MAGGIEMANIJA

Jutros je Amanda došla da nas posjeti. Kad ju je Leni dovela do nas, Hermiona i ja smo već vrijedno radile u našoj bašti. Već smo okopale veliki komad zemlje i po njemu redale ružičasto kamenje s plaže. ''Sadite kamenje?'', upita nas Leni.
''Da'', rekoh. ''Kamenju ne treba ni sunce ni voda. Ne smetaju mu puževi. Životinje ne mogu da ga pojedu. I nikada ne vene.''
Leni pogleda u Hermionu.
''To je bila njena ideja'', reče Hermiona.
''To je bila moja ideja'', ponovih.
''Sviđa mi se ova bašta'', reče Amanda. Spustila se na koljena i dlanove da nam pomogne.
''Profesori će se iznenaditi kada vide tvoju baštu'', reče Leni.
''Da...obradovaće se'', rekoh.
''Možda. A možda će reći: Tko nam je prekopao baštu?''
''Stvarno, Lendora'', reče Hermiona. ''Ti stalno paničiš!''
''Da, Leni'', rekoh. ''Previše paničiš.''
''Ne paničim!'', reče ona. ''Samo razmišljam unaprijed.''
Kad smo posadile kamenje-šest redova po deset-Amanda uze u ruku grumen blata. ''A sada ćemo da pravimo pitu od blata!''
''Blatna pita (čokoladni kolač)!'', rekoh. ''To su služili za dezert, je li tako, Leni?''
''Da, ali ta pita zapravo nije od blata'', reče Leni.
''Pa zašto je onda zovu blatna pita?'', upitah.
''Zato što izgleda kao da je od blata'', objasni mi ona-
''Njam...blatna pita'', reče Amanda, ližući blato s prstiju.
''Pljuni to odmah!'', reče joj Hermiona. ''To je puno bakterija!''
''Njam...bakterije'', reče Amanda. ''Ja volim bakterije. A ti, Maggie?''
''Najviše volim bakterije'', rekoh. A zatim pogledah u Leni. ''Šta su bakterije, Leni?''
''To su bacili'', objasni ona.
''Njam...bacili!'', reče Amanda. ''Bacili su baš ukusni.''
''I vaške su ukusne'', rekoh. ''I puževi. Puževi su masni i sočni.''
''Vas dvije ste odvratne!'', reče Hermiona.
''Puži puži pužići i baci baci bacili'', pjevala je Amanda.
''Njami njami, mljac mljac!'' Amanda i ja smo se uhvatile za ruke i počele da se okrećemo. Vrtjele smo se ukrug-sve brže i brže-dok nam se nije zavrtjelo u glavi i dok nismo pale na zemlju, vrišteći i smijući se.
''Prekinite!'', uzviknu Hermiona.
''Ne možemo'', vikala sam, vrteći se i okrećući.
''To je maggiemanija'', uzviknu Amanda. ''Kad se jednom zaraziš, više ne možeš da prestaneš.''
''Brojim do tri...'', dreknu Hermiona.
Ali njena prijetnja nas nije zabrinula. ''Bolje se čuvaj'', pjevušila sam, ''to je zarazno!'' Prišla sam Leni i udarila je po turu. ''Sad si se i ti zarazila, Leni!'', povikah.''I ti imaš maggiemaniju.''
Leni poče da se okreće, isprva polako, a zatim sve brže i brže, sve dok nije pala. Došla je do Hermione i pljesnula je po leđima. ''Pazi, Hermiona...
zarazila sam te!''
''Nisi me zarazila!'', viknu Hermiona. ''Neću ništa da dobijem od tebe!''
Vrata dvorca se uz tresak zatvoriše i Anna izađe napolje. Nosila je svoju majicu sa Snoopyjem. Bila joj je tako velika da joj je visila do koljena. Bijesno nam je prišla.
''Šta se ovdje dešava?'', upita ona. Nije čekala odgovor. ''Kako da spavam pored tolike buke?''
''Da spavaš'', upita Amanda. ''Sada?''
''Da, sada!'', reče Anna. ''Tek je deset sati prije podne!''
''Ti spavaš do deset sati prije podne?'', upita Amanda, kao da ne može da vjeruje.
Anna se podboči i prostrijeli je pogledom. ''Pokušavam!''
''Ali prije podne je najbolje vrijeme za igru!'', reče Amanda.
''Ko je ova klinka?'', upita Anna.
''Amanda Harrison'', reče Lendora. ''Ići će s nama u školu.''
''Ja imam petnaest godina'', reče Amanda. ''I sasvim sama sam došla ovdje. Nitko ne treba da mi pokazuje put!''
''Reći ću ti šta tebi treba...'', poče Anna.
Ali Amanda nije čekala da završi. Zavrištala je:''To je maggiemanija!''
I ja sam zavrištala.
Hermiona se drala na nas.
''Svi ste vi manijaci!'', uzviknu Anna.
''Maggiemanijaci'', dodadoh ja.
Anna ili nije razumjela moju šalu, ili nije obratila pažnju na nju. Rekla je:''Sve je to tvoja krivica, Maggie! Ti si stalno u nekom haosu!''
''Haos'', rekoh. ''Ne znam šta je to.''
Tada se Anna stvarno razbjesnila. ''Haos je'', zavrišta ona,''stanje totalne zbrke i nereda!'' A zatim odmaršira natrag do dvorca i uđe, zalupivši vratima. Morala sam da se nasmijem.
I za kraj, jedna slika, to smo Amanda i ja.