30
srijeda
kolovoz
2006
PRAZNICI
Dakle, vratili smo se. Vratili smo se u London. Vratili smo se u bakinu i dedinu ogromnu kuću. Vratili smo se i Evy, Johnatanu i bakinim i dedinim prepirkama. Ali vrijedi. Ipak, vrijedi. Neki kažu da nema mjesta kao što je London. A izgleda da sam i ja jedna od njih!
Ipak, kod nas ništa ne može da prođe bez problema. A prvi je nastao odmah... čim sam upoznala Seta i Draca.
''Dakle, ti si taj čuveni Seto Kaiba'', rekao je Draco.
''Tko je rekao da sam čuven?'', upita Seto.
''Pa... Maggie uvijek toliko priča o tebi...''
''Da...pa, pošto uvijek toliko priča i o tebi, pretpostavljam da si ti onda čuveni Draco Malfoy.''
''I jesam'', reče Draco.
''E pa, onda, ja sam čuveni Seto Kaiba.''
Nakon toga, sve je krenulo naopako. Nije trebalo da ih upoznajem. Oni se stvarno ne podnose.
Dogovor je bio da Evy, Johnatan, baka i deda za praznike odu na vikendicu u Princetonu, kako bi ja i moji prijatelji imali cijelu kuću samo za sebe. To se i desilo.
Čim su otišli, Amanda i ja smo skočile na trosjed i počele da skačemo.
''Ne!'', viknu Isabell. ''Ne skačite po kauču! To su nove navlake!''
''Ma daj, Isabell...'', rekoh. ''Nemoj izigravati moju babu!''
Marco i Harry su se skroz navukli na Playstation. Igraju igrice po cijeli dan i cijelu noć. Jedino prestanu kad je vrijeme za klopu.
Kad smo već kod klope, Isabell i Hermiona su zadužene za kuhanje. Isabell je našla staru knjigu sa receptima, pa njih dvije vrše eksperimente u kuhinji.
Rose uči Rona da pjeva. Po meni, to je čisto gubljenje vremena.
Leni i Keera su se naoružale kokicama i papirnim maramicama, i gledaju sapunice po cijeli dan. Amanda i ja im se često pridružimo. I naravno, komentarišemo svaku scenu. Npr.; ''Evo Lujize i Voldemorta'', ''Odvratni su'', ''Fuj!'', ''Ova je lijepo obučena'', ''Ovaj je zgodan'' i slično.
Seto i Draco ratuju po kući.
Dok smo gledali sapunicu ''Protiv vjetra i oluje'', netko je pozvonio na vrata. Amanda i ja se pogledasmo. ''Ti otvori!'', uzviknusmo uglas.
Kad smo shvatile da ni jedna ni druga neće da otvori, povikale smo:''Neka netko otvori vrata!''
HARRY & MARCO:Samo da pređem nivo...
ISABELL & HERMIONA:Samo da nađem recept...
KEERA & LENI:Samo da vidim hoće li se otkriti čija je ovo kćerka...
SETO & DRACO:Samo da namlatim ovog kretena...
ROSE & RON:Jer još trava nije nikla, tamo gdje je stala moja štikla...
Na kraju sam ja ustala da otvorim. SURPRISE!
Pred vratima je stajala naša frendica Ozzie!
''Ozzie!'', uzviknuh, grleći je. ''Otkud ti?''
''Ma, dosadili su mi moji starci... mogu ostati kod vas?'', upita ona.
''Of course!'', rekoh. ''Možeš u sobu sa Keerom i Isabell.''
I tako, još jedna frendica nam se pridružila. No nisam imala pojma tko će nam se još pridružiti... ubrzo.
Marco je rekao da će nam za večeru napraviti neki specijalitet. Pomislila sam da je to stvarno čudno. Jer, koliko ja znam, moj brat nikad nije ništa skuhao. On čak ne zna ni gdje Isabell drži puter od kikirikija, sudove, šerpe i lonce. Sreća njegova što je Amanda bila tu da mu pomogne.
''Šta ćeš da kuvaš, Marco?'', upita ona.
''Super-ekstra omlet'', odgovorio je.
''Omlet? Nisam sigurna da Maggs i ja volimo omlete.''
''Ovaj će vam se svidjeti'', reče on, pjevušeći. ''Daj mi jednu veliku tavu, Amanda.''
Amanda mu je dodala tavu. On je u tavi otopio veliki komad putera.
''Šta ide u taj super-ekstra omlet?'', upita Amanda, dok sam ja sjedila na podu i lupala šerpama i loncima.
''Pa naravno, jaja'', reče Marco. ''Omlet se pravi od jaja.''
''I kaj još?''
''Oh...mislim da će ovo biti omlet sa pečurkama.''
''Jaja i pečurke?''
''Da, dopašće vam se.''
''Nisam baš sigurna.''
Kad je omlet bio gotov, Marco ga je iznio na stol. Još uvijek je pjevušio.
''Hajde'', reče Marco napunivši mi tanjur. ''Probaj.''
