25
nedjelja
lipanj
2006
MAGGIEMANIJA
Jutros je Amanda došla da nas posjeti. Kad ju je Leni dovela do nas, Hermiona i ja smo već vrijedno radile u našoj bašti. Već smo okopale veliki komad zemlje i po njemu redale ružičasto kamenje s plaže. ''Sadite kamenje?'', upita nas Leni.
''Da'', rekoh. ''Kamenju ne treba ni sunce ni voda. Ne smetaju mu puževi. Životinje ne mogu da ga pojedu. I nikada ne vene.''
Leni pogleda u Hermionu.
''To je bila njena ideja'', reče Hermiona.
''To je bila moja ideja'', ponovih.
''Sviđa mi se ova bašta'', reče Amanda. Spustila se na koljena i dlanove da nam pomogne.
''Profesori će se iznenaditi kada vide tvoju baštu'', reče Leni.
''Da...obradovaće se'', rekoh.
''Možda. A možda će reći: Tko nam je prekopao baštu?''
''Stvarno, Lendora'', reče Hermiona. ''Ti stalno paničiš!''
''Da, Leni'', rekoh. ''Previše paničiš.''
''Ne paničim!'', reče ona. ''Samo razmišljam unaprijed.''
Kad smo posadile kamenje-šest redova po deset-Amanda uze u ruku grumen blata. ''A sada ćemo da pravimo pitu od blata!''
''Blatna pita (čokoladni kolač)!'', rekoh. ''To su služili za dezert, je li tako, Leni?''
''Da, ali ta pita zapravo nije od blata'', reče Leni.
''Pa zašto je onda zovu blatna pita?'', upitah.
''Zato što izgleda kao da je od blata'', objasni mi ona-
''Njam...blatna pita'', reče Amanda, ližući blato s prstiju.
''Pljuni to odmah!'', reče joj Hermiona. ''To je puno bakterija!''
''Njam...bakterije'', reče Amanda. ''Ja volim bakterije. A ti, Maggie?''
''Najviše volim bakterije'', rekoh. A zatim pogledah u Leni. ''Šta su bakterije, Leni?''
''To su bacili'', objasni ona.
''Njam...bacili!'', reče Amanda. ''Bacili su baš ukusni.''
''I vaške su ukusne'', rekoh. ''I puževi. Puževi su masni i sočni.''
''Vas dvije ste odvratne!'', reče Hermiona.
''Puži puži pužići i baci baci bacili'', pjevala je Amanda.
''Njami njami, mljac mljac!'' Amanda i ja smo se uhvatile za ruke i počele da se okrećemo. Vrtjele smo se ukrug-sve brže i brže-dok nam se nije zavrtjelo u glavi i dok nismo pale na zemlju, vrišteći i smijući se.
''Prekinite!'', uzviknu Hermiona.
''Ne možemo'', vikala sam, vrteći se i okrećući.
''To je maggiemanija'', uzviknu Amanda. ''Kad se jednom zaraziš, više ne možeš da prestaneš.''
''Brojim do tri...'', dreknu Hermiona.
Ali njena prijetnja nas nije zabrinula. ''Bolje se čuvaj'', pjevušila sam, ''to je zarazno!'' Prišla sam Leni i udarila je po turu. ''Sad si se i ti zarazila, Leni!'', povikah.''I ti imaš maggiemaniju.''
Leni poče da se okreće, isprva polako, a zatim sve brže i brže, sve dok nije pala. Došla je do Hermione i pljesnula je po leđima. ''Pazi, Hermiona...
zarazila sam te!''
''Nisi me zarazila!'', viknu Hermiona. ''Neću ništa da dobijem od tebe!''
Vrata dvorca se uz tresak zatvoriše i Anna izađe napolje. Nosila je svoju majicu sa Snoopyjem. Bila joj je tako velika da joj je visila do koljena. Bijesno nam je prišla.
''Šta se ovdje dešava?'', upita ona. Nije čekala odgovor. ''Kako da spavam pored tolike buke?''
''Da spavaš'', upita Amanda. ''Sada?''
''Da, sada!'', reče Anna. ''Tek je deset sati prije podne!''
''Ti spavaš do deset sati prije podne?'', upita Amanda, kao da ne može da vjeruje.
Anna se podboči i prostrijeli je pogledom. ''Pokušavam!''
''Ali prije podne je najbolje vrijeme za igru!'', reče Amanda.
''Ko je ova klinka?'', upita Anna.
''Amanda Harrison'', reče Lendora. ''Ići će s nama u školu.''
''Ja imam petnaest godina'', reče Amanda. ''I sasvim sama sam došla ovdje. Nitko ne treba da mi pokazuje put!''
''Reći ću ti šta tebi treba...'', poče Anna.
Ali Amanda nije čekala da završi. Zavrištala je:''To je maggiemanija!''
I ja sam zavrištala.
Hermiona se drala na nas.
''Svi ste vi manijaci!'', uzviknu Anna.
''Maggiemanijaci'', dodadoh ja.
Anna ili nije razumjela moju šalu, ili nije obratila pažnju na nju. Rekla je:''Sve je to tvoja krivica, Maggie! Ti si stalno u nekom haosu!''
''Haos'', rekoh. ''Ne znam šta je to.''
Tada se Anna stvarno razbjesnila. ''Haos je'', zavrišta ona,''stanje totalne zbrke i nereda!'' A zatim odmaršira natrag do dvorca i uđe, zalupivši vratima. Morala sam da se nasmijem.
I za kraj, jedna slika, to smo Amanda i ja.
komentiraj (30) * ispiši * #
20
utorak
lipanj
2006
SAVRŠENA BEBISITERKA
Jutros je Hermiona presrela Rosilyn na hodniku. Pala joj je na um sjajna ideja da ona treba da bude moja bebisiterka, i da Rose treba da joj za to plati.
''Gledaj to ovako, Rosilyn'', reče Hermiona, obrazlažući svoju genijalnu ideju. ''Svi vi stalno brinete za nju, je li tako? Nikad ne znate šta će uraditi. A sada kad imamo nekoliko slobodnih dana, treba da se odmaraš.''
''Sjećaš se šta se dogodilo kad je Hermiona prošli put čuvala Maggie?'', umiješa se Leni. ''Sjećaš se kako je ostala bez dva prednja zuba kad je pokušala da poleti s tobogana?''
''Rosilyn, to je bilo prije osam godina'', reče Hermiona. ''Maggie tada nije imala još ni šest godina. A ja sam ove godine završila kurs za bebisiterke. Garantujem ti da ćeš biti zadovoljna.''
''Nema tog kursa na kojem se možeš pripremiti da čuvaš Maggie!'', tvrdila je Leni.
Ali Rose je nije slušala. Rekla je:''Mislim da to što kažeš ima smisla, Hermiona. Zaista bih bila opuštenija kad bi netko pazio na nju.''
''Ali to je ludost!'', povika Leni. Međutim, ignorisali su je.
''Sedam dolara na dan'', reče Rose Hermioni. ''Dva sata prije podne, i četiri poslije podne. Ako budeš potrebna i poslije večere (jok i neće 
), platiću ti posebno za to.''
''Dogovoreno'', reče Hermiona, rukujući se s Rosilyn.
''A šta ću ja da radim dok ona bude čuvala Maggie?'', upita Leni.
''Pa, Lendora...'', reče Rose. ''Mislila sam da će ti biti drago što ćeš imati vremena za sebe.''
