27
srijeda
rujan
2006
VOLDEMORTOVA KĆI
O čemu on to govori? Voldemort je poslao poruku?
''Šta ti melješ, Draco?'', upitala sam začuđeno.
''Samo govorim istinu'', reče on. ''Gospodar je rekao da dođemo u Zabranjenu šumu oko ponoći.''
''Tko to mi?'', upitala sam.
''Pa znaš... sve njegove pristaše... a tu se ubrajamo i ti i ja...''
''Ja neću doći'', kratko sam rekla.
''Ma daj, Maggie...''
''Zbilja ti kažem.''
''Nadam se da ćeš promijeniti mišljenje'', rekao je. Nagnuo se prema meni i poljubio me. U tom trenutku, ugledala sam u blizini Kelly Joan Slytherin... i njezine suze...
Te večeri nisam mogla zaspati, pa sam čitala neku knjigu. Naravno, to što držim knjigu naopako ne znači da ne znam čitati, zar ne?
Pogled mi je pao na veliki sat na zidu. Petnaest minuta do ponoći. Draco i ostali su sigurno već u Zabranjenoj šumi. Što je Voldemort htio? Zašto mi je poslao poruku?
Postojao je jedan način da saznam...
Polako sam se digla iz kreveta i upalila lampu. Bacila sam pogled na Lenin krevet. Zar je moguće da i ona...
Isabell, Amanda i Hermiona su već čvrsto spavale. Ali Amanda se probudila čim sam upalila lampu.
''Gdje ćeš, Maggs?'', upitala je.
''Ja... hm... idem šetati sa Dracom...'', slagala sam.
''OK... ugasi svjetlo'', promrmljala je pokrivši se preko glave.
No nastao je novi problem. Kako ću izići iz dvorca a da me nitko ne vidi? Pacoliki stražari u hodniku otkako sam mu jedne noći, dok je on spavao, skoro upropastila kabinet. Zato mi je pala na pamet jedna ideja...
Otišla sam do Harryjeve spavaonice i probudila ga.
''Harry!''
''Šta hoćeš sad u gluho doba noći, Maggie?'', promrmljao je.
''Treba mi tvoj plašt... please!'', zamolila sam ga.
''OK... uzmi ga... eno ga ispod kreveta'', rekao je.
Sagnula sam se i dohvatila plašt. Zavukla sam se ispod njega i krenula kroz hodnik. Negdje na polovini hodnika, zatekla sam Lexy i Pacolikog kako razgovaraju.
LEXY: Ma daj, moramo ići! Nisi čuo što je Voldemort rekao.
PACOLIKI: Čuo sam ja, ali jedan trenutak nepažnje je dovoljan da Margaret Ann uništi moj kabinet!
LEXY: Pobogu, Severuse!!!
PACOLIKI: Ti idi. Ja ostajem.
LEXY: Sigurna sam da će Maggie doći u Zabranjenu šumu.
PACOLIKI: Ja nisam.
LEXY: Ma hajde, znaš da ovaj cijeli plan ne može uspjeti bez nje!
PACOLIKI: I ona će kao srediti Andreinu?
LEXY: Čuj, Severuse, već kasnimo. Idemo!
PACOLIKI: Dobro, idemo!
Pritajila sam se u hodniku i čekala da oni izađu. Ušunjala sam se u Pacolikov kabinet, izvadila sprej iz džepa i napisala na zidu:''MAGGIE JE OVO URADILA''
Pogledala sam na veliki sat u hodniku. Točno ponoć. Vrijeme je...
Zbacila sam plašt sa sebe.
U tom trenutku, netko me je potapšao po ramenu. Okrenula sam se. Bila je to Ofigenya Ellen McFlue, Ravenclawka sa šeste godine.
''Kamo ideš?'', upitala je strogo.
''Nisam zadužena da ti podnosim raport'', odbrusila sam.
''Vidi, vidi, mala zna da se svađa!''
Zašto su stariji đaci uvijek odvratni prema mlađima?
Prkosno sam je gledala u oči. ''Ti si nova ovdje, je li?''
''Tako je'', ponosno je rekla.
''Ti dakle ne znaš čija sam ja kći'', nasmijala sam se.
''Ma čija si ti to kći?'', posprdno se nakezila.
''Ja sam Voldemortova kći!''
Smiješak sa njenog lica je odjednom nestao. ''Dokaži mi to.''
Izvadila sam štapić iz pelerine i uperila ga prema njoj.
''Ne bi se usudila'', prošaputala je.
''O, bih, bih, itekako'', nasmijah se. ''Crucio!''
Srušila se na pod i zavrištala.
''Crucio!'', ponovila sam.
Ponovo je zavrištala od boli.
''Crucio!''
Jadna Ofigenya je već bila na izmaku snage.
Mislim da sam malo pretjerala.
Tada sam u daljini začula korake. Netko je izgleda čuo njezin vrisak.
Uperila sam štapić u Ofigenyu. ''Jedna riječ o ovome i dobićeš svoje.''
Istrčala sam napolje. Doviknula je za mnom:''Osvetiću ti se; ne znam kad, ne znam kako, ali osvetiću ti se!''
Posprdno sam se nasmijala i potrčala prema Zabranjenoj šumi.