Stavila sam jedan zalogaj u usta. Bio je grozan! Nešto najodvratnije što sam u životu jela (ne računajući babine pljeskavice). Ali, Marco je stajao i kezio se. Nisam željela da ga povrijedim.
''Pa?'', upitao je.
''Fino'', rekoh, gutajući zalogaj. Morala sam da ga zalijem čašom mlijeka.
Isabell je odmah gurnula u usta veliki zalogaj. Čekala sam da se zagrcne njime. Umjesto toga, ona reče:''Oh...lijepo!''
Marco je blistao od sreće. Isabell nije bila dovoljno dobra glumica da prevari Marca. Tako da joj se omlet sigurno dopao.
Tada je i Amanda sjela i probala super-ekstra kombinaciju. Ona ne samo da se zagrcnula. Ona ga je ispljunula.
Baš u tom trenutku, čula sam glasove napolju. Naglo sam se digla sa stolice. Zatim se čuo prodorni ženski vrisak, a nekoliko milisekundi kasnije promukli muški glas:''Da si ju odmah pustila, Andreina!''
Nastavit će se...
komentiraj (8) * ispiši * #
22
utorak
kolovoz
2006
JEDNA VIJEST
London, here we come!
Ustala sam u cik zore da se namontiram. Isabell je gunđala, kao i obično. Amanda je, naravno, pakovala svoje stvari u posljednjem trenutku. Rosilyn je muka što će morati da trpi Malfoya pune tri nedelje. Ali meni je simpatičan. Smiješan je.
Ali prije no što nastavimo sa glavnim zapletom, malo ćemo se zadržati u Hogwartsu.
''Maggie, moram da razgovaram sa vama!'', rekao je Dumbledore.
''Oh, ima još?'', upita Amanda. ''Pa jedva čekam da i to čujem.''
''Sad ćeš mi reći da imam brata, da mi je Sirius Black djed ili da mi je Lujiza Brown majka'', progunđala sam.
''Ka-kako si znala?'', prošaputa Dumbledore.
''U sapunicama je uvi... šta?! Hoćeš da kažeš da sam pogodila?'', zavrištala sam.
''Tako je.''
Pogledala sam u Amandu. Tresla se kao prut.
''Mi smo sestre?'', upita Amanda tiho.
Dumbledore se lupi po glavi, a naočale mu ispadoše na pod. Sagnuo se da ih dohvati.
''Ne Maggie'', reče on, držeći se za leđa. ''Imaš brata.''
''Imam brata?'', upitah razrogačivši oči.
''Da'', reče Dumbledore. ''On se zove Marco. Marco Riddle. U Slytherinu je.''
Nekoliko minuta sam nijemo gledala u pod. A onda sam podigla pogled i upitala:''Koliko ima godina?''
''Petnaest. Zapravo, on je tvoj polubrat. Njegova majka je Rebeca McGurr.''
Uzdahnula sam.
''I kad ću ga upoznati? Zna li on za mene? Kakav je? Je li kao Voldemort?'', imala sam milion pitanja. Dumbledore se nasmijao.
''Naravno da zna za tebe'', reče on, odlazeći.
''Čekaj!'', povikah. ''Moram znati...''
Amanda me je pogledala. ''Imaš brata...'', rekla je.
''Valjda'', odgovorila sam. A onda sam se nasmijala. ''Pa, idemo, Am! Ne želim da zakasnim na Hogwarts Express... jer će nas moja baba koknut!''
Trebalo nam je nekoliko sati da stignemo do Londona. Za Leni je to značilo; nekoliko sati u kupeu sa mnom, Amandom, Isabell i Čika Percetom, koji nije zatvarao usta. Neki indijski čvorci uopšte ne govore, ali Čika Perce nije od tih. On ponavlja sve što kažete.
Kad smo izišli iz vlaka, odmah smo se htjeli uputit mojoj kući. Ali onda, primijetila sam jednog visokog dečka kako šeta po peronu 9 ľ. Imao je malo dužu smeđu kosu i krupne plave oči. Ne, to nije bio Kaiba. On nikako nije mogao biti na peronu 9 ľ . Bezjak je, zar ne?
Pa tko je onda on? Odlučila sam doznati odgovor, jer sam osjetila čudnu povezanost sa njim. Prišla sam mu. Stajala sam nekoliko koraka udaljena od njega. Nije me primijetio. Prišao je Kelly Joan, curi kojoj se sviđa Malfoy. ''Kelly, jel' mi možeš pomoći da ju nađem?''
Oh, traži nekoga. Nisam željela prisluškivati, ali nisam mogla da ne čujem kad je Kelly Joan rekla:''Iza tebe, Marco.''
Dečko se okrenuo i izbeljio se u mene. Gledala sam ga kao da je lud.
''Haj, ja sam Maggie'', rekoh. ''A sad sam doznala da se ti zoveš... čekaj, zoveš se Marco? Marco RIDDLE?''
Lagano je klimnuo glavom. Nekoliko trenutaka je gledao u mene, a onda smo poletjeli jedno drugome u zagrljaj.