''Da...i da crknem od dosade!''
''Pa...možda vas dvije možete zajedno da čuvate Maggie.''
''Zajedno?''
''Da, zajedno.''
''A hoćeš li plaćati i meni?''
''Platiću sedam dolara dnevno. Nije me briga kako ćete vi to podijeliti.''
Ali Hermiona nije htjela da dijeli zaradu s Leni. ''To je bila moja ideja'', rekla je.''Zašto bih tebi dala polovinu novca''
''Zato što je to previše posla za jednu osobu.''
''Ja mogu da izađem na kraj s bilo kim, Lendora. Ja sam veoma odgovorna osoba.'' Hermiona okrenu Leni leđa i povika:''Maggie...gdje si?''
''Ovdje sam...'', doviknuh. Sjedila sam na grani jednog prastarog hrasta, tačno iznad njihovih glava.
''Što radiš tamo gore?'', upita Hermiona.
''Odmaram se'', rekoh. ''Ptice se uvijek odmaraju poslije doručka.''
''Imam jednu novost za tebe'', reče mi Leni. ''Ti nisi ptica.''
''Vježbam da budem ptica kad porastem.''
''Kad porasteš, nećeš biti ptica'', podsjeti me ona.
''Znam da neću biti ptica'', rekoh, mašući nogama. ''Biću disač ptica.''
''Što je to disač ptica?'', upita Hermiona.
''Netko tko diše umjesto ptice.''
''Nikad nisam čula za to'', reče Hermiona. ''Ljudi ne mogu da dišu umjesto ptica.''
''Mnogo ti znaš!''
Ja to kažem svaki put kad mi se netko usprotivi. Tu stvarno prestaje svaki razgovor.
Hermiona pogleda Leni.
''Ona hoće da kaže odgajivač ptica'', reče joj Leni. ''Da nije mene, nikad je ne bi razumjela.
''Oh...odgajivač ptica'', reče Hermiona. ''To već bolje zvuči.''
''Šta bolje zvuči'', upitah.
''Da ćeš biti odgajivač ptica.''
''Šta je to odgajivač?''
''Netko tko odgaja ptice i ostale životinje.''
''Kako to odgaja?''
Hermiona opet pogleda u Leni.
''Ti si htjela da je čuvaš'', reče Leni. ''Sad ti odgovaraj na njena pitanja!''
''To su ljudi koji odgajaju životinje''. objasni Hermiona. ''Odgajivač ptica odgaja ptice, odgajivač pasa odgaja pse...i slično...''
''A odgajivač beba odgaja bebe?'', upitah.
''Ne baš'', reče mi Hermiona. ''Bebe odgajaju roditelji.''
''Kako to da ih ne odgajaju odgajivači beba?''
''Ne znam! Jednostavno nije tako!'', reče ona iznervirano.
Leni poče da se smije, a onda reče:''Samo čekaj da vidiš koliko pitanja dnevno ona postavlja.''
Hermiona ju je ignorisala. Rekla mi je:''A sad silazi s tog drveta!''
''Neću'', rekoh.
''Pa dobro'', odgovori ona. Zatim odmaršira do Hagridove kuće i vrati se sa ogromnim merdevinama. Taman je počela da se penje, kad se ja spustih niz stablo hitro poput vjeverice. ''Ha...ha'', pjevušila sam. ''Prešla sam te, jel' da?''
Nastavila bih da je zavitlavam, ali gospođa Maria nam doviknu s trema:''Ju-hu...ju-hu, cure...'' Mahnula nam je. ''Jeste li pronašle čiku?''
''Bio je kod kuće'', doviknuh. ''Sakrivao se.''
''Kakvo olakšanje. Baš sam se brinula.''
''Kakvog čiku?'', upita Hermiona.
''Čika Perceta'', rekoh. ''Ona misli da je to stvarno neki čika.''
''Zašto bi to mislila?''
''Jednostavno misli'', rekoh. ''Je li tako, Leni?''
''Da...tako je'', odgovori Leni.
''Ali to nema nikakvog smisla'', reče Hermiona.
''Mnoge stvari nemaju nikakvog smisla'', rekoh joj.
''Kao disač ptica'', reče Leni.
''Ju-hu...'', povika opet gospođa Maria. ''Dođite da nešto prezalogajite! Tu je Amanda!''
Potrčah, a Hermiona se uspaniči. ''Čekaj me, Maggie...'', povika ona. Ali Savršena Bebisiterka nije razmišljala o tome kako sam ja brza. A kad ja nekud zapucam, ne čekam nikog živog. Leni je krenula za nama. Pretpostavljam da joj nije bilo lijepo samoj. A i zašto da propusti užinu kod gospođe Marie?
Gospođa Maria nas je upoznala s Amandom čim smo stigle do kuće. Amanda je nešto viša od mene, ima plavu kosu i plave oči.
''Ovo je Maggie Perce'', reče gospođa Maria. ''A ovo je...'' Ona stavi prst na usta i zaćuta.
''Lendora'', reče Leni, da joj pomogne. Nije mi jasno zašto svi pamte moje ime, ali ne i njeno.
''Da'', reče gospođa Maria. ''Lendora Perce.''
''Perce je baš čudno prezime'', reče Amanda.
''Zapravo, nas dvije nismo u rodu. Ja se prezivam Henesy. Ona se preziva Peyton'', reče Leni.
''Ali rekla je da se njen rođak zove Perce'', reče gospođa Maria.
''Tako je'', odgovorih.
''On se zove Perce'', objasni Leni, prije nego što nastane još veća zbrka. ''Perce Peyton. Čika Perce Peyton.''
''Oh...'', reče Amanda, a zatim prasnu u smijeh.
Gospođa Maria se takođe nasmijala, a zatim je ušla u kuću da nam spremi užinu. Hermiona krenu za njom, tako da smo Amanda, Leni i ja ostale same. Amanda je stvarno haos. Luckasta je, baš kao i ja. Kladim se da će mi pomagati u mojim bezobrazlucima....I samo da napomenem, rekla nam je da će se uskoro upisati u Hogwarts. Prve dvije godine je bila u nekom Rosilyninom rođaku, Rosewhiteu. Valjda je to čudo nešto nalik na Hogwarts. Ma nemam pojma. Više me je zanimala njena metla. Mislim....najnoviji Nimbus (to je sigurno jako skuuupo 
).
''Baš ti je super metla'', rekoh.
''Hvala. Marc mi ju je poklonio.''
''Ko je Marc?'', upitah.
''Moj deda'', reče Amanda. ''Marc Harrison.''
''Koji Marc?'', upita Leni razrogačenih očiju.
''Marc Harrison'', ponovi ona.
Leni polako reče:''Hoćeš da kažeš da je tvoj deda Marc Harrison, najbolji igrač metloboja u istoriji Hogwartsa?''
Amanda klimnu glavom.
''Pa ja skupljam tekstove o njemu!'', povika Leni. ''Znam njegovu statistiku napamet!''
''Hoćeš li da igraš s njim?'', upita Amanda.
''S njim?''
''Mi igramo utakmicu svake nedelje?''
''Da li hoćeš da kažeš da svatko tko poželi može da igra sa Marcom Harrisonom?''
''Moraš samo da prođeš njegov test više-manje.''
''Kakav je to test?''
''Moraš da imaš više od četiri godine, i manje od sto četiri.''
