala mi ćerce da će mi odma javiti ak joj kaj od navedenog drpiju, i da bu molila da joj jedan bubreg ostave. Radi majke (anne), da ne brine, tamo u Hrvatistanu. Da ne činim merak (merak nije kad se na nekaj nameračiš, merak je briga, ali bezbrižni Balkan to pretvorio u zabavu, kaj će nama brige, kak smo o sebi vodili brige visi se po stanju u RH.)

I sad, taj sastanak turkologa u tijeku, kad neko provali: Je, u Istambulu imate mogućnost fanta-koncerta. Jasno odmah je počelo - fant-fant-fantastično, fantazija, fantazmagorija, igramo se fanta (doduše ovi se danas odma seksaju, moja generacija se igrala fanta i vrhunac je bil nekoga kušnuti u čubu, jasno bez guranja jezika u tamna prostranstva), pa fantaziraju, pa – takoj ja ljub-ljub sojga fantja – fantje roke gor, indijaneri prihajajo - kad li se nego zdere: tišina! Čuješ ostatke jecanja od smijeha, smiruješ se, razdoznalost je jača i fakat još nije ubila mačku.

Alzo: za ulaz na koncert trebaš 5 štopla s fante. Kaj tam ima fante? A gdi? Pa valjda u kemijskoj čistioni!!!!!! No dobro, zna se, u dućanu, pa ovak: Nije problem: Kaj, u 6 ćuki vjutro pred dućanom stojiš prvi u redu od 20.000 ljudi i čekaš da baba otpre dućan. Izlaziš van s tri gajbe fante. Jedna ober druge. Blagajnica dagle za tobom, stoji ko Kameni svatovi, u šoku, ni nofce ni zbrojila, još ih u ruci drži. Raja vani iz reda pita - jel kaj ostalo? Nemreš odgovoriti jer od tri gajbe ne vidiš ni ko pita, a lice ti je zaljepljeno za srednju od 3 kašete. FANTomski izobličeno težinom fante, dišeš na jednu nosnicu i pol ćube. Sopćeš, da ne felim – fantiš. Ekipa čeka vani i svako grabi pet fanti. Histerično piju fantu i trpaju štople u džep. CO2 izlazi na uha, al nema veze, moraš skupit 5 štoplih. Flaše se hitaju u konteinere, ni ovo u hrvackoj. Nema bacanja flaša po cesti. Osobito ne of fante. A prodaja fante porasla naglo za 700.000%. Ofantili se ljudi. Ufantilililili. Prefantili. Podriguju fanski. Podruguju fancki. Požutjeli. Ne razlikuješ ih od kineskih studenata. Fanta-fan klub se osniva. Fanta kongres za fanta koncert. Žuti tisak, tj. fanski, pretrpao trafike. Razmišlja se o mijenjanju boje turske zastave. U žuto! Fanta s pet zvjezdica (hm, onda i mladih mjeseca 5?) ne, ne, štoplih, ulaznica za koncert. He, he, hi, hi. Pa je, ehe he.

Skrivam rukom usta da ne pokvarim dojam manjkom zuba, pitam dete između suza, jel ti to mene zajebavaš. Ona hrkne i povremeno rikne, lupa rukom o stol, veli, ma ne, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, ha, jebote, ovo ima samo u Turskoj. Pet čepova i ideš na koncert.
- Pa kakvi su to koncerti?
- Pa turski jebote, kakvi bi bili, joj kak si glupa.
- Mama ti glupa. Ha, ha, ha,a ha, ha!
- Ha, ha, ha haaaa, pa to i velim.
- Pa kak na koncert, pa ko svira?
- Ha, ha, h, fantastični svirači, mama, ha, ha, ha, pa ko bi sviral, jeboteled.
- Pa kak za 5 štoplih?
- Ha, ha, ha, jebote fanta, otkud ja znam, tak je rekla.
- A čuj ak je i zajebancija, ha, ha, ha, jebote, smešno je.
- Ma kurac zajebancija, profa bila mrtva hladna, sam smo se Doktor, Giljo i ja borili za zrak od smeha, misla sam da bu mi uha otpala.
- Ha, ha, ha, jebate, pa fakat, kaj su tam, ha, ha, ha, pevaljke, cajke skupljaju štople, ha, ha, ha, za kaj, za neku žutu kuću zgradit? Ha, ha, ha a hahaha. Jebate, kaj je tam fanta isto žuta? Ajme, Vrapče.
- Ha, ha, ha, ne, tam prodaju vodu iz pipe, samo u fantinim flašama, pa ko preživi ide na koncert.

Konstatiramo da se radi o kulturološkim razlikama i s bolovima u mišićima trbuha, odlazimo leći. Napuniti bušu žutom hranom (riža i žuta mrkva s belim mesom od piceka koje je u tu svrhu požutilo) i tolko se iscerekati mogu samo oni koji studiraju turski, odnosno roditelji istih. To nisu roditelji, to su fantastični kreteeeeeni!