Imam brata! Sve ove godine, krili su to od nas. Razloga je bilo mnogo, a najveći je bio to što moja baka nije htjela da saznam da mi je Voldy stari. Svi su mi ti razlozi totalno glupi i besmisleni. Kako su me mogli odvojiti od brata s kojim su me vezale nevidljive niti? Zar ne shvataju da su me odvojili od osobe koja mi je trebala biti najbliža na svijetu?
No, sad to i nije važno. Napokon smo se sreli... Napokon imam nekoga od moje prave familije, ako ne računamo oca. A ja ga ne računam!
Dugo sam razgovarala sa Marcom i ustanovila sam da smo veoma slični. Ni on ne podnosi Voldemorta, jer mu je ubio majku. Ona je sigurno bila još jedna ''negativka'' u sapunici ''Rosalinda'', odnosno ''Lujiza''. Amanda će me priklat kad vidi šta sam napisala
Poslije smo se svi, uključujući i Marca, uputili prema kući. Svi su odlučili smišljanje ludosti prepustiti Amandi i meni... a vjerujte, biće ih puno. Ali o tome više u sljedećem postu!
komentiraj (30) * ispiši * #
21
ponedjeljak
kolovoz
2006
BAŠ KAO U SAPUNICAMA!!!!!!!
Amanda je šokirana saznanjem da su Voldemort i Lujiza skupa. Ja, iskreno, nisam. Oni su savršeni jedno za drugo. Ipak, zanimalo me je sve vezano za njih dvoje pa sam nagovorila Amandu da ostanemo razgovarati sa Dumbledoreom.
''Kad su se Lujiza i Voldy skontali?'', pitala sam.
Vidjela sam da je Dumbledore šokiran mojim izražavanjem.
''Skontali?'', upita on.
''Ma da'', reče Amanda. ''Kad su otišli na prvi spoj?''
''Misliš: kad su se zaljubili?'', upita Dumbledore, popravljajući naočale.
''Isto sranje'', rekoh.
Dumbledore zausti da nešto kaže, ali sam ga presjekle.
''I kad su?'', upitah.
''Kad su šta?'', upita Dumbledore.
''Pa kad su se skontali?'', povikasmo nas dvije uglas.
Dumbledore izvadi tablete za smirenje iz ladice i proguta dvije.
''Upoznali su se ovdje... u Hogwartsu. Koliko znam, bila je to ljubav na prvi pogled'', reče.
''Kao u sapunicama'', šapnula sam Amandi.
Dumbledore me samo pogleda, ne prekidajući priču.
''Bili su tako zaljubljeni da se činilo da ih ništa ne može rastaviti. Bili su, takoreći, dvoje kao jedno.''
''Kao u sapunicama'', ponovih.
Dubledore me je ovaj put ignorisao. ''Ali onda...''
Prekinula sam ga. ''Dopusti mi da pogađam'', rekoh. ''Onda su se tu umiješala moja majka, koja ga je sigurno nečim ucijenila kako bi bio s njom. Lujiza je skoro presvisnula kad su raskinuli, pa je utjehu našla sa Amandinim tatom i...''
''Čekaj malo'', upade mi u riječ Dumbledore. ''Kako si znala?''
''Nisam znala'', rekoh, slegnuvši ramenima. ''U sapunicama je uvijek tako!''
''Da...'', reče Amanda. ''Pogađajmo dalje: njihova je ljubav bila toliko jaka, a i nije nestala sve do sada. Sad su ponovo zajedno, i niko i ništa ih neće razdvojiti.''
Dumbledore klimnu glavom. ''Vi baš gledate sapunice. Pogodile ste.''
''Rosalinda... Rosalinda... Rosalinda, ay amor, ay amor!'', zapjevala sam.
Amanda se zakocenila od smijeha, a onda je i ona zapjevala.
''Nije smiješno'', reče Dumbledore. ''Vidjeću vas kad Rosalinda ispali smrtonosnu kletvu na vas!''
Amanda i ja smo štrebale ostatak noći. Obje smo dobro prošle na ispitima, uzimajući u obzir koliko smo učile. Hermiona je naravno bila daleko najbolja.
Danas smo se svi sastali u spavaonici i pričali gdje ćemo na praznike. Navanda, Ashlee, Mary, Anna i Anneliese će proslaviti Božić sa svojim obiteljima. Mi ostali ćemo ga proslaviti ovdje, u Hogwartsu.
''Mislim da ćemo presvisnut od dosade'', kratko je rekla Hermiona.
Zaustila sam da nešto kažem, ali tada je Čika Perce doletio i donio mi pismo. Baka.
Draga Maggie,
Čujem da si saznala tko ti je otac i drago mi je jer to više nisam mogla kriti. Nadam se da se ne ljutiš na mene.
Pišem ti jer hoću da pozoveš sve svoje drugove na okupljanje kod nas, i moram ti reći da sam pozvala tvog dečka (marš, baba!). Molim te, nemojte dovoditi nikakve mačke, znaš da je deda alergičan na njih.
Očekujem vas onda sutra.