''I to je sve?''
''To je sve!''
''Ju-hu...'', uzviknu Leni, skočivši tako visoko da je skoro oborila jednu viseću saksiju. ''Ovo je najbolja vijest koju sam čula u posljednje vrijeme!''
''Je li to najbolja vijest vijeka?'', upitah.
''Mogla bi da bude.''
Trenutak kasnije, sve troje smo skakali po tremu vičući ''Ju-hu!''.
Tada se pojavila Savršena Bebisiterka s bokalom soka. ''Nije me bilo samo petnaest minuta'', reče ona. ''Petnaest minuta, a vi se...ponašate kao gomila majmuna.''
''Ali ovo je najbolja vijest vijeka!'', povikah.
''Šta je najbolja vijest vijeka?''
''Ko bi znao?'', rekoh. ''Ja ne znam čak ni šta je vijek.''
komentiraj (16) * ispiši * #
19
ponedjeljak
lipanj
2006
ČIKA PERCETOVE AVANTURE
Dok sam jutros oblačila suknju, pogledala sam kroz prozor. Sve je bilo bijelo. Magla nas je potpuno progutala.
Na svu sreću, danas nemamo nastavu. Profesori imaju neki sastanak u Durmstrangu, tako da ih neće biti nekoliko dana. Jedino je Pacoliki ostao da pazi na učenike (u prevodu, da spriječi mene u stvaranju novih nevolja).
Ujutru smo, kao i obično, prvo doručkovali. Kad su Leni i ostale sišle, ja sam već sjedila za stolom i prebrojavala pahuljice. Uvijek izbrojim tačno dvije stotine prije nego što počnem da jedem. Za to mi treba strašno mnogo vremena, pošto stalno griješim u brojanju.
Tada je u trpezariju ušao Pacoliki u pahuljastom ružicastom ogrtaču i papučama u obliku zečeva. Netko bi pomislio da će ga biti sramota da se tako pojavi ali pretpostavljam da se on ničega ne stidi. Udobno se smjestio za stol i sipao sebi pahuljice u zdjelu. Suzdržavala sam se da se ne nasmijem, ali nisam to dobro izvela. Počela sam da se previjam od smijeha, ali me je on ignorisao. Sljedeći je sišao Draco. Idući ka stolu, otvarao je sve prozore.
''Šta to radiš?'', upita Pacoliki. ''Smrznućemo se.''
''Ne podnosim taj miris'', reče Draco.
''Tako miriše ovdje'', reče Leni. ''Miris vlage i kiše.''
''Zatvori prozore, Draco, molim te....mogli bismo da se prehladimo'', reče Pacoliki.
Draco promrmlja nešto sebi u bradu, ali ipak zatvori prozore. Kad je stigao do onog pored kojeg je stajao Čika Percetov kavez, on zaviri unutra i upita:''Gdje ti je ptica, Maggie?''
''Kako to misliš?'', upita Leni.
''Mislim...da Čika Perce nije u svom kavezu'', reče Draco.
Svi su pogledali u mene, ali sam ja nastavila da brojim pahuljice. ''Osamdeset dva...osamdeset tri...''
''Nema ga?'', upita Leni.
''Da'', reče Draco. ''Nema ga...hoću da kažem nije prisutan..ili nestao je s vidika...''
Leni skoči od stola i pritrča kavezu. Ponovo je pogledala u mene. Nastavila sam da brojim. ''Osamdeset osam, osamdeset četiri....ne, nije tako! Jedan, dva, tri...''
''Gdje je Čika Perce?'', upita ona.
''Zar ne vidiš da brojim?!''
''Čekam odgovor'', reče mi ona. A to su radili i svi ostali.
Konačno podigoh pogled s pahuljica.
''Bilo mu je dosadno. Htio je da izađe iz kaveza.''
''Pustila si ga iz kaveza?''
''Samo malo. Deset, jedanaest, četrnaest...''
''Idi i uhvati ga!'', viknu Leni.
''Prvo ću da pojedem pahuljice.''
''O ne, nećeš'', reče Leni. ''Prvo ćeš uhvatiti svoju pticu.''
''Isabel...'', rekoh svojim ja-sam-dobra-djevojčica glasom.
Ali Isabel nije nasjela na to. ''Idi i donesi svoju pticu, Maggie. Pahuljice će te čekati.''
Istrčala sam iz trpezarije i krenula u dio dvorca koji je pripadao Ravenclawima. Nekoliko minuta kasnije, vratila sam se. ''Nije tamo.''
''Nije gdje?'', upita Leni.
''Nije tamo gdje sam ga ostavila.''
''Gdje si ga ostavila?''
''Ne mogu da ti kažem...ali više nije tamo. A prozor je otvoren.''
Leni pogleda u Draca.
''Pa, otkud sam ja znao da ptica nije u kavezu?'', reče Draco.
''Otvorio si sve prozore?''
''Pa, jesam...zbog smrada.''
Leni odgurnu stolicu od stola.
''Ne paničite'', reče Draco.''Hajde da logički razmislimo o tome.''
''Ja sam već razmislila'', reče Leni. Zgrabila je kišnu kabanicu s vješalice i rekla:''Hajdemo, Maggie.''
''Spasilačka ekipa'', reče Pacoliki. ''To je prava stvar!'' On nazdravi svojom šoljom čokoladnog mlijeka.
''Čuvajte se'', viknu Anneliese. ''Napolju je strašna magla.''
''Čekajte!'', reče Draco. ''Odoh da se obučem, pa idem s vama.''
''Zaboravi'', rekoh.
''Griješite'', rekao je.''Pošto sam ja primjetio da je kavez prazan.''
''Da...i ti si otvorio sve prozore!'', viknu Leni.Izgurala me je iz Hogwartsa i zalupila vrata za sobom.
Magla je napolju bila tako gusta da nismo čak vidjele ni drveće. Činilo nam se da stojimo u velikom oblaku.
''Kuda idu ptice kad je ovakva magla?'', upitah.
''Ako su pametne, ostaju kod kuće!''
Krenule smo kroz Zabranjenu šumu, dozivajući Čika Perceta:''Gdje si, glupane?''. Upotrebile smo sve njegove omiljene izraze, ali se nije odazivao.
''Čika Perce se samo igra, je li tako?'', upitah.
''Nadajmo se.''
Put nas je odveo do obale. Iznad luke se nalazilo nekoliko kuća, koje sam prvi put u životu vidjela. Pretpostavljam da su čarobnjačke.
''Krenućemo odavde'', reče Leni, zaustavljajući se ispred jedne stare bijele kuće s crnim kapcima. Popele smo se stepenicama do prednjeg trema.
''Ja ću da pričam s njima'', rekoh. ''Ptica je moja.''
''OK...ali nemoj da gubiš vrijeme'', reče Leni i pozvoni.
Na vratima se pojavila žena otprilike bakinih godina. ''Jeste li vidjeli Čika Perceta?'', upitah, odmah prelazeći na stvar.
''Kakvog čiku?'', upita ona.
''Čika Perceta'', ponovih.
''Pa nisam....ili bar mislim da nisam....ali nemojte stajati u toj magli, uđite i ispričajte mi ko je to.'' Krenule smo za njom u kuhinju. ''Možete me zvati Maria'', reče ona. ''Moj muž i ja živimo ovdje. Pretpostavljam da ste vi iz Hogwartsa, zar ne?''
