Pita me frendica kaj niš ne pišem. Ko veli da ne pišem? Al pišem u maj dokjumenc jer ovo kaj je donekle veselo, bar ono, vidla sam zgodnog doktora koji se pravi da sam ga prva konstatirala, sad se ne nosi. Sad se čitaju moderne tragedije svih vrstih, što strašnije to bolje. Ovo je sve postalo bez veze, pa kad se ubijem (što namjeravam a da bih došla MOŽDA u novine - Ubila se otkačena nišnaročito blogerica, nije znala ni sliku upucati u svoj blog - pa evo nekaj možda, ono, dođe do nekog ko voli čitati). Draga, kad se već tebi obraćam, i dalje uporno čitam Markeza, mislim da sam pročitala sve od njega; kaj je rekla moja umnoporemećena bivša svekrva, Marx (za neupućene, morbidna seksualna ovisnost i shizofrenija, jebate, žena ima 75 godina i još menja frajere ko čarape, mene osim jednog pijanca i šeficinog muža niko ni ne primjećuje! A navedena dvojca i tak primjećuju sve kaj je žeMsko pa mi to i nije neki kompliment u pizdu materinu!). Dakle, čitam Marksa. Čitam klinac Marksa, samo moram prelistati je li istina da je rekel da Slavene treba iskorijeniti. Tak su mi rekli.

..."A što reko', ne poreko'. I tad smesta kuge nesta."...

Kaj se klinac sekiraš, bit će i gore.