Ana (baka)
Nakon što sam nekoliko puta pročitala pismo, shvatila sam da nas baka poziva na praznike u London. Tako da smo svi počeli pakirati kovčege. Jedva čekam da se Seto...uhm, Kaiba i Malfoy sretnu.... Možda ipak nećemo presvisnut od dosade...
komentiraj (13) * ispiši * #
19
subota
kolovoz
2006
LUJIZA I VOLDEMORT?!
Uz ljutit povik Amanda je skočila sa kauča. Otela mi je kutiju iz ruke i pregledala je. ''Maggie, jel' se ti to kao šališ?''
Nisam mogla više da se pretvaram. Nasmijala sam se. ''Nego šta! Ovo je mađioničarski trik, zar ne? Pogledaj u džep.''
Amanda me je sumnjičavo pogledala.
''Pogledaj u svoj džep na suknji.''
Zavukla je ruku u džep i iz njega izvukla ogrlicu.
''Au!'', zatapšala je Isabell.
''Ovo je ludilo!'', izjavila je Leni. ''Dobra si, Maggie. Stvarno si dobra!''
Brzo sam se poklonila.
''Mislim da je ovo bilo zlobno'', reče Amanda.
''Bio je to samo trik!'', pobunila sam se. ''Osim toga, ovo nije tako zlobno kao kad napraviš da nekome spadnu pantalone!''
''Ali ti znaš koliko mi znači ova ogrlica!'', reče Amanda. ''To mi je najljepše što imam.''
''Dosta'', reče Isabell. ''Mislim da je vrijeme za spavanje. Sutra su ispiti. ''
Pretrnula sam. U pravu je. Sutra su ispiti. Ovo je posljednja sedmica u školi. A JA NIŠTA NISAM UČILA! E, sad sam obrala bostan! Ode mi koža na šiljak! Nadrljala sam! Zbogom svijete!
Legla sam u krevet i pet puta se pomolila bogu da uspijem ostvariti bar zadovoljavajući uspjeh. Dok sam se molila šesti put, vrata naše spavaonice su zaškripala. Naglo sam se uspravila u krevetu. Amanda je upalila lampu i glasno zijevnula.
A onda sam ugledala Pacolikog u svom ružičastom ogrtaču i papučama sa zečevima. Odmah sam počela da se previjam od smijeha.
I on je zijevnuo. ''Gospođice Amanda, Margaret Ann… traži vas Albus.''
Taman sam otvorila usta da kažem da se zovem Maggie, ali on se srušio na tepih i zahrkao.
''Ugasite svjetlo'', reče Isabell, pokrivši se preko glave.
Amanda i ja se zgledasmo. Obe smo slegnule ramenima, ali smo ipak krenule u Dumbledoreov kabinet, psujući i gunđajući.
Dumbledore je sjedio u svojoj stolici, mrtav ozbiljan. Najprije se obratio meni.
''Gospođice Maggie, znate li zašto vas je klobuk svrstao u Slytherin? ''
''Molim?'', upitah, praveći se da ga ne čujem.
''Znate li zašto ste bili u Slytherinu?'
''Štaaa?''
''Znate li zašto vas je klobuk poslao u Slytherin?!'', zavikao je, brišući znoj sa čela.
''Koji klobuk?''
''Razredbeni klobuk!''
''Koji? Lijevi ili desni?''
Amanda i ja smo crkavale od smijeha. Umalo sam pala sa stolice koliko sam se smijala.
Dumbledore se nakašlja, a onda uzdahnu.
''Naravno da znam'', počela sam. ''Moja majka je potomak Salazara Slytherina. ''
''Tako je'', reče Dumbledore. ''Ali ne samo ona.''
''Kako to misliš, Dumbledore?'', upitah.
''I tvoj otac je bio u Slytherinu. ''
''Nije. Moj otac je bio bezjak. ''
''Ne, Maggie. Tvojim venama teče krv jednog moćnog čarobnjaka.''
''Pa kako to, kad je moj otac radio kao krotitelj zvijeri u cirkusu?''
''Maggie, Ray Peyton nije tvoj otac''
''Kako nije?''
''Fino. Tvoj otac je…''
''Tko je moj otac?! Imam pravo da znam!''
''Voldemort. On je tvoj otac, Maggie.''
''Šališ se! Nemoguće… Kako.…Ja….''
Tada sam doznala istinu o sebi. Doznala sam tko sam ja zapravo. Voldemortova kćer i nasljednica. Malo spooky, zar ne?
No, možda je bolje da ispričam priču ispočetka. Voldemort je iskoristio Andreinu da dobije nasljednika (u ovom slučaju, nasljednicu). Andreina je bila zaljubljena u Luciusa Malfoya, ali to sad nije važno. Kad sam bila mala, otac (da li da ga zovem tako?) mi je prebacio dio svoje duše, i samim tim, dio svoje moći. Dumbledore kaže da budem pažljiva, jer su te moći i ‘zlo’ koje nosim u sebi počeli da se primjećuju na moj rođendan. Jer četrnaest je moćan broj, kako je rekao Dumbledore.