''Da, jesmo'', rekoh. ''Ja sam Maggie, a ovo je Leni'', rekoh pokazujući na nju. ''Ona ne treba ništa da priča.''
Gospođa Maria je pogleda. ''Upala grla upravo hara. I ja sam je imala prošle nedelje. Treba ti topao čaj s limunom i medom.'', reče ona Leni.
Prije nego što je Leni uspjela da objasni da je s njenim grlom sve u redu, ja sam se udobno smjestila za kuhinjski stol. ''Ovdje nešto lijepo miriše'', rekoh.
Gospođa Maria iznese tanjir pun krofnica sa cimetom. ''Tek su izvađene iz rerne'', reče mi ona. ''A kladim se da voliš i vruć kakao.''
''Može'', rekoh. ''Nisam ništa doručkovala.''
''Pa to je strašno. U ovakvo hladno jutro prijaće ti topao doručak.''
Leni me povuče za rukav kabanice, podsjećajući me da nemamo vremena za gubljenje ako namjeravamo da nađemo Čika Perceta. Ali ja sam je ignorisala.
Gospođa Maria mi je sipala šolju kakaoa. Zatim je Leni sipala šolju čaja. U čaj je stavila kašičicu meda i malo limuna. Poslije toga je sjela s nama za stol. I ona je uzela krofnicu s cimetom. ''Ne mogu da odolim'', reče ona, s osjećajem krivice.
''Ovaj kakao je odličan'', rekoh, srčući ga iz kašike.
''Hvala. Amanda kaže da je moj kakao najbolji.''
''Tko je Amanda?''
''Moja unuka. Ona ima četrnaest godina.''
''I ja imam četrnaest godina.''
''Pa, moraćeš da dođeš da je upoznaš. Ona dolazi sutra. Ići će u Hogwarts.''
''Super! Možda bude u Gryffindoru, kao i ja.''
''To bi bilo sjajno.''
Nešto kasnije, gospođa Maria reče:''Nadam se da taj vaš čika nije isplovio po ovakvom vremenu.''
''I ja se nadam'', rekoh. ''Pošto on ne zna baš ništa o plovidbi.''
''O, Bože!''
''Ne bi smio čak ni da izlazi napolje.''
''Zvuči ozbiljno. Jeste li pozvali policiju?''
''Nismo još. Pozvali smo spasilačku ekipu.''
''Hoće li uskoro doći?''
''Već su stigli'', rekoh.
''Kakvo olakšanje'', reče ona. ''Kako izgleda taj vaš čika...u slučaju da vidim nekog tko odgovara njegovom opisu?''
''Sav je crn, sa žutim nogama i nosom'', rekoh, gurajući ostatke krofnice u usta.
Činilo je da gospođa Maria duboko razmišlja. Zatim joj se lice ozarilo, i ona mahnu rukom. ''Oh, shvatam...vaš čika je ronilac.''
''Leni, umije li Čika Perce da roni?'', upitah.
''Nisam sigurna'', reče Leni, ustajući od stola, ''ali mi stvarno moramo da idemo, ako mislimo da ga nađemo.''
Kad smo stigle do ulaznih vrata, gospođa Maria povuče Leni u stranu i upita:''Da li je s vašim čikom sve u redu...ovdje?'' Ona se lupi po galvi, u slučaju da Leni nije shvatila o čemu se radi.
''Teško je reći'', odgovori Leni šapatom. Zatim me izgura kroz vrata i reče: ''Hvala na doručku.''
''Dođite opet sutra'', doviknu gospođa Maria.
''OK'', rekoh.
Čim smo malo odmakle od kuće, Leni me zgrabi za ruku.
''Zašto joj nisi rekla da je Čika Perce ptica?''
''Pa ona to zna!'', rekoh.
''Otkud zna?''
''Svi znaju da je Čika Perce ptica.''
''Ne..ona misli da je on tvoj rođak.''
''Moj rođak? Pa to je baš smješno!''
''Tačno. Zato je i trebalo da joj kažeš. Ona misli da neki tip juri okolo u crnom ronilačkom odijelu i žutim perajima i žutom maskom na licu...i da je malo udaren u glavu. I da ti je on neki rođak.''
''Ma hajde, Leni!''
''Tako ona misli. Ona ne zna da je Čika Perce indijski čvorak, jer joj to nisi rekla. Moraš da lijepo objasniš činjenice. Moraš da kažeš: Nestao je moj indijski čvorak. On je crne boje, sa žutim nogama i žutim kljunom. A ne sa žutim nosom'', reče mi Leni. ''Ljudi imaju nos. Ptice imaju kljun. Shvataš?''
''Pravi odličan kakao.''
''Ako u svakoj kući budeš pila kakao, nikada ga nećemo naći.''
''Nikada?''
''Nikada!''
Kad je to rekla, ja sam počela da plačem. Leni me je vukla po kamenitoj plaži, nadajući se da ćemo čuti kako nas Čika Perce doziva. Ali do nas je dopirao samo zvuk valova koji su se razbijali o kamenje.
Otišle smo u još tri kuće na obali, ali niko nije vidio Čika Perceta. I tako smo se vratile u Hogwarts.
Svi su nas čekali. ''Jeste li ga našle?'', upita Anneliese.
''Ne'', odgovorih.
Neko vrijeme smo ćutali. Pretpostavljam da smo svi mislili na Čika Perceta-samog, izgubljenog i uplašenog.
Odjednom začusmo prodoran krik. Skočih i uhvatih se za Rosilyn. Leni je odjurila do plakara u predsoblju, tražeći nekakvo oružje. Ali prije nego što je uspjela da zgrabi kišobran, začuo se još jedan krik. Rosilyn i ja se sakrismo isoid stola. Tada Pacoliki potrča kroz kuću, vrišteći:''Upomoć...juri me slijepi miš!'' Jurio je kroz sobu. Nosio je svoju crnu haljinu, ali je još uvijek ima papuče u obliku zečeva.
Nastala je buka i zbrka, jer je Pacoliki udarajući u namještaj oborio neke slike. Ipak, ni na trenutak nije stao! Bez prestanka je vrištao i trčao ukrug. A onda sam začula lepet krila. U tom trenutku sam shvatila da Pacoliki nije jedini koji vrišti. ''Stanite!'', vikala je Leni, ali je Pacoliki nije slušao. ''To nije slijepi miš! To je Čika Perce!''
''Moja ptica?'', upitah.
''Da, pileći mozgu...tvoja ptica!''
Rosilyn i ja smo izašle iz skrovišta i pridružile se jurnjavi.
Uskoro je čitava škola došla da vidi šta se dešava.
''Vas četvoro ćete morati tiše da se igrate...ja učim!'', reče Hermiona.
''Ne igramo se!'', vrištao je Pacoliki.
''Stanite svi!'', viknu Hermiona. ''Samo ostanite gdje ste!''
Pacoliki stade. Ja udarih u njega. Leni je udarila u mene, a Rosilyn u Leni.
Čika Perce je letio po sobi. Sletio je na vrh svog kaveza i pogledao u nas. ''Glupane...glupane...glupane...'', kreštao je. Zatim je uskočio u kavez, a Ron zatvori vrata.
Mi se razdvojismo. Draco pogleda u Leni i reče:''Sve je dobro što se dobro svrši...je li tako, Lendora?''
