Svađam se s prijateljom ko bu prvi riknul.

Visok je 175 a ima 61 kilu, ne jede meso, ne puši, ne pije, žali se na rijetki seks, opće, živi ko svinja. Anoreksičan je i sad je i astmu dobil i opće je postal hrpa dreka. Suhoga. Onaj isti plavokosi i plavooki student koji je sav mirišal na Plavi radion i dezodorans 8x4 sport, i za kojim je nekad pol faksa uzdisalo. Vjerojatno i više, al sad mislim samo na cure. Uzdisal je i profa iz Tehnologije roba, al mu ovaj sigurno nije dal riti. Znam ja njega u dušu, narajcal ga je, naučil je i gradivo, za – ne daj bože – i kad mu je upisal ocjenu, on je zapalil. Posle je neko profi napisal na vrata – Ave, Bibi, morituri te salutant. Mislim da te godine više niko ni išel polagati. Jer je neko dopisal: Lasciate ogni la speranza voi che entrate.

Ja sam pak pretila (ne pretim nikome nego sam preveč debela), jedem meso, pušim fore (i pljuge), više ni ne pijem, seks nula, živim ko krdo svinja.

Pa velim tom prijatelju kak je pred 28 godina rekel svojoj ženi da kad bu najmlađe dete 18 godina staro, da on ide od doma u seks. U međuvremenu su napravili još jedno ili dvoje dece, ko to više broji, i sad on ko deda već, rezonira ovak: Nisam rekel kad bu 18, nego kad najmlađe dete završi školu, i to ne da bum išel u seks nego bum išel živeti na more. Pa ja njemu: Čuj, ja sam stara i luda (starija sam od njega 6 dana) i ne znam kaj sam jučer kuhala. Ali: sećam se ko jučer! da si rekel točno kak ti velim. A lepo od tebe kaj buš zapalil na more, nadam se da bu ovo najmlađe dete htelo i doktorirati (taman je dala prvu godinu na faksu). Pa buš ostal još kojih 8 godina, a ja do onda sigurno nem živa.

E, to da ko bu prvi riknul. Reko gle, ti i tvoja ženica ste izrodili pleme, starci ti imaju pun kurac rodbine ol araund, pa ženini, i to, kad riknem imaš mi doći na pogreb, ne tiču me se obiteljske obveze. Ak nebuš, bum te došla za noge navlačiti (ovo je jedna prestrašna psovka u čiju sam se snagu onomad uvjerila na Lošinju, a zahtjeva 16 postova na blogu), za druge me zabole. Starom nisi mojem smel doći na pogreb, ni ja nisam smela od bivšeg (moj bračni život je gori od svake Šeijikspaijrove tragedije). Staroj mi nisi smel doći samo ti zbog bivšeg, ali meni moraš doći. Da nebu ak krepam za vreme ljeta, kaj bu putoval po vrućini. Velim dobro, al na jesen onda imaš doći s bijelom ružom i jednim lampašom. Čvenk na Miroševcu 212/8. Dogovoreno.

Je, al konjina veli kaj ak on prvi kihne. Reko niš, ja bum ti rekla nazdravlje. Kak se to razgovaraš, kakvo kihanje, imaš tolko puno dece a ne znaš moderni hrvacki. Kad si zadnju knjigu pročital? Kad si koji blog pročital? Da nemre, nema očale. Reko a di su ti. Da su mu se razbile, a da ja njemu i tak pišem u fontu 28 pa boldu, pa mu ne trebaju. Nije to kaj NJEMU pišem takva slova nego onda i drugima. Al kom smeta, uvijek može smanjiti slova. Ak to JA kužim, onda kuži celi pismeni svet.

Di smo? E, da, ne čita. Više ne čita ni Večernjak, zagrebački dečko koji je nekad VUS čital. Seljačina postal. Isti neće da mu iko dođe na pogreb, oće zapravo da ga spaliju. Kak je suhi, to bu brzo gotovo. Reko i di da te posipaju? Da to nebu meni rekel jer bum ja onda cvilila za njim, da bu to njegova ženica (reko ak ju prije u grob ne steraš) posipala tam di niko nebu znal. Evo, muška svinja. Kojoj želim dug i sretan život samo zato da mora najesen neke skore godine (odlučila sam ne kihnuti u ljetu) dolaziti na Miroševac. A skroz s Krka. Nema ti ljubavi, pa čak ni prijateljske, bez malo zlobe. Sva sam si fensi, aaaah.

A gle ovu rečenicu : a skroZ S Krka. Aj sad reci da je hrvacki lagan. Aj reci ZSK u nizu, u komadu! Nemreš! Pak sam si fensi (makar sam jedva ušla u hlače koje sam lani navlačila ko pidžamu na sebe, a oblekla sam iz samo zato kaj detetu dolazi kolegica).

I mada znam da sam slovu s mogla dodati slovo a pa bi to onda bilo... bla bla bla, he, he. Mojoj zlobi nema kraja, zloba do jaja!