Da budem iskrena, bila sam šokirana ovim saznanjem na početku, ali sada… pa i nije tako strašno. Osim što će Voldemort htjeti da preko Harryja dođe do mene, kako bismo nas dvoje zavladali svijetom kao najveći crni magovi svih vremena. Hoće li se to desiti? Hm, čisto sumnjam. Neću izdat Hogwarts, niti Gryffindore. Jedino za koju dobru kintu.
Ali to još nije sve. Dumbledore je rekao meni i Amandi da je važno da znamo da su Voldemort i Lujiza veoooooma povezani…jer…jer se vole!!! Možete to zamisliti? Meni to nikada nije palo na pamet, a ni Amandi.
Ali ni to još nije sve. Voldemort je uspio da oslobodi svoju dragu Lujizu iz Bastille, što znači da smo Amanda i ja stvarno obrale bostan!
komentiraj (22) * ispiši * #
13
nedjelja
kolovoz
2006
MY NAME IS EVIL
Osjetila sam jezu na potiljku. Zašto bi Pacoliki htio da razgovara sa mnom? On mi se obično obraća kad hoće da mi drži prodike. Ali što sada želi? Nema za šta da mi prigovori. Osim ako nije otkrio da sam mu ja jutros sipala sol u kakao.
''Gospođice Margaret Ann, ima nešto što...'', poče on.
''Ne zovi me Margaret Ann'', zakreštala sam. ''Ja sam Maggie!''
''Koliko puta treba da ti kažem da to nije pravo ime?!''
''Ja sam Maggie!''
''Zvaću te Margaret...ili Ann...ali nema šanse da te zovem Maggie!
''Ja sam Maggie, čuješ li, Pacol...''
Isabell mi je začepila usta dlanom.
''Dobro, Maggie'', reče Pacoliki. ''Moraš da me slušaš, jer je ovo što imam da ti kažem veoma važno.''
''Pa...reci'', rekoh. Zijevnula sam, jer se ono što ja smatram važnim i ono što on smatra važnim ne poklapa baš uvijek.
''Rekao bih ti cijelu istinu, ali mi je Albus kazao da ti još ne govorim'', reče on.
Podigla sam pogled. O kakvoj istini on priča?
''Reći ću ti samo jedno'', nastavi on zabrinuto. ''Moraš da se boriš protiv zla...što znači da se boriš protiv same sebe...''
''Molim?'', prošaputah.
''Ti u sebi nosiš mnogo zla! To zlo je tako veliko i moćno. Čuvaj se, Maggie, ne dozvoli da te pobijedi zlo koje nosiš u krvi!'', povika on.
Otrčala sam u školu dok mi je srce lupalo kao ludo.
Vazduh mi je hladio lice. Nekoliko puta sam duboko udahnula. Moje tri prijateljice su zbunjeno pojurile za mnom.
Potrčala sam do stepenica. Željela sam da pobjegnem što dalje od tog Pacolikog kretena.
U ušima mi je odzvanjala muzika. Ali te prodorne zvuke nadjačavalo je Pacolikov glas:''Ti u sebi nosiš mnogo zla...''
Prestala sam da trčim i leđima se naslonila na rukohvat. Cure su požurile k meni. ''Z-zašto je to rekao?'', zadihano sam upitala.
''Ovo nema smisla'', rekla je Leni.
''Ti si zla, Maggie. Ti si sam đavo!'', oponašala je Amanda Pacolikog.
Zvučala je isto kao i on, pa sam morala da se nasmijem.
''Ali izgledao je tako ozbiljno'', promuca Isabell.
''Vjerovatno je htio da ti se osveti'', reče Leni.
''Misliš, jer sam mu uništila omiljeni ogrtač?'', upitah.
''Moguće'', reče Leni.
''Hajdemo u spavaonicu'', rekoh. ''Ne znam šta da mislim o tom ludaku. Samo želim da odem odavde.''
Amanda mi je stavila ruke na ramena. ''Ti drhtiš!'', rekla je. ''Nisi valjda ozbiljno shvatila tog majmuna, Maggie? On je lud!''
''Znam, znam'', promucala sam.
Ali nisam mogla da izbacim iz glave ono što je rekao.
Čim smo ušle u spavaonicu, poslale smo Amandu po pizzu. Onda sam donijela svoj mađioničarski set, koji mi je baka poslala za rođendan. I počela sam da izvodim neke trikove.
''Pažljivo gledajte. U kojoj se ruci nalazi novčić?'', pitala sam držeći ispred njih zatvorene pesnice.
Isabell je kolutala očima. ''Baka ti je ovo kupila?''
Klimnula sam. ''Hajde. U kojoj je ruci?''
''Tvoja baka sigurno misli da imaš pet godina.''
Leni ju je prekinula. ''Ja sam isti ovakav set dobila prošle godine!''
''Dakle, Maggie, potpuno si uvrnuta'', reče Isabell.
''Uvrnuta...uvrnuta...uvrnuta...'', zapjevala sam.
''Bolje nam stvori pizzu'', reče Leni držeći se za stomak.
Zamahnula sam tri puta rukom prema vratima. ''Pizzo, stvori se!'', naredila sam dubokim glasom.
I Amanda je ušla na vrata.