''Da, Leni..'', rekoh. ''Sve je dobro što se dobro svrši. Zatim napravih dva koluta naprijed i skočih joj u krilo.
komentiraj (7) * ispiši * #
18
nedjelja
lipanj
2006
ŠKRTICA
Nadrljala sam jer smo jutros Isabel i ja imale epizodu ''odbojka kolačima''. Ne znam zašto je Dumbledore pobjesnio. Plafon u svečanoj sali je ionako trebao da se kreči.
Ovih dana sam otkrila vrijednost novca. ''Hej, Lendora'', rekoh joj dok je poslije tuširanja izlazila iz kade,''koliko bi koštao New York?''
''Grad ili država?'', upita ona.
''Šta je veće?''
''Država, ali sve što valja nalazi se u gradu.''
Sjedila sam na WC šolji u pidžami.
''Ti ne radiš ništa, nadam se?'', upita Lendora, brišući se peškirom.
''Kako to misliš, Leni?''
''Mislim na to da sjediš na WC šolji, a nisi skinula pidžamu.''
Skočih na noge i nasmijah se.''Ne brini Leni. To možda ti radiš, ali ja ne.''
Gledala sam je dok je češljala mokru kosu. ''Ideš nekuda?'', upitah.
''Da, u krevet.'' Obukla je čiste bokserice i navukla majicu kratkih rukava.
''Pa, što se onda oblačiš'', pitala sam.
''Ne oblačim se. Od večeras ću ovo nositi umjesto pidžame. A zašto ti još nisi u krevetu?''
''Neću moći da spavam dok mi ne kažeš, Leni.''
''Dok ti ne kažem šta?''
''Koliko bi koštao grad New York.''
''Pa, Nizozemci su ga tamo negdje u sedamnaestom vijeku platili dvadeset i četiri dolara.''
''Dvadeset i četiri dolara?'' Razgrogačih oči. ''Samo toliko?''
''Da, baš su jeftino prošli. Ali nemoj mnogo da se nadaš. Danas ne bi koštao toliko čak i da je na prodaju, a nije.''
''Otkud ti znaš, Leni?''
''Vjeruj mi, znam.''
''Ali kako?''
''Slušaj, Maggie...u životu štošta naučiš, a da čak i ne znaš kako se sve to saznao.
Ponovih njene riječi, a zatim se nasmijah kao luda. ''To mi zvuči kao neka brzalica, Leni.''
''Ne, to je samo istina, Maggie.''
Nastavila sam s istom temom i sljedećeg dana. Leni i ja smo srele Hermionu i Isabel na hodniku. Pitala sam Isabel:''Kol'ko imaš para?''
''To je nepristojno pitanje, Maggie'', reče ona. ''Fini ljudi ne pričaju o novcu, pogotovo u današnje vrijeme.'' Isabel pogleda u Leni kao da je ona kriva što ja ne znam da se ponašam.
''Ja sam fina'', rekoh, ''ali volim da pričam o parama. Hoćeš li da znaš koliko imam para?''
''Ne'', odgovori ona.''To je samo tvoja stvar.''
Ipak sam joj rekla. Pretpostavljam da je Leni znala da ću to uraditi. ''Imam sto četrdeset dolara i sedamdeset četiri centa. Svake večeri škrtim svoj novac prije nego što odem na spavanje.''
''Škrtiš svoj novac?'', upita Isabel i odmahnu glavom.
Pacoliki, koji je tuda prolazio, promrmlja:''Ništa ljepše nego imati škrticu u domu.''
''Ne moraš da budeš škrtica, Maggie'', reče mi Hermiona. ''Ako toliko voliš da brojiš novac, možeš da se zaposliš u banci kad odrasteš.''
''Aha'', rekoh. ''Mogla bih da radim u banci i škrtim novac po cijeli dan.''
Isabel uzdahnu. ''Ne razumije ona to'', reče Hermiona.
''Ona ima skoro petnaest godina'', podsjeti ih Lendora.
''Četrnaest i po'', ispravih je. Zatim povukoh Hermionu za rukav.''Hej, Hermiona...znaš li koliko je Zemac platio New York?''
''Zemac?'', upita ona. ''Je li to nekakav vic?''
''Nije to Zemac'', reče mi Leni. ''Nego Nizozemci.''
''Taj čovjek se zvao Peter Minuit'', reče Hermiona, glumeći sveznalicu kao i uvijek. ''I dao je indijancima robu, a ne novac. Osim toga, Indijanci su imali namjeru da s njima podijele tu teritoriju, a ne da je prodaju.''
''Lijepo je dijeliti stvari s nekim'', rekoh. ''Osim kad su pare u pitanju.Pare ne dijelim ni sa kim. Moje pare su samo moje. Volim svoje pare!''
''To što pričaš je odvratno'', reče mi Isabel. ''Ako tako budeš govorila, nikada nećeš imati prijatelje.''
U tom trenutku, stigli smo do učionice. Isabel reče Leni:''Ona nema nikakvih kriterijuma'', a zatim se okrenu i pođe u pravcu svoje klupe.
''Koliko koštaju kriterijumi?'', upitah Leni.
''Nije sve na prodaju'', reče mi ona.
''Trebalo bi da bude''. Odskakutah do ćoška, pjevušeći:''Pare, pare,pare...volim, pare,pare, pare...''
Leni prošaputa:''U velikoj smo nevolji.''
''To je samo faza'', rekla je Patrizia kasnije kad joj je Leni skrenula pažnju na to da sam ja opsjednuta novcem.
''Možda, ali je ipak neprijatno'', rekla je Leni.
Niko je nije shvatao ozbiljno sve do jedne večeri, kad je Isabel za večerom rekla:''Molim te, Maggie, dodaj mi sol.''
''Koliko ćeš mi platiti za to?'', upitah. Slanik je stajao tačno ispred mene.
''Izvini, molim te'', reče Isabel. ''Ja tražim uslugu, i nemam namjeru da platim za to.''
''Ako mi platiš, dodaću ti sol'', rekoh. ''Kako bi bilo da mi platiš jedan dolar?''
''Kako bi bilo da ti ne plati ništa?'', reče Leni, dohvativši sol i dodavši je Isabel.
''Hvala, Lendora'', reče Isabel, razmjenjujući poglede sa ostalima.
''To nije fer, Leni!'', povikah. ''Isabel je zamolila mene, a ne tebe!''
''Lijepo sam vam rekla, je li tako?'', reče Leni. ''Rekla sam vam da imamo veliki problem.''
''Kakav problem?'', upitah.
''Tebe!'', viknu Lendora.
''Kakva je razlika između dolara i kinte?'', upitah idućeg jutra za doručkom. Crtala sam oznake za dolor po kutiji pahuljica.
''Kinta je samo drugi naziv da dolar'', reče Patrizia, sklanjajući kutiju izvan mog domašaja.
''Niko više ne govori kinte'', reče Leni.''Gdje si to čula?''
''Seto mi je rekao da....''
''Čekaj malo....ko je Seto?''
''On je samo....nitko.''
Tada stiže McGonagallica, uze pahuljice i nasu ih u svoju zdjelu.''Neko je ukrasio kutiju s pahuljicama.''
''Aha'', reče Leni. ''Škrtica uči da crta oznaku za dolare.''
Nije poršlomnogo prije nego što je škrtica počela da pravi sopstveni novac, Maggiene kinte. ''Napraviću ih hiljadu miliona triliona'', rekla sam.I počeh da ih pravim, tek tako, sa kutijom flomastera i paketom papira u boji. ''Uskoro ću inati dovoljno Maggienih kinti da kupim čitav svijet.''
