Došel paket iz Njemačke od libe und nete Anne-Lise tete. Pa nutra: jedna majca: napred je slika marihuane, a ispod piše: Nije dozvoljeno??? (ferboten???) A otraga ogromna stisnuta šaka s vrlo isturenim prostim prstom. Tak to deca zoveju – prosti prst. Ja mislim da je puno prostije ponašanje VSS zaposlenika u državnim službama, nego taj prosti prst, koji ustvari može, je li, biti i koristan u nekim situacijama: Na primjer kad je otisnut na majci na kojoj je napred marica, pa se okreneš i kaj te briga, nemaš pojma kaj je otraga, nisi gledal. Tu smo se pograbile, ja sam htela u toj majci ići na posel, ali je kolegica s treće godine, je li, rekla da joj je to neophodno za jedan ispit, da bu prek imala vestu i ak okine ispit, bu skinula vestu i pokazala pozadinu profi drito u njušku. Brat se tak ceril da se nije ni setil tražiti majcu za sebe.
Usput, jedan dan je išla kolegica s treće godine nekaj delati prek SC-a, i obukla ganc novi T-shirt s amblemom svog borbenog kluba. To s prednje strane. Sve je bilo dobro dok nisam htela zatvoriti vrata za njom, kad vidim na leđima piše body-guard. Ne, opće nisam pukla od smeha, reko ideš ti delati u Sokol Marić ili ideš predavati japanski, nema veze, čuj majca ti odlično stoji. Kad se vratila veli kak je raja na predavanju taj dan bila izuzetno mirna, ni šušnuli nisu (he, he, he, posle mi se malo setila najboljih prijatelja i izrekla neke proste glagole u vezi njihovog utjecaja na mene).

Dalje o paketu: došle na red jedne prekokrasnovite mokasine od brušene kožurine, smeđe liht i dunkl braun boje, ludo, ludo dobre, koje su klinci odma pohračkali, je nisu navikli, jer tak nekaj nikad ja ne bih kupila /preskupo!/ (buraz, to mora da je koštalo, ono, sistem: idemo gledati izloge i smijati se cijenama). Ja sva hepi, reko super, za mene. Ustvari su muške, joj, a ima i mali žniranček, ma - cum kisni baba Jula! Ali meni prevelke! I to ono, maksi! Kak je kolegica s treće godine rekla da su bljak, tak junior nije htel ni probati, jer je sestra rekla da su seljačke. Onda je jednu probala iz zajebancije i ustanovila da je to idealno za nju i da ju opće ne smeta kaj su muške, boja idealno ide uz onaj T-shirt s maricom, i opće, takve je šuze celi život želila (ja sam za svaki slučaj izmolila očenaš jer mi se činilo da gubim razum od prebrzog mijenjanja ukusa, a o kom se ne raspravlja, kei ne?). Mislim ne znam ima li i jedan komad odjeće koji je BAŠ ženski.

Onda jedna jakna koju je zakopčala tak da je jedan gumb odma odustal, otpal - izletil i skor me strefil u oko, rukavi trifrtalja a kak su uski, da ne velim da su na malo jačim rukama, tak se ne daju ni potfrknuti, drek. Da ne bi šivala gumb, spakirali smo pa bumo ostavili dole u smećarniku sastrane, makar kaj god sam ostavila, niko ni zel, sve je otišlo u smeće u holding-kamijon, a pričamo o sirotinji.

Onda je na red došla jedna vrećica s nečim kaj nismo znali kaj je pa smo probali. Prvo smo mislili da su čvarki. Fuj, nisu. Onda smo se setile da pročitamo kaj to zapravo je, pa smo skužili da su to gotove, prepečene prezle i skor smo se svi zrigali. Jer su hladne. Ja prezle inače koristim za pohanje, ali ne spečem ih obično prije, ne znam, možda radim krivo? A knedle sa šljivama mi se nekak ne delaju, žena je pogrešila, trebala je poslati i cvečnknedle mit ili staviti nekaj da te prezle dođu iz Štutgarta do Zagreba tople, al dobro, niko nije savršen.

Onda je bilo hrpa sapuna raznih boja i mirisa i to smo odma odlifrali na mesto, bracek je čak trčal tih dva i pol metra do badecimera, jer se uvek nada da bu u paketu autić kakav za njega, pa da mu neko ne preotme od ženskog dijela publike. Ono, šlata se s curama već jer je u tim godinama, ali ipak bi on autić, ne znam gdi bi ga držal od manjka prostora, otvoriš ormar, auteki ti padaju po glavi. Mesto da kad slažem veš nađem kakvu gumicu. Za školu, ne? Gumica za brisanje, ono, TOZ! Ja nađem auto!

U drugoj vrećici je bilo nekaj kaj je pubertetlija konstatiral da zgleda kaj sušeni crvi, kolegica s treće godine je rekla da je to pičkin dim, ja sam tvrdila da to sigurno nije (kaj bi radil u vrećici?), ali nisam se mogla setiti kak se veli na njemačkom kiml. Samo sam objasnila da kad od tog zraste biljka, da je zelena i da se stavlja na cušpajz od tikvica, pa se ona zainteresirala da to nije sjeme od marice, čist je bila entojšt.

Treća vrećica je bila volšebna! Nekakvi prah tamne boje, prvo sam se setila na barut (koje boje je barut i di je kubura!?), kad se kolegica s treće godine setila da bi mogli pomirišati. Prije je pročitala kaj je nutra pa nije potegla onak svojski nego čist malo. A pubertetlija i ja potegli. Onda sam vidla da nije idealno zatvoreno pa sam joj malo protresla pod nosom i onda smo kihali svi u tri stričke pinine, jer je, selbstferštendlih, teta Anne-Lise poslala kilu papra!

Bilo je još nekih stvari ali niš tak značajnoga, a ja moram prekinuti jer bum inače pisala do - bis zum Zora Puck gemacht!