Sve smo se iznenađeno nasmijale. ''Ura! Uspjela si!'', povika Leni, i zgrabi pizzu.
''Šta ti je tetka Apolonia poslala za rođendan?'', upita Amanda.
Uzdahnula sam. ''Ponovo je zaboravila, pretpostavljam. Nije me zvala.''
Tetka Apolonia je sestra Andreine Slytherin, žene koja me je rodila. Tetka živi u Mexicu i veoma rijetko zove. To mi teško pada jer me je ona skoro pa odgajila. Sve dok se nije odselila.
Uzela sam srebrnu kutiju iz mađioničarskog seta. ''Evo. Pokazaću vam odličan trik prije jela. Amanda, posudi mi svoju ogrlicu.''
Amandin smiješak je izblijedio. ''Moju ogrlicu?'' Dodirnula je staklene perlice jarkih boja.
''Aha. Samo mi je posudi na minut'', rekoh, pružajući ruku.
Namrštila se. ''Pažljivo s njom, Maggie, važi?'' Sagla je glavu i počela da skida ogrlicu. ''Ti znaš koliko mi ova ogrlica znači. Dobila sam je od mame. Nikada je ne skidam.''
''Lujiza ti je poklonila ogrlicu?'', pitala sam.
''Ma kakva Lujiza'', povika Amanda. ''Jane! Moja MAMA!''
''Mislila sam da je Lujiza Brown tvoja mama'', rekoh.
''Jeste, ali samo biološki. A sada umukni, ili nećeš dobiti ogrlicu.''
Umuknula sam. Perle su joj se zaplele u dugu plavu kosu. Oslobodila ih je laganim trzajem i pružila mi ogrlicu.
Otvorila sam kutiju i stavila ogrlicu unutra. Zatim sam počela da okrećem ogrlicu u rukama. ''Jel' gledate?'', pitala sam.
''Naravno'', odgovorile su.
''Ova kutija vodi do četvrte dimenzije'', izjavila sam. ''Kada je otvorim, tvoja ogrlica neće biti unutra. Biće u četvrtoj dimenziji.''
''Maggie živi u četvrtoj dimenziji'', reče Leni. Isplazila sam joj jezik.
Otvorila sam kutiju i pokazala im da je prazna.
''Cool!'', reče Leni.
''Dobar trik'', reče Amanda. ''Zbilja dobar.''
Ponovo sam zatvorila kutiju. Zatim sam je okrenula. ''Ogrlice, vrati se iz četvrte dimenzije!'', naredila sam.
Otvorila sam kutiju i zavirila unutra.
''Nije unutra'', reče Amanda.
''Uh, čekaj malo'', rekoh. Okrenula sam kutiju i otvorila poklopac. ''Ne. Nije tu. Čekaj...''
Pogledala sam Amandu. Ona je nestrpljivo gledala u mene. ''Maggie?''
Brada mi je zadrhtala. ''Ovdje je! Znam da jeste.''
Okrenula sam kutiju i ponovo je otvorila. Ništa. Otvorila sam obje strane. Otvorila sam tajni odjeljak. Nema je.
''Oh, jao!'', povikala sam. ''Oh, Am, stvarno mi je žao! Nemam pojma gdje je otišla!''
P.S. Važno je napomenuti... Maggie još NE ZNA da joj je Voldy stari...
komentiraj (29) * ispiši * #
12
subota
kolovoz
2006
SRETAN ROĐENDAN...
Napokon smo se vratile u Hogwarts! Da! Hvala bogu!
''Maggie, baš si nevaljala'', reče Amanda kroz smijeh.
''Tko? Ja? Nevaljala?'', odgovorih.
Amanda je preko stola pokazala kolače na mom tanjiru. ''Uzela si tri kolača, a pojela samo preliv.''
Isabell me je mrko pogledala. ''Šta im fali? Sama sam ih napravila – za tvoj rođendan.''
Olizala sam čokoladni preliv s prstiju. ''Ništa im ne fali'', rekoh. ''Kolači su strava.''
Tada sam spazila Keeru Smith. Ona je jedna veoma simpatična Gryffindorka sa pete godine. Donedavno je bila u Hufflepuffu, pa nisam imala priliku da je prije bolje upoznam. Ali sada, kad se znamo, mogu reći da je strava. Ali ne baš kao i kolači.
Keera je potrčala za stol Gryffindora. Prišla mi je i zagrlila me.
''Sretan rođendan, evo ti dar, super izgledaš...'', brbljala je kao navijena, sjedajući pored Leni. Leni je prevrnula očima. Nešto joj se Keera ne sviđa.
Za koji dan, Leni i ja idemo na takmičenje za mjesto tragačice metlobojske ekipe Gryffindora. Dosadašnja tragačica je tresnula s metle i uganula gležanj, a mi uskoro imamo utakmicu protiv Slytherina.
Odložila sam Keerin dar na gomilu drugih. Svi su mi donosili darove...i Gryffindori, i Slytherini, i Hufflepuffi, i Ravenclawi. Opet sam bila u centru pažnje, ali ne zbog nevolja. Jednostavno, zbog mog četrnaestog rođendana.