''Zašto ne počneš od nečeg manjeg'', predloži Leni. ''Nije dobro da odmah kupiš čitav svijet, jer poslije toga više nećeš imati šta da kupiš.''
''Dobra ideja, Leni. Počeću od prodavnice igračaka.''
Kad su svi mislili da sam ja zaspala, okupili su se u spavaonicu do moje. Ono što nisu znali je da sam ja sve vrijeme prisluškivala.
''To dijete nema nikakvih kriterijuma'', rekla je Leni. Pošto su svi ćutali, rekla je:''Pa, nema. Ona obožava novac.''
''Ja ne bih išla tako daleko'', reče Rosilyn.''Normalno je da mladi imaju velike želje.''
''Ali nije normalno da ide okolo neprestano pričajući o novcu.''
''To je samo faza'', reče ovaj put Malfoy.
Tada su začuli mene kako pjevam:''O, pare, pare, pare...volim, pare,pare...''
Čim sam prestala, Čika Perce nastavi:''Ooooo...pare,pare, pare....''
Isabel viknu:''Maggie....pokrij Čika Percetov kavez i na spavanje!''
''Čika Perce škrti svoj novac'', doviknuh.''Neće još da ide na spavanje.''
''Kako se ovo dogodilo?'', upita Anneliese. ''Mi nikada ni ne pričamo o novcu pred njom.''
''Možda je baš u tome problem'', reče Leni.
komentiraj (7) * ispiši * #
16
petak
lipanj
2006
ČIKA PERCE STIŽE U GRAD
Jutro sam provela kod Madame Pomfrey, jer mi nije bilo dobro na prvom času (pravljenje napitaka). Sad se kajem što sam se pretvarala, jer me je pomfrit natjerao da popijem neki odvratni sirup, od kojeg mi se stvarno smučilo. Pošto nisam htjela da rizikujem da mi još nešto uvali, otišla sam na drugi čas. Čim sam napravila prvi nestašluk (gušter u Rosilyninoj knjizi), bilo mi je bolje. Rosilyn je podigla ruku da me tuži, ali ju je McGonagallica ignorisala. Pitala je:''Učenici, ko će da mi pomogne oko jedne čarolije? Gospođice Henesy?''
''Za mene je to privilegija'', reče Lendora. Šta joj sad znači to privilegija? Moraću je pitati. Ipak, danas se desilo nešto mnogo važnije.
''Pogodite šta ima novo!'', viknuh, jureći prema Anni i Lendori poslije časova,
''Šta?'', upita Anna.
''Vidjeli su ga...vidjeli su mog indijskog čvorka?'', rekoh.
''Ko?'', upita Lendora.
''Baka i deda.''
''Gdje su ga vidjeli?'', upita Anna.
''U prodavnici kućnih ljubimaca'', rekoh. ''Večeras će mi ga poslati. Potpuno je crn, ima žute noge i žuti nos.''
''Žuti kljun'', ispravi me Lendora.
''Nos, kljun...šta ima veze?'', rekoh.''I umije da priča!'
''Šta zna da kaže'', upita Anna.
''Zna da kaže zdravo na francuskom.''
''Na francuskom?''
''Tako je. Veoma je moderan'', odgovorih.''I već sam mu dala ime!''
''Kakvo si mu ime dala?'', upita Anna.
''Vjerovatno Pierre ili Jacques'', umiješa se Lendora.
''Čika Perce'', rekoh.
''Čika Perce?'', ponovi Lendora.
''Da, Čika Perce'', rekoh.''Zar to nije sjajno ime za pticu?''
''Prilično je, hm....neobično?'', odgovori ona.
''I zanimljivo, jel' tako?'', upitah.
''O, da.....u svakom slučaju zanimljivo'', reče Lendora.
''To je stvarno privilegija'', rekoh.''Zar ne?''
''Ne, to nije privilegija'', reče Anna. ''To nema nikakve veze s privilegijom.''
Ona se okrenu prema Lendori i reče:''Nije trebalo da upotrebiš tu riječ pred njom. Još uvijek ne zna da je koristi.''
Lendora odmahnu glavom i reče:''Vjerovatno nikad neće ni naučiti.''
''Znači,to nije privilegija?'',rekoh.''Pa, šta ima veze?''. Onda zapjevah:
Čika Perce stiže u grad,
Leteći po nebu, hoj.
Žutog nosa, žutih nogu
I on je samo moj....
Sutradan, u Hogwarts su stigli:Čika Perce, kavez i nekoliko kutija hrane.
''Bonžur.....bonžur....'', ponavljao je stalno Čika Perce.
McGonagallica je odnijela kavez u spavaonicu, koju slučajno dijelim i sa Lendorom, koja je cijeli dan slušala to kreštavo ''bonžur''.
''Zar ne možeš da ga naučiš da kaže još nešto?'', drala se.
''Pokušavam....pokušavam.....'', rekoh.
''Pokušavam....pokušavam.....'', ponovi Čika Perce.
Lendora pogleda u Rosilyn i napravi tužnu grimasu.
''Sjajno!', reče Rosilyn''Taman smo odučili Maggie od toga da ponavlja sve što se kaže, a sad imamo pticu koja radi isto.''
''Zašto nisam ćutala?'', zakuka Lendora.''Zašto je nisam nagovorila da te posluša i kupi papagaja, ili da posluša Patriziju, i kupi kanarinca? Zašto?''
Usput, one nisu jedine kojima je moj indijski čvorak zadavao probleme. Dok je Hermiona pokušavala da uči, Čika Perce je i dalje kreštao. Rekla je:
''Pokrij kavez ove prepametne ptice, hoćeš li? Ne mogu da se koncentrišem na domaći dok on tu krešti!''
''Kre...kre...kre'', poče Čika Perce. Hermiona samo odmahnu glavom i ode u biblioteku gdje je provela skoro cijelo veče.
Idućeg jutra, kad je Lendora došla da vidi Čika Perceta, on je pozdravi sa:
''Bonžur, some...''
''Zar nije bistar?'', upitah.''Jel' da da brzo uči?''
''Ma, da....sjajan je!'', reče Lendora.
Tada u sobu uđe Draco. Pretpostavljam da je htio nešto da pita Lendoru, ali ga je Čika Perce više zanimao.
''Jao...strašna ptica'', reče Draco.
''On govori francuski. Kaži bonžur'', rekoh mu.
''Bonžur, ptičice'',reče on.
''Bonžur, some'', odgovori Čika Perce.
Nasmijala sam se. Draco nije.
''Hej, ćurketino...ja se zovem Draco. Znaš li to reći? Draco.''
''Reći....reći...reći...''
''Ne, tupsone! Draco!''
''Tupsone Draco...tupsone Draco...''
''Ne...samo obično, Draco!''
''Obično Draco....obično Draco...''
''Odustajem, ti ćurko jedna!''
''Ćurko...ćurko...Draco, ćurko...''
''Prekini!'', uzivku Draco.
''Prekini...prekini...''
''Odustajem!''
''Odustajem...odustajem...odustajem...''
Na kraju, Draco se nasmijao:''Kakva ptica!''
Dva dana nakon što sam dobila Čika Perceta, odnijela sam ga na čas kod McGonagallice. McGonagallica je pozvala i Slytherine da dođu da ga vide. Čak je i Dumbledore bio prisutan, u slućaju mogućih nevolja.
Svi su posjedali u krug na podu.Čika Percetov kavez je bio u sredini kruga. Kad su se svi smjestila, skinula sam pokrivač s kaveza i rekla:''Ovo je...Čika Perce!''
''Oooohhh...'', uzdahnuše svi.
''Kako je divna Margaretina ptica'', reče Pacoliki.''Zar to nije predivna ptica?''
''Jeste, Maggiena ptica je predivna!'',povikaše svi uglas.
''On govori francuski'', rekoh.
''Stvarno?'', upita Pacoliki.
''Da.''
''Pa kakva slučajnost'', reče on. ''Ja takođe.''
On priđe Čika Percetovom kavezu, sagnu se i upita:''Parle vu franse?''
Čika Perce nakrivi glavu, pogleda pravo u Pacolikog i odgovori:''Bonžur, some!''
komentiraj (7) * ispiši * #
13
utorak
lipanj
2006
VEOMA MODERNA PTICA
Ujutru, za vrijeme doručka, Lendora i Rosilyn su se posvađale oko jednog komada kolača. Lendora, kojoj je jezik uvijek brži od mozga (pazi ko kaže 
), nazvala je Rosilyn mutnjakušom. Dobro je prošla. Ne treba da se žali, mogla je čak ostati bez pokojeg zuba ili pramena kose. Ipak, Rosilyn se suzdržala.
''Dosta, Lendora'', reče Patrizia.
''Dosta, Lendora'', ponovih.
''Prekini!'', reče mi Lendora.
''Prekini!'', odvratih.
Moj novi štos je da ponavljam sve što Lendora kaže. A to nju stvarno izluđuje.
''Dodaj mi so, molim te'', reče ona Penelopi.
''Dodaj mi so, molim te'', rekoh, smijući se.
Lendora odgurnu stolicu. ''Ne mogu više to da podnesem. Stvarno. Učinite nešto, molim vas'', zamolila je McGonagallicu.
Ali ja sam nastavljala. ''Ne mogu više to da podnesem. Stvarno. Učinite nešto, molim...''. Toliko sam se smijala da sam se zagrcnula.
McGonagallica mi priđe i udari me po leđima.
''Hoću da prestaneš s tim, Maggie'', reče ona. ''Razumiješ li?''
''Ne.''
''Ako ne prestaneš da ponavljaš sve što Lendora kaže, drugi put te neću udariti samo po leđima. Kapiraš?''
Shvatila sam poruku.
Za ručkom, stigla mi je pošta od bake. U pismu je pisalo:
Draga Maggie,
Pošto te još nisu izbacili iz škole, htjela bih nešto da ti poklonim. Šta želiš.''
Nazvala sam je s mobilnog, mada mi je Pacoliki sto puta rekao da to ne radim. Ali ko ga šiša (meni se čini da mu niko ni ne pere kosu)!
''Halo?'', reče baka.
''Ćao, bako.''
''Da li si primila pismo?''
''Jesam!''
''Šta želiš?''
''Pticu'', rekoh, kao da sam o tome razmišljala godinama.
''Pticu?'', ponovi baka.
''Da. Samo moju pticu.''
''Ja sam prije za nešto kao što je jo-jo.''
''Već imam jo-jo. Ali nemam pticu.''
Čula sam dedu kako govori:''Ne vidim zašto Maggie ne bi mogla da dobije pticu. Bilo bi lijepo da ima svog ljubimca.''
''Ali, Johne, zar stvarno misliš da je ona dovoljno zrela da ima svog ljubimca'', prošaputa baka.
''Da'', reče deda. ''Mislim.''
''Pa'', reče mi baka,''ako deda misli da je to u redu, onda i ja mislim da je to uredu.''
''I može da spava u mojoj sobi, jel' tako?'', upitah.
''Naravno.''
''Na mom krevetu?''
''Ne. Ptice spavaju u kavezima, a ne u krevetu.''
''Ali dobro ću paziti. Pokriću ga, kao i sebe.''
''Ptice ne mogu da spavaju u krevetu.''
''Zašto?''
''Zato što one vole da spavaju stojeći.''
''Stvarno?''
''Da.''
''I ja ću to da probam večeras.''
''Ljudi spavaju ležeći, a ptice stojeći. To je jedna od razlika između ljudi i ptica.''
''A druga razlika je ta što ptice mogu da lete....jel' tako?''
''Tako je.''
''Možda ću i ja jednog dana moći da letim....baš kao ptica!''
Baka uzdahnu i promrmlja:''To dijete je nedokazno!'', a zatim reče:''Javi mi do sutra kakvu pticu hoćeš. Ja ću ti je kupiti i poslati. OK?''
''OOOOOOOK!'', rekoh.
Tada sam vidjela Pacolikog kako se približava, pa sam morala da prekinem.
Poslije časova, Patrizia, Lendora, Rosilyn i ja smo srele Malfoya na hodniku.
''Dobiću pticu'', rekoh mu.
''Kakvu ćeš pticu dobiti?'', upita on.
''Ne znam. Kakvu ću pticu dobiti?'', upitah.
Sve tri odgovoriše u glas.
''Kanarinca'', reče Patrizia.
''Papagaja'', reče Rosilyn.
''Indijskog čvorka'', reče Lendora.
Gledala sam čas u Lendoru, čas u Rosilyn, čas u Patriziu.
Malfoy reče:''Vidim da se još niste odlučile.''
''Indijski čvorak umije da govori'', reče Lendora.
''Ptica koja umije da govori?'', upitah.
''Da. Možeš da ih naučiš da pričaju sve i svašta.''
''Ptica koja umije da govori'', rekoh smiješeći se.''Maggie hoće pticu koja govori!''
''E pa čekaj malo'', reče Rosilyn.''Ja sam razmišljala o jednom slatkom plavom papagaju. Papagaj može da leti po sobi i sleće na prečku.''
''A ja sam razmišljala o slatkom žutom kanarincu'', reče Patrizia.''Kanarinci lijepo pjevaju. Oni popravljaju raspoloženje.''
''To je lijepo'', rekoh.''Rosilyn neka kupi papagaja, Patrizia neka kupi kanarinca, a Maggie će dobiti indijskog čvorka.''
''Kupujemo samo jednu pticu'', reče Rosilyn.
''Oh'', rekoh.''Onda mi se čini da Patrizia neće dobiti kanarinca, a Rosilyn neće dobiti papagaja, jer će Maggie dobiti svog indijskog čvorka. Leni kaže da oni sve znaju i da umiju da pričaju!''
Ove dvije pogledaše u Lendoru.
''Za Maggie bi bilo lijepo da dobije indijskog čvorka'', reče Malfoy.
''Ako ja njega naučim da priča, možda bi on mene mogao naučiti da letim'', rekoh, mašući rukama.
Malfoy samo odmahnu glavom. Isto učiniše i Patrizia i Rosilyn, a Lendora poče da lupa glavom u zid. 
komentiraj (3) * ispiši * #
12
ponedjeljak
lipanj
2006
MARGARET ANN SREĆE PACOLIKOG
''Maggie! Maggie!'', čujem moju babu kako se dere. Sigurno joj opet nešto treba.
''Molim?'', odgovaram ja.