Nastavit će se...
komentiraj (17) * ispiši * #
23
subota
rujan
2006
PAUKOVA SLJEDBENICA
Vrata su se otvorila i u dvoranu je ušla žena duge crvene kose i krupnih zelenih očiju.
''Misliš li da ti je ona nešto u srodstvu?'', upita Leni.
Blijedo sam je pogledala.
''Pa znaš... tvoja majka je potomak Salazara Slytherina'', šapnu mi Leni.
''Kakve to veze ima?'', upitah.
''Pa nema još mnogo njegovih potomaka'', reče mi Leni.
Odmahnula sam rukom i okrenula se prema novoj nastavnici, koja je prišla profesorskom stolu i rukovala se sa Snapeom.
Amanda me pogleda. ''Sliči ti.''
''Ne sliči'', rekoh. ''Ne lupaj gluposti.''
U tom trenutku, Lexy se okrenula prema našem stolu... činilo se kao da nekoga traži... a pogled joj se zaustavio baš na meni. Ne, nisam pognula glavu... I ja sam nju gledala. Bila je veoma lijepa.
Veći dio večeri je pričala sa Snapeom. U jednom trenutku, pelerina joj je spala sa ramena. Ali ona to nije primijetila. Ne bih ni ja, da Amanda nije užasnuto prošaputala:''Maggie... znak na njezinom ramenu...''
Podigla sam pogled. Na ramenu je imala žigosan znak pauka.
''I šta s tim?'', upitala sam punih usta.
''Ona je Paukova sljedbenica!'', prosikta Amanda.
''Šta su Paukovi sljedbenici?'', upitah, trpajući kolač u usta.
''Lujizine pristaše'', šapnula je Amanda.
Kad je to rekla, ja sam se zagrcnula i ispljunula polusažvakan kolač Anni na pelerinu.
''Kvragu, Maggie!'', viknu Anna.
Lexy je pogledala mene i Amandu, a zatim je brzo popravila pelerinu. Mislim da je skužila da je otkrivena...
Te večeri, u spavaonici, rekle smo ostalima što smo primijetili na Lexyinom ramenu
''Ali jeste li sto posto sigurne?'', upitala je Hermiona.
''Naravno'', reče Amanda. ''Ona je Paukova sljedbenica.''
''To nije dobro'', zaključi Harry.
''Znam'', reče Amanda. ''Lujiza hoće da me ubije.''
''Ali Am, sjećaš se šta je Voldemort rekao kad...'', počela sam.
Amanda mi je dlanom začepila usta.
''Ona bunca'', reče Amanda sa usiljenim smiješkom na licu. ''Priča gluposti. Zar ne, Maggie?''
''Bolje da im kažemo, Am'', rekoh.
I rekle smo im. Rekle smo im kako smo spasile Lujizu i Voldemorta od Andreine... i sve ono što su nam njih dvoje ispričali. Ma znate... da je Andreina ovladala crnom magijom i ostalo...
Suttradan, prvi sat smo imali napitke. Pacoliki je ušao u učionicu, zagladio svoju odvratnu masnu kosu i rekao:''Gospođice Margaret Ann... idite u kabinet profesorice Slytherin.''
Šta ona sad hoće od mene?
Amanda prošaputa:''Šta si uradila?''
''Ne znam'', rekoh.
''Znate li gdje je kabinet gospođice Lexy?'', upita Pacoliki.
''Pronaći ću ga'', rekoh.
''Ne budi tako zabrinuta'', reče Amanda.''Valjda ne možeš upasti u tako velike nevolje... bar ne prvog dana škole.''
Svi su prasnuli u smijeh. Pa čak i Pacoliki.
''Željeli ste da me vidite?'', upitala sam je kad sam napokon našla kabinet.
''Tako je'', reče Lexy. ''Moram razgovarati s tobom.''
Zavalila sam se u stolicu. ''Bolje požurite. Pacoliki je rekao da...''
''Vas ste dvije bliske prijateljice, zar ne?'', upita Lexy, ignorišući moju upadicu.
''Koje dvije?'', upitah. ''Ženo, govori malo razumnije!''
''Mislila sam na tebe i Amandu.''
''Da. Amanda i ja smo najbolje prijateljice.''
''Baš kao što smo bile Lujiza i ja'', reče Lexy.
Aha... ovo objašnjava znak na njezinom ramenu!
''Molim?'', upitah, glumeći iznenađenje.
''Lujiza i ja smo oduvijek bile najbolje prijateljice'', započela je Lexy. ''A to smo još uvijek. Između nas dvije postoji neka posebna veza... a neke veze nikad ne pucaju. Ti i Amanda ste pravi dokaz za to.''
''Ne kužim'', rekoh. ''Shvaćam da je Amanda Lujizina kći... ali kakve ja veze imam s tim?''
''Ja sam tvoja tetka, Maggie'', reče Lexy.
''Šta si ti?''
''Tvoja tetka. Ja sam Andreinina mlađa sestra'', objasnila mi je ona.
Sad imam i tetku. Pa, to i nije tako loše... lakše ću proći test iz Obrane od mračnih sila.