Nešto kasnije, Amanda, Leni, Isabell i ja smo otišle da malo prošetamo oko dvorca.
''Hajde da se zabavljamo'', oglasila sam se. Grlila sam Amandu preko ramena. Sve četiri smo šetale jedna pored druge u poretku koji nije bilo lako prekinuti.
Tada smo ugledali Malfoya i njegove svinje, Crabbea i Goylea. Nisam ih vidjela čitav dan.
''Pa, Maggie...'', reče Leni.
Okrznula sam je pogledom. Šta joj to znači?
Sve one znaju da sam zaljubljena u Kaibu (platio mi je da ga više ne zovem Seto).
''Hej, evo Maggie!'', povikao je Malfoy i krenuo prema meni.
Isabell je zabacila kosu i podrugljivo mu se nasmijala.''Zdravo, Tarzane!''
Čuvši taj nadimak, Malfoy pocrveni.
''Hej, momci! Šta ima novo?'' Isabell je prišla Crabbeu i Goyleu i počela da flertuje s njima.
Malfoy se nacerio Isabell. ''Bolje požuri. Eno, tamo počinje takmičenje za najružnijeg psa.'' Pokazao je prema Hagridovoj kući. ''Mogla bi da osvojiš kost.''
Amanda ga je mrko pogledala. ''Zaveži, Draco!''
Njegove plave oči su bljesnule. ''Ti zaveži.'' Zgrabio je ogrlicu od perli koju Amanda uvijek nosi i cimnuo je.
''Pusti!'', vrisnula je ona.
Stala sam između njih. ''Hajde – budi fin'', rekla sam. ''Meni je rođendan.''
Nasmijao se. ''Maggie, hej! Jel ti stvarno rođendan?''
''Aha'', rekoh.
Malfoy mi je prišao i poljubio me u obraz.Došlo mi je da ga pljunem.
Malfoy se povukao i ponovo pocrvenio. ''Sretan rođendan. Vidimo se kasnije.'' Brzo se okrenuo i namignuo mi, a onda se udaljio sa svojim idiotima.
Uzela sam Amandu ispod ruke i vukla je za sobom.
''On je takav mentol'', reče Isabell. ''Kako može da ti se sviđa?''
''Ne sviđa mi se'', rekoh. ''Meni se sviđa Seto.''
''Kaiba'', ispravi me Amanda. ''Rekla si mu da ga nećeš zvati Seto.''
''Pa da. Kaiba. Sviđa mi se Kaiba'', rekoh, i prasnuh u smijeh.
''Tako treba. A Malfoy nas baš mrzi'', reče Amanda.
''Naročito Rosilyn. Sreća njegova da Rose ima gripu'', dodade Isabell.
''Osim Maggie. A nju bi trebao najviše da mrzi'', izjavila je Leni.
''Maggie mu je skinula hlače pred cijelom školom'', reče Isabell.
Nasmijala sam se. ''Kakav fantastičan trenutak!''
''To je skoro izazvalo kaos'', reče Leni.
Isabell uzdahnu. ''Još jedna sjajna Maggiena šala.''
''Ali ne mogu da vjerujem da ga još uvijek zovete Tarzan'', reče Leni. ''To je bilo prije tri mjeseca.''
''Ej, ej'', uključila se Amanda u spiku. ''Što – Tarzan? Što – pantalone?''
Isabell joj je prepričala šta se desilo. ''Na početku godine, Maggie je bila zadužena da napravi kostime za reviju talenata u školi. A onaj konj Malfoy je odlučio da izvede šašavu komičnu tačku obučen u kostim Tarzana. Tada je našoj maloj Maggie pala na pamet ova suluda ideja. Krišom je iz njegovog kostima izvukla veći dio lastiša. I tako je siroti Malfoy stajao na sceni pred cijelom školom. Maggien štos je upalio. Hlače su mu pale do članaka pred svima!''
''Nikada neću zaboraviti one crne bikini gaćice koje je nosio!'', uzviknula sam. Amanda, Isabell i ja smo prasnule u smijeh.
''Izgledao je tako tupavo!'', povikala je Isabell. ''Stajao je tamo na sceni, pokušavajući da se pokrije!''
''Jednostavno je stajao tamo. Kao zaleđen'', prisjećala sam se. ''A cijela publika je podivljala. Svi su prosto odlijepili.''
''Od tada ga zovemo Tarzan'', dodade Isabell.
Amanda je crkavala od smijeha, a i Isabell i ja s njom.
''Trebalo bi da prekinete s tim. Ostavite ga na miru!'', reče Leni.
''Zašto? Zato što ti je brat?'', zadirkivala sam je.
''Bilo je to stvarno zlobno! Zašto si uopće to uradila?'', upita me Leni.
''Ne znam. Jednostavno sam mislila da bi moglo biti zabavno!'', rekoh, igrajući se sa pramenovima kose.
''Sigurna sam da je bilo'', nasmija se Amanda.