Pošto je baba malo nagluha, bila sam prinuđenba da siđem do kuhinje i pitam je šta joj treba. Opet me je poslala u prodavnicu. Kupila sam 1 kg oraha, 2 veze zeleni ("pazi da ima i bobica"), salatu ("nemoj da zaboraviš zeleni biber"), 2 kg jabuka ("ako nemaju crvene uzmi zelene"), stiltonski sir u vrijednosti od 2.5 dolara("pazi da bude plav i da se ne mrvi), 3 kg krompira ("provjeri svaki da nije proklijao"), konzervu voćne salate, 2 kutije urmi ("uzmi one s kamilom na poklopcu)....spisak je bio beskonačan. Pojma nemam kako sam sve to dovukla do kuće.
Kad sam ušla na vrata i predala babi kese, otišla sam u kuhinju i počela da lupam šerpama i loncima. Moja sestra Evy tvrdi da od te buke čovjeka ozbiljno može da zaboli glava. Ne znam zašto toliko volim šerpe, ali ako mi date nekoliko, mogu mirno da se zabavljam čitav sat. A kad mi to dosadi, onda tražim drugu zabavu.
Međutim, ovaj put, baba me je prekinula. Opet je počela da drami. Rekla je:"Čovječe božji, za dva sata Rosilyn dolazi po tebe, a ti se još nisi ni spakovala.". Ja joj odgovorih, svojim ja-sam-dobra-djevojčica glasom:"Hoćeš li kolač od pirinča?".
"Jesi li ti normalna?!"
"Da!"
"Moraš da se spremiš! Razumiješ li?"
"Ne."
Nikada mi nije bilo jasno zašto me svi pitaju da li razumijem. Razumijem ja odlično. Nije u tome štos.
Baba odmahnu glavom i ode u sobu da spakuje moje stvari. Naime, spremala sam se za školu čarobnjaštva. Oni iz Beauxbatonsa me više nisu mogli trpjeti, pa su me poslali u Hogwarts. Drago mi je, jer tamo idu moje najbolje prijateljice: Lendora, Rosilyn, Patrizia i Gloria. Samo ne znam kako ću trpiti onu kravu od ovce Hermionu Granger, Patrizijinu rodicu. To joj nisam rekla, ali mi Hermiona užasno ide na živce.
U pet sati, Rosilyn je došla po mene. Pozdravila sam se sa babom i ostalima, a onda smo krenule na Hogwarts Express. Smatram sebe za prilično slobodoumnu osobu, ali riječnik koji je Rosilyn koristila samo zato što je morala sjesti pored Draca Malfoya, prevazilazi sve granice. Ako mene pitate, Draco i nije tako loš.
Poslije nekakve ceremonije u Hogwartsu, McGonagallica je prozivala nove učenike jednog po jednog. Kad je rekla ''Margaret Ann Peyton", zaurlala sam:"Ne zovi me Margaret Ann! Ja sam Maggie!". Ja sam spremna da ubijem svakoga ko mi se obrati sa Margaret Ann! McGonagallica me začuđeno pogleda, a zatim reče:"Draga, priđi."
Prišla sam, a ona mi je stavila na glavu neki brbljivi klobuk. Klobuk reče:"Pa, gdje ćemo s tobom? Kod tebe se primijeti Slytherinska krv. Dakle....Slytherin!". Svi zapljeskaše. Rosilyn, koja je takođe u Slytherinu, poče tako da vrišti, da je McGonagallica morala da je ukori pogledom. Poslije večere, krenuli smo za nekim profesorom odvratne masne kose u spavaonicu. Prva noć je protekla mirno.
Prvi haos sam napravila odmah idući dan.
Sutradan, prvi čas smo se samo igrali. Svi su se nečim zabavljali. Uskoro uđe Dumbledore.
"O, Albuse", reče Snape. "Baš mi je drago što si došao. Ne znam šta ću s njom. Još uvijek odbija da siđe."
Dubledore podiže pogled. Ja sam se smjestila na vrh ormarića, iznad pregrada. Ispružila sam se preko njih, ležeći tek nekoliko centimetara od plafona.
"Ćao, Dumbledore!", doviknuh mašući.
"Šta radiš tamo gore?", upita on.
"Odmaram se."
"Silazi odatle!"
"Ne! Ne sviđa mi se ova škola, napustiću je!"
"Ne možeš da je napustiš."
"Zašto?"
"Zato što ti je dužnost da ideš u školu. Šta ćeš inače biti kad porasteš?"
"Ptica!", uzviknuh.
Dumbledore se nasmija. "Maštovito, zar ne?"
"Ja to ne bih tako nazvao", reče Snape.
"Zašto se uopšte popela tamo?", upita Dumbledore.
"E", reče Snape, "to je duga priča."
"Zato što je on zao!",uzviknuh. "Z-a-o!"
"Pa, Albuse", poče Snape, "ti me već dugo poznaješ....i pitam te...jesam li ikada bio zao prema djeci...svejsno, namjerno, stvarno zao? Naročito prvog dana škole?''
''Neće da me zove Maggie!", rekoh. "Zato sam morala da ga šutnem!"
"Šutnula te je?", upita Dumbledore.
Snape zavrnu nogavicu i pokaže modricu na potkoljenici. "I moram da ti kažem", reče on, "da me je strašno zaboljelo. Skoro sam se onesvijestio."
"Da li se zbog toga popela na ormarić?", upita Dumbledore.
"Tako je."
"Zato što on neće da me zove Maggie!", ponovih.
"To nije pravo ime", reče Snape. "Nije da ona nema pravo ime. Ima. Margaret Ann Peyton. Rekao sam joj da ću je zvati Margaret...ili Ann...ali nikako Maggie! To nije pravo ime za djevojčicu!"
"Rekla sam ti već, ja sam ptica!", viknuh.
"S tim djetetom nešto nije u redu", reče Snape.
"S njom je sve uredu", umješa se Malfoy. "Rosilyn je zove Maggie. Patrizia je zove Maggie. Ja je zovem Maggie. I ona sebe zove Maggie..."
"Da, shvatili smo", reče Snape.
"Mislim da ovdje imamo sukob ličnosti", reče Dumbledore. "Predlažem da je prebacimo u Gryffindor."
"Sjajna ideja!", reče Snape. "Što prije to bolje."
"Sad možeš da siđeš", reče mi Malfoy. "Ići ćeš u drugi dom."
"Hoće li me tamo učiteljica zvati Maggie?".
"Ako ti budeš tako htjela."
Dumbledore obrisa znoj s čela.
"Požuri", reče on. "Propuštam važne stvari."
"Kakve?"
"Nije važno...samo siđi."
Spustila sam se na ploču iznad pregrada, a Snape me uhvati i spusti na pod.
"Draco, otprati Maggie do učionice gospođe McGonagall", reče Dumbledore.
"Doviđenja, Margaret Ann!", reče Snape.
"Doviđenja, Pacoliki!", odvratih.
Malfoy me munu laktom. "Ne smiješ nastavnika da nazivaš Pacoliki!"
"Čak ni kad tako izgleda?", upitah.
"Čak ni tad."
Malfoy me doprati do Gryffindora. On reče McGonagallici:"Ona se zove Margaret Ann. Ali je svi zovu Maggie."
McGonagallica mi se nasmiješi. "Kladim se da si simpatična kao i tvoje ime", reče ona.
"Jesam", složih se.
"Samo pitajte Severusa Snapea", reče Malfoy.
komentiraj (2) * ispiši * #