Nekoliko sati kasnije, dok sam se zajedno sa Leni i Amandom vraćala u spavaonicu, ugledala sam Draca na hodniku.
''Hej, Draco!''
Okrenuo se i pogledao me. Zatim je krenuo prema meni.
''Pa dobro, gdje si ti?'', upita on. ''Tražim te cijeli dan.''
''Nećeš mi vjerovati šta sam danas saznala! Znaš ovu novu nastavnicu?''
''Misliš Lexy? Vidi se da je veoma moćna vještica'', reče Draco.
''E pa ona je moja tetka!'', ponosno sam rekla.
''Ideš!!!'', viknuo je Draco zaboravljajući na trenutak da je oko nas mnogo drugih učenika.
''Jesi li znao da je ona Paukova sljedbenica?!
Za razliku od Draca, meni ni najmanje nije smetalo što nas slušaju svi u krugu od deset metara.
''Molim?'', upita Draco. ''Nisam te dobro čuo.''
''Ona je PAUKOVA SLJEDBENICA!'', viknula sam najglasnije što sam mogla.
E, tad sam bila sasvim sigurna da nas svi slušaju.
''Tiše govori, Maggie!'', reče Draco. ''Želiš li da te netko čuje?''
''Svi su me čuli'', rekoh hladno.
Draco me je zgrabio za ruku i izvukao napolje.
''Zašto si me ovdje doveo?'', upitah, gledajući oko sebe.
''Moram ti nešto reći. Gospodar je poslao poruku preko moga oca...''
Nastavit će se...
komentiraj (17) * ispiši * #
19
utorak
rujan
2006
NOVA NASTAVNICA
Jedva sam Amandi objasnila ono za autogram. Mislim da mi je povjerovala.
Ujutru, Hauvijevi su se već ponašali kao kod kuće. Čika Hauvi je nešto petljao oko tostera, dok je Judora za šporetom pravila omlet. Na svu sreću, Marco je bio daleko od kuhinje. Preciznije, kao i obično, igrao je playstation. Harry je otišao sa Hermionom i Keerom do očnog ljekara da mu odredi dioptriju za nove naočale. Ron je išao kroz kuću i pjevao:
Ja sam djevojka sa sela
Noga mi je bosa
Rumeno mi lice
Umila ga rosa...
Prirodne ljepote su sjedile za stolom i proždirale pahuljice. Mini-Margaret je lijepila ljuske od jajeta sebi na lice. Ova mala je uvrnuta baš kao i ja, pomislih.
Otišla sam u kuhinju i zauzela posljednje slobodno mjesto za stolom.
''Dobro jutro, Maggie'', reče Judora. ''Baš smo pričali o tebi.''
O meni? Šta su to pričali o meni?
''Mislili smo da bi mogli da povedete Floru i Faunu u obilazak Hogwartsa'', reče Judora.
Šta? Mora da mi je poslije tuširanja ostalo vode u u ušima.
''Voljele bi da vide jednu čarobnjačku školu'', dodade Hauvi.
''Bezjaci ne mogu u Hogwarts'', brzo reče Amanda.
''E, pa.... '', nasmija se Judora. ''One nisu baš bezjakinje.''
''Molim?'', upita Draco.
''Moja majka je bila vještica'', poče Judora. ''Tako da Flora i Fauna imaju u sebi čarobnjačke krvi.''
Ma krasno. Još mi je samo ovo trebalo!
''Mislila sam da vi ne idete u školu'', rekoh Prirodnim ljepotama.
''Mi ne idemo u školu...'', poče Flora.
''...ali to ne znači da...'', nastavi Fauna.
''... ne proučavamo...'', reče Flora.
''...različite kulture'', završi Fauna.
''Ovo je Hogwarts'', reče Isabell. ''To nije različita kultura.''
''Za nas jeste'', rekoše uglas.
Fauna štucnu. ''Izvinite, to je zbog soka od jabuke.''
''Navikla je na limunadu'', dodade Flora.
Trudila sam se da provalim da li postoji neki sistem u razgovoru sa Prirodnim ljepotama. Da li Flora počinje svaku rečenicu? Da li ih Fauna uvijek završava? A trudeći se da pohvatam tko je što rekao, već sam se zamorila, iako sam tek ustala iz kreveta.
''U Hogwartsu ne primaju nikoga tko nije unaprijed najavljen'', bubnula je Amanda.
''I imaju jako obezbjeđenje'', dodala sam, da bi nas ozbiljnije shvatili.
''Strašno nam je žao'', dodala je Rose.
Nijemo sam zahvaljivala jer su moji prijatelji pametniji nego što sam mislila.
I ne samo zato. Također sam zahvaljivala što se sutra vraćamo u Hogwarts.
Idućeg dana ustala sam u cik zore da se što prije spremim. Bilo mi je već muka i od praznika i od Hauvijevih. A ako ćemo iskreno, nedostaju mi prijatelji... Anna, Navanda, Ashlee, Mary i svi ostali. Pa čak i Pacoliki. Skoro da sam se poželjela da mi kaže:''Gospođice Margaret Ann...''
Dok sam se pakovala, primijetila sam pismo na prozoru. Naravno, bila sam toliko radoznala, i morala sam da ga uzmem. Bilo je adresirano na Kaibu, ali sam ga svejedno otvorila i pročitala.
Pismo je bilo od Dumbledorea! Prvo sam pomislila da je to neka greška, jer zašto bi jedan bezjak primio pismo od Albusa Dumbledorea? Bezjak? E, pa, upravo sam saznala da Seto Kaiba nije bezjak. Njegovi su roditelji bili moćni čarobnjaci, članovi Reda feniksa... i borili su se protiv Voldemorta.
Ali to još nije sve.
Izgleda da će Kaiba ove godine krenuti u Hogwarts. I to baš sad, kad sam razmišljala da prekinem s njim! Ovo se samo meni može desiti.
Bilo kako bilo, znala sam šta mi je dalje činiti. Morala sam mu dati pismo.
''Hej, Seto!'', povikala sam.
''Čemu tolika galama, Maggie? Šta se dešava?'', upitao je.
''Pa... dobio si... ovaj... pismo'', rekla sam i pružila mu kovertu.
Pročitao ga je. Nekoliko puta.
''Ovo nije moguće...'', promrmljao je.
''Pa...'', rekoh. ''Sad ćeš ići u Hogwarts.''
''Da... valjda.''
''OK, sad se spremaj, a ja idem probuditi Isabell.''
Trebalo mi je nekoliko sati da ih sve probudim. Najviše vremena mi je trebalo da izvučem Am iz kreveta. Nju ništa živo ne može probuditi. Zato sam joj prošaputala na uho:''Amanda, to sam ja... Lujiza Brown.''
Skočila je iz kreveta. Ali izbio je mali nesporazum... Amanda je mislila da je Lujiza iskoristila čaroliju Podvojena ličnost na meni. Koje gluposti! Jedva sam je ubijedila da sam ja Maggie. Doduše trebalo mi je malo više vremena. Skoro onoliko koliko mi je trebalo da je izvučem iz kreveta.
Na svu sreću, baka i deda su ranije stigli, tako da će sad oni morati da trpe naše drage rođake.
Kad smo napokon stigli u Hogwarts, bila sam presretna jer ostatak godine više neću morati da mislim na odvratne Hauvijeve.
Dumbledore je držao jedan od svojih dosadnih predavanja, a onda je po redu prozivao nove učenike. Cady Heron, Alison Robins, Angela Beyli, Anabell Black, Lucy Dealwood, Natasha Lair, i mnogi drugi. Među njima, naravno, i Seto Kaiba. Na sreću, a možda i na nesreću, upao je u Gryffindor. I šta sad ja treba da radim?
Da raskinem sa Kaibom jednom za sva vremena?
Ili da igram dvostrukog agenta?
Ili možda nešto treće?
Dok sam ja mozgala o tome, Dumbledore je rekao:''Dragi učenici, pozdravite svoju novu nastavnicu Obrane od mračnih sila...''
''Pitam se tko će nam predavati ove godine'', šapnula sam Amandi.
''Nadajmo se da neće Snape'', dodade Leni.
''Lexy Slytherin!'', rekao je Dumbledore.
komentiraj (20) * ispiši * #
13
srijeda
rujan
2006
KAMP HAU VAU
Sat vremena kasnije, Hauvijeva porodica je čvrsto spavala na podu naše dnevne sobe. Prvi je ležao čika Hauvi, zatim Judora, pa Mini, a zatim i Prirodne ljepote. Izgledali su kao red rolovanih viršli. Još im je samo falio senf i prilog.
Isabell nas je sve pozvala da dođemo u kuhinju.
''Šta je ovo?'', upita Amanda. ''Ponoćna večera?''
''Ne'', reče Hermiona. ''Sutrašnji doručak.''
''Kaiba, hoćeš li molim te da mi dodaš još pet čaša za sok?'', upitala je.
''Žao mi je što ću ti ovo reći, Isabell, ali mi nemamo više čaša za sok'', reče mirno Kaiba.
''Reći ću Harryju da kupi i plastične čaše.''
''A gdje je on?''
''U prodavnici. Ujutru treba nahraniti pet usta više.''
Draco je bio optimista. ''To su samo dvije noći... najviše tri.''
Poželjela sam da mu vjerujem.
Kad smo već kod njega... otišli smo da zajedno prošetamo po bašti. Morali smo dobro paziti da ne zgazimo bakino cvijeće. Ubila bi nas.
I tako, mi šetamo, pričamo o incidentu ''Omlet na Andreinu'', kad se on nagne prema meni i poljubi me. Nikad mu to nisam dopustila, ali sada jesam. Lagala bih kad bih rekla da mi se nije svidjelo.
Potpuno sam zbunjena. Seto Kaiba ili Draco Malfoy? Seto Kaiba ili Draco Malfoy? Seto Kaiba ili Draco Malfoy?
Ali sad je bolje smisliti kako se riješiti Hauvijevih...
Amanda je u napadaju panike nazvala baku i dedu, te im rekla da se što prije vrate. Mislim da je u sebi poželjela da nas je Andreina sve sravnila sa zemljom.
Čim je Isabell izašla iz sobe, počela sam da skačem po zaspalim Hauvijevima. Pa ipak se nisu probudili.
''Možda su mrtvi'', šapnula sam Leni.
''Nisu mrtvi.''
''Otkud znaš?''
''Smiri se i čućeš ih kako dišu.''
Osluhnula sam.
''Bolje je disati, je li tako, Leni?'', upitah.
''Svakako je bolje disati.''
''Sjećaš se da sam ja htjela da postanem disač ptica kad porastem?''
''To je odgajivač ptica'', podsjeti me Leni.
''Pa da. Odgajivač ptica.''
Neko vrijeme sam posmatrala rođake, a onda rekla:
''Ovo je baš zabavno, je li tako, Leni?''
''Ne'', reče ona. ''Nije zabavno.''
Krenula sam za njom u kuhinju. ''Zašto tako misliš?''
''Daću ti pet razloga...'', poče ona. Prekinula sam je.
''Ali Ozzie kaže; što više, to veselije'', rekoh.
''Ozzie zna mnogo različitih izreka. Ne moraš vjerovati u svaku.''
''Ali ja vjerujem.'' Popela sam se na stolicu, otvorila plakar i iz njega izvadila kutiju kolača sa pirinčom. Leni ih mrzi. Kaže da ima utisak da jede karton.
''Ovo je kao velika žurka u pidžamama'', dodala sam.
Čini mi se da je Leni mogla da smisli više izraza od 'žurke u pidžamama' da njima opiše ovu situaciju, ali da nijedan nije htjela da izgovori preda mnom.
Kad je Isabell ušla i zatekla me kako se tovim, zgrabila me je za ruku i odvukla me do moje sobe, dok sam ja pjevala:
Mjesec pripada svima
Najbolje stvari su skupe
Zvijezde pripadaju svima
Tako su sjajne i ljupke
Ljupke, ljupke, ljupke,
Skupe, skupe, skupe,
Pare, pare, pare
Care, care, care
Čika Perce nastavi:''Oooooo, pare... pare... pare...''
Nakon muzičke tačke, ušla sam u sobu. Am je sjedila na krevetu, prekriženih ruku. ''Zdravo, Am!'', rekoh.
Naglo je odskočila sa kreveta. ''Da li bi, Maggie, bila ljubazna da mi objasniš šta Lujizin autogram radi u tvojoj ladici?!''
komentiraj (16) * ispiši * #
10
nedjelja
rujan
2006
AUTOGRAM, KEKS I JEDNO PISMO
Lujiza se nasmiješila. ''Samo reci.''
''Mogu li dobiti tvoj autogram?'', upitah.
''Autogram? Od mene?''
''Da.''
''Pa da.... naravno da možeš.... ali zašto?''
Nisam odgovorila na to pitanje.
''Pričekaj sekund'', rekoh i potrčah prema kući.
Čim sam ušla, svi su me počeli ispitivati.
''Kaj je ono bilo?''
''S kim pričaš?''
''Gdje je Amanda?''
Ni njima nisam odgovorila na pitanja. Umjesto toga, otvorila sam ladicu i počela kopati po njoj.
''Kaj ti radiš?'', upita Seto.
''Ne miješaj se'', rekoh mu. ''Ovo se tebe ne tiče.''
Našla sam Lujizinu sliku (koju sam koristila da iznerviram Amandu) i crveni marker. Ponovno sam istrčala napolje.
Pružila sam Lujizi sliku i marker. ''Piši'', rekoh.
Zaustila je da nešto kaže, ali nije uspjela pošto sam joj gurnula sliku pod nos.
''Smiri se malo'', reče ona. ''Ja ne jedem papir.''
''Piši'', ponovih.
''Ako će ti to zavezati gubicu...'', promrmljala je,a zatim se potpisala na sliku.
''Možda si ipak trebala napisati Lujiza Riddle...'', reče Voldemort.
''Ako si to upravo sanjao, bolje se vrati na spavanje'', odbrusi Lujiza.
Svi smo se nasmijali, osim Voldemorta.
A onda su se apartirali.
Leni i ja smo se pogledale.
''Pa... Leni...'', rekoh.
''Je li, Maggie, zakaj ti treba Lujizin autogram? Kak ti to pade na pamet?''
Podmuklo sam se nasmijala. ''Noelle će presvisnut od zavisti'', rekoh.
Da... Noelle McGonagall. Moja krvna neprijateljica, Ravenclawka. Njen idol je upravo Lujiza... možete onda zamislit kako će reagovat kad joj pokažem ovaj autogram!!! Ha-ha-ha!
Leni je prasnula u smijeh. ''Ti fakat nisi normalna.''
Ponovo smo ušle u kuću. Istog trenutka kad smo zakoračile u dnevnu sobu, svi su nas bombardovali s pitanjima. Leni se vješto izvukla, tako što je slagala da je u pitanju sasvim obična ulična tuča. Jedino sam Dracu rekla šta se zbilja dogodilo. Jednostavno... nije mi se dalo slušati Ozziene fore, Isabelline savjete i Hermionine komentare.
Mnoge sad zanima – kaj je bilo sa Amandom? Pa...
Vratila se kući kasno uveče. Kad je legla u krevet, pravila sam se da spavam.
Sutradan sam, kao i po običaju, ustala prva. Nismo razgovarale sve do ručka. Onda me je presrela na hodniku. ''Kupila sam keks, samo za tebe'', reče. Bila sam rezervirana i hladna.
''Amanda, ne možeš se tako rđavo ponašati prema meni, a onda da me podmićuješ keksom.''
U stvari, može, jer sam ubrzo počela da žvaćem.
Naravno, odmah smo izvele nekoliko spački. Pokušale smo da napravimo palačinke. Nema veze. Deda je ionako planirao da nosi tepihe na pranje.
Marco je pobudalio kad mu je babina (najbolja) saksija pala na glavu.
Hermiona nas je cijeli dan jurila po kući jer smo joj zapalile neku knjigu.
Amanda je 'slučajno' stala na Harryeve naočale. Nekim čudom, okviri su preživjeli. Ali stakla nisu.
Ron je čitav dan razgovarao sa Ash preko telefona. Odvratni su sa svojim gugutanjem na telefon. Fuj!
Harry je pozvao Annu. (BTW, Hermiona je morala da ukuca broj, jer Harry ne vidi ni prst pred nosom) On je i gori od Rona.
Baba će dobiti srčani napad kad stigne račun za telefon.
I sve bi to bilo tako lijepo i divno, da nam uveče gospodin Susjed nije pozvonio na vrata. Najprije sam pomislila da ponovo dolazi da nas upozori da stišamo muziku. Ali nije. Pružio mi je neko pismo i rekao:''Imaš goste.''
''Goste?'', upita Ron. ''Maggie, očekuješ li nekoga?''
''Nemam pojma ko bi to mogao da bude'', rekoh.
Gospodin Susjed je predao pismo Keeri.
Ona poče da čita naglas:''Dragi Bucko...''
O, ne!, pomislih.
''O, Bože!'', zapjevušila je Amanda. ''Pa to su Hauvijevi!''
Keera je potom pročitala pismo naglas.
Dragi Bucko i Ana
Konačno smo stigli u London. Mi smo
u kombiju parkiranom iza ugla. Jedva
čekamo da vas vidimo.
Vaši dragi rođaci,
Hauvi, Judora, Fauna, Flora i Margaret
''Pa...'', reče Isabell, ''kakvo iznenađenje.''
Iznenađenje? To je blaga riječ.
''Idem da vidim šta se dešava sa rođakom Hauvijem'', reče Draco.
''Idem s tobom'', rekoh.
''Ti bi već odavno trebala biti u krevetu'', primjeti Isabell.
''Ali nisam nimalo umorna'', rekoh. ''Vidi kako su mi oči širom otvorene.''
''U redu. A šta je s tobom, Lendora?''
''Ja idem pravo u krevet'', rekla je Leni.
Isabell joj je opipala čelo. ''Nije ti pozlilo, je li tako?''
''Da, jeste'', odgovori Leni. ''Ali ne onako kako ti misliš.''
komentiraj (13) * ispiši * #
05
utorak
rujan
2006
KATASTROFE
''Je li gotovo?'', upita Lujiza, pridižući se.
''Je li gotovo... je li gotovo...'', narugala sam se. ''Da, gotovo je. Ali ne tvojom zaslugom!''
Am je samo stajala po strani. Nije progovorila ni riječi. Samo je ošinula Lujizu pogledom punim neskrivene mržnje.
Ali to je bio samo trenutak zatišja pred erupciju.
Nasrnule su jedna na drugu. Čupale su se za kosu, grebale i vrištale.
''Poubijat će se!'', uzviknuh. ''Sad će se stvarno poubijat!''
No, ipak nisu. Voldemort ih je razdvojio. To me je začudilo, jer sam mislila da on u svemu podupire Lujizu.
''Mislim da bi trebalo da se saberemo i normalno porazgovaramo'', izjavi on.
Amanda i ja smo odgovorile u glas.
''Može'', rekoh.
''Nema teorije'', reče Am. ''Sa Lujizom neću da razgovaram.''
''Pa ona te nije to ni tražila'', pomislih.
''A ti nas poštedi svojih komentara, Maggie!'', reče Am, mrko me pogledavši.
''A tko je što rekao?'', upitah.
''Ništa nisi rekla, ali tvoj pogled govori da nešto misliš!''
''A sad se ne smije ni misliti?!''
''Ovo nije trenutak za svađanje već za suradnju!'', reče Voldemort. ''Ovdje imamo problem tragičnih razmjera!''
''Ja surađujem'', rekoh. ''Ona je ta koja se svađa!''
''Ma zbilja?'', zavrišta Amanda na mene. ''Sad surađuješ s njima?!''
''Pa zapravo...''
''Ako tako misliš, onda mi više nisi prijateljica!'', povikala je, a zatim se okrenula i potrčala prema parku.
''Hej, Am, čekaj!'', pozvala sam je.
Nije odgovorila. Samo je nastavila da trči.
''Amandaaaaaaaaaaaaaaaa!''
Krajičkom uha sam čula kako Lujiza govori:''Šta se tako dereš? Probušićeš mi bubne opne!''
''Amandaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!''
Brzo sam zabacila kosu i poletjela prema njoj. Onako, figurativno rečeno. Jer za letjenje su potrebna krila. Od perja. Ili bar od čelika.
''Čekaj meeeeeeeeee!''
A onda sam zaozbiljno poletjela.
''Aaaaaaaaa...''
Proklete štikle!
''.....aaaaaaaaaaaaaaaa!''
A dobro mi je išlo čak i bez krila. Nažalost, vrlo brzo sam se prizemljila.
''Uh!''
Čovjek bi mogao i da se ubije, a nju ne bi bilo briga!
''Glupa Amanda!'', progunđala sam i ustala.
''Dobro, baš me briga, ni ti meni nisi prijateljica!'', zaderala sam se najglasnije što sam mogla. Bila sam sigurna da me je čula. Utoliko bolje.
Okrenula sam se, i polako, pomalo šepajući (iako nisam mogla da odlučim na koju nogu), krenula prema Lujizi i Voldemortu, koji su sada pričali sa Leni. Pa naravno... Lenin otac je smrtonoša, zar ne?
''Kaj je bilo?'', upita Leni kad me je vidjela.
''Amanda je glupača...'', rekoh, premda nisam sigurna da sam tako mislila.
''Apsolutno se slažem'', reče Lujiza, popravljajući šminku.
''Zaboga, Lujiza...'', reče Voldemort odmahujući glavom. ''Daj se skuliraj!''
''E baš neću!''
''E baš hoćeš!''
''Neću!''
''Hoćeš!''
''Neeeeeeee!''
''Daaaaaaaa!''
''Ne, ne i ne!''
''Da, da i da!''
Ovo mi je zazvučalo poznato. Previše poznato.
Leni je promijenila temu. ''I kaj je ono bilo sa Andreinom, Gospodaru?''
''Mislili smo da je mrtva'', reče Voldemort. ''Ali očigledno nije. Za ovih četrnaest godina je ovladala crnom magijom... i sada je njezina moć ogromna...toliko da nije ni osjetila naše napade''
''Ali omlet očigledno jeste'', rekoh.
Sve troje pogledaše u mene.
''Pa, zar nije?'', upitah, slegnuvši ramenima.
''Šteta što niste imali još jedan tiganj omleta'', reče Lujiza.
''To sa omletom ti je bila glupa ideja'', reče Leni.
''Ideja nije glupa, ali će posljedice biti smrtonosne'', filozofirao je Voldy.
''Katastrofa!'', reče Leni.
''Šta je kastradofa?'', upitah.
''To ti je kad nešto ne ide kako treba'', objasni Leni.
''Ili kad baš ništa ne ide kako treba'', dodade Lujiza.
''Upravo tako'', nastavi Voldemort. ''Andreina Slytherin je postala velika prijetnja ne samo za Hogwarts, Dubledorea, Rosewhite, ... nego i za čitav svijet čarobnjaka... uključujući i nas. Želi da se osveti... zbog ismijavanja i ponižavanja... ... i želi da dokaže da nitko nije bolji od nje.''
''Što svakako nije istina'', ubacila se Lujiza.
''Ali, Gospodaru...'', reče Leni, ''zar ona nije bila zaljubljena u mog oca?''
''Nije'' reče Lujiza. ''To je Dumbledore mislio. Ali ipak nije. Bila je, a valjda je i još uvijek, zaljubljena u Voldemorta.''
Ma krasno. Dosad nisam imala posla sa Andreinom Slytherin i sretno sam živjela!
''A sad mi moramo ići'', reče Lujiza. ''I hvala ti, Maggie.''
''Ma ništa'', rekoh. A onda mi je sinula ideja.
''Hej, Lujiza!'', povikala sam. ''Prije nego što se apartiraš, mogu li te nešto zamoliti?''
komentiraj (23) * ispiši * #
01
petak
rujan
2006
MAGGIE I AMANDA NAPADAJU
Kako to misli – Andreina? Sigurno ne misli na moju majku, Andreinu Slytherin. Ona je mrtva, zar ne? Ili možda ipak...
Ponovo se začuo vrisak, a onda isti glas:''Ne diraj je, kučko! Ovo je između nas dvoje!''
''Čujete li ovo?'', upitah prijatelje.
''Aha'', kratko reče Amanda.
''Kaj je to?'', upita Draco.
''Fakat nemam pojma'', reče Harry. ''Zvuči kao neka ulična tuča...''
''Ne'', pametovala je Hermiona. ''Ovo je više od toga.''
''Tišina...'', obrecnuh se. ''Pokušavam slušati...''
Kad sam čula još jedan bolni vrisak, shvatila sam da je toj curi potrebna pomoć, te sam istrčala napolje. Amanda i Leni su krenule za mnom.
Napolju je bilo užasno mračno, ali sam pomoću uličnih svjetiljki mogla dosta dobro vidjeti kaj se zbiva. A šta sam vidjela? Pa...
Vidjela sam čovjeka (preciznije;stvora) sa crnom kukuljicom. Grlio je jednu ženu duge crne kose (to je valjda ona što je vrištala), koja je ležala na ulici i tiho jecala. Ispred njih je stajala takođe crnokosa žena, držeći uperen štapić prema njima. Valjda je to ona – Andreina. Moja majka.
''Oh, Bože...'', prošaputa Leni, gledajući u stvora sa kukuljicom. ''To je...''
''Tko? Tko?'', upitah, mada sam u sebi već slutila odgovor.
''Lord Voldemort!'', viknu Leni.
''A onda je ova žena što leži...'', počela sam.
Ali Am nije čekala da završim. ''Lujiza Brown!'', reče ona.
Zaustila sam da nešto kažem, ali mi je pažnju zaokupila Andreina.
''Gotovo je, Lujiza... platićeš mi...'', nasmijala se i uperila štapić u Lujizu.
''A, nećeš! Avada Kedavra!'', povika Voldemort i zamahnu štapićem.
Kletva je poletjela prema Andreini. Već sam pomislila da je predstava gotova, ali sam se, eto, prevarila.
Andreina je laganim potezom ruke i usmjerila kletvu na njega. Voldemort je pao pored Lujize.
Andreina se zatim se posprdno nasmijala. ''Ništa mi ne možete... suviše sam moćna...''
Moćna? Ona? Kako je bilo tko, a pogotovo ona, uspio zaustaviti Voldemortovu kletvu? Koliko znam, ona nije bila u stanju izvesti ni Wingardium Leviosa kako treba.
''Pozdravi se sa ovim svijetom, Brownice...'', reče ona. ''Avada Kedav...''
Nisam mogla samo stajati i gledati. Zato sam joj prišla s leđa i potapšala je po ramenu. ''Hej, Andreina... nađi nekog sebi ravnog!''
Ona se okrenu prema meni, u trenutku zaboravljajući na Lujizu.
''A tko si pak sad ti?'', upita.
''Prijatelji me zovu Maggie'', rekoh. ''No ti me možeš zvati Margaret Ann.''
''Margaret Ann...'', prošaputa Voldemort.
Andreina ispusti divljački krik.
''Gubi se odavde!'', viknula je bijesno.
''A da l' ti uvijek tako krčiš kao zvučnik?'', upitah mirno.
Ona prijeteći podiže pesnicu i viknu:''Čuješ li ti, mala!!! Jel' baš moram od tebe napraviti pljeskavicu, ili ćeš da brišeš odavde?!''
Stajala sam mirno i, podbočivši se, radoznalo je promatrala.
''Ma šta to radiš?!'', zavrišta Leni. ''Si ti normalna?''
''Je li, Andreina, kaj si htjela učiniti Lujizi? Jel ovo?'', upitah.
Zatim zgrabih jedan poveći kamen sa pločnika i pogodih je u glavu. Ona pade na zemlju, a štapić odleti nešto dalje od nje.
Uzela sam ga u ruke.
''Ustvari, mogla bih malo da te žvicnem ovim, jer si, vidim, veoma privržena štapiću. No izgleda da je ovaj malo istrošen...'', rekoh, prepolovivši ga na dva jednaka dijela. ''Sasvim je istrošen. Šteta...'', dodadoh, izlomivši štapić na sitne djeliće.
Andreina se pridiže. ''Sad si gotova, čudovište jedno!'', zarežala je.
Poskočila je, potrčala prema meni i zgrabila me za ruku. Ali ja sam se brzo oslobodila, bocnula je noktom u rame i uzviknula:''Šuga!''
Prije nego što je ova stigla i da trepne, šmugnula sam u drugom pravcu. Ponovo je krenula za mnom. Ali ovaj put me nije stigla. Za to trebam zahvaliti Amandi, koja je pritrčala s leđa i posula je jogurtom.
Andreina je nasrnula na Amandu. Znala sam da će Am naći načina da joj odvuče pažnju, barem nakratko. O tome više nisam morala da brinem...
Utrčala sam u kuću i pokupila neke stvari koje su mi bile potrebne da sredim Andreinu. Vratila sam se na ''mjesto radnje'' dvije minute kasnije. U desnoj ruci sam držala tiganj pun omleta sa pečurkama, a u lijevoj moj skateboard.
Gurnula sam tiganj Leni u ruke. ''Pridrži!''
Zatim sam se okrenula ka ulici. Lujiza i Voldy su sve promatrali razrogačenih očiju. Amanda je zavitlavala Andreinu. No, došlo je vrijeme da opet preuzmem stvar u svoje ruke.
Dok je Andreina trčala, gurnula sam skateboard ispred nje. Jednom nogom je nagazila na njega i... opet se spljeskala na beton.
''Leni... ovamo daj tiganj!'', viknuh. ''Brzo!''
Leni mi ga je dodala, rekavši:''Ma nećeš valjda...''
Prišla sam Andreini, koja je potrbuške ležala na cesti i držala joj tiganj iznad glave.
''Ne, Maggie, ne radi to!'', povika Leni.
Jesam li poslušala? Da li ja ikad slušam? Kratko i jasno;ne!
Prosula sam joj čitav omlet na glavu.
Nekoliko sekundi kasnije, pridigla se, dok su joj se omlet, pomješan sa Amandinim jogurtom slijevao niz kosu, lice i tijelo.
''Uh, vi male vještice... platit ćete mi za ovo...'', dreknula je.
A zatim se apartirala.
E, tek mi sad ništa nije jasno!
komentiraj (26) * ispiši * #