Naš veseli smijeh je prekinuo...ni manje ni više nego Pacoliki. Prišao nam je, zagladio svoju odvratnu masnu kosu i rekao:''Gospođice Peyton, moram nešto vrlo važno da vam kažem.''
Zašto se osjećam ovako čudno? Zašto imam tako loš predosjećaj u vezi s ovim?
komentiraj (11) * ispiši * #
06
nedjelja
kolovoz
2006
VRUĆI NUGAT
''Voćni sladoled sa vrućim nugatom za sve'', grmio je čika Hauvi na kelnera u restoranu. ''I to duple porcije.''
Trebalo je da znam da stražar u Zavodu za štampanje novčanica neće moći da me spasi. Trebalo je da znam da će deda i čika Hauvi željeti da se ispričaju o starim dobrim vremenima. Mada čika Hauvi nije bio baš oduševljen kad su mu baka i deda rekli da više vole smrznuti jogurt od obranog mlijeka nego voćni sladoled. Na licu mu se ogledalo jasno razočarenje. Ipak, rekao je kelneru da donese i dodatnu porciju vrućeg nugata, za svaki slučaj.
''Bucko, mnogo nam je drago što smo ovdje s tobom i tvojom porodicom'', rekla je Judora. ''Hauvi mi je toliko pričao u vama dvojici. O tome kako ste kao djeca bili bliski i kako ste htjeli da postanete šumari kada porastete.''
Šumari? To je za mene novost. Pokušala sam da zamislim dedu kao šumara, ali nisam uspjela. On je, nekako, pravi gradski tip.
''Hauvi je šumar u parku'', reče Judora. ''Radio je u svim nacionalnim parkovima na Havajima. Drugog janura počinje da radi u Nacionalnom parku Everglades.''
''Everglades'', reče deda. ''To zvuči uzbudljivo, Hauvi.''
''Da, jeste'', reče rođak Hauvi. ''A što je s tobom, Bucko? Što ti radiš?''
''John se bavi propagandom'', reče baka.
''Propagandom?'' Lice čika Hauvija se smračilo. ''Propagandom!''
''Tako je'', reče deda, i bilo mi je drago što je zvučalo kao da se ponosi svojim poslom.
''Ali kako je to moguće, Bucko?'', upita čika Hauvi. ''Hoćeš da kažeš da si prekršio svoje obećanje?''
''Hauvi'', reče deda. ''Bili smo djeca.''
''Pa, baš sam razočaran što to čujem'', reče čika Hauvi. ''Nisam očekivao da ćeš se tek tako prodati.''
''Šta si to prodao, deda?'', upitah. ''Koliko si para dobio?''
''Nisam se prodao, Hauvi'', reče deda, praveći se da me ne čuje. ''Samo sam odrastao i pratio sopstvena interesovanja.''
''To su tuuuužne vijesti, Bucko'', reče čika Hauvi, rastežući. ''Propaganda ne čini svijet boljim.''
''O, da...'', rekoh. ''Ja mnogo toga učim iz reklama.''
''Mnogo besmislica'', dodade Leni.
''Reklame?'', upita čika Hauvi. ''Ti praviš reklame?''
Olizala sam kašiku i rekla:''Moj deda je izmislio reklame za sok đusi-o, reklamu za toddle-bike i onu za x-plozivne pahuljice.''
Prirodne Ljepote me bijelo pogledaše.
''Znate...'', rekoh. ''One sa televizije.''
''Mi nemamo televizor'', reče Fauna.
''Leni'', rekoh. ''Čuješ li ovo? One nemaju televizor.''
''I nimalo im ne nedostaje'', reče čika Hauvi.
Deda je ćutao. Seto je pokušao da prekine napetost:''A prošle godine, John je napisao knjigu.''
Namrgođeno čelo čika Hauvija se opustilo. ''Knjigu! Pa to je već bolje!'', reče on. ''Zar to nije bolje, djevojke?''
''Da, tata'', zapjevušiše Prirodne Ljepote. ''To je već bolje!''
''Kakvu knjigu, Bucko?'', upita čika Hauvi.
Ali da li je deda imao šanse da odgovori? Ne! Nisam htjela da se zaustavim. ''Kraću od knjige doktore Seussa'', rekoh. ''Ali kraću od ecniklopedije.''
''Nije ecniklopedija, pileći mozgu'', reče Leni. ''Nego enciklopedija!''
Deda se nasmija. ''Zapravo, Hauvi, istraživao sam istoriju reklamiranja.''
Hauvi se opet namrštio. ''Istorija je nešto drugo, Bucko...ali istorija reklamiranja...''
Judora spusti šaku na Hauvijevu ruku. ''Pa, Hauvi, treba da znaš da na svijetu ima svakakvih ljudi.''
Prirodne Ljepote skočiše, stadoše rame uz rame i zapjevaše neki ton.
''O, ne!'', vrisnu Amanda. ''Opet počinju! Bježim odavde!''
Ovoga puta otpjevale su pjesmu o tome kako ljubav pokreće svijet. Nisu samo pjevale, već i igrale. Po cijelom restoranu. Srećom, samo su tri stola bila zauzeta.
Nagnula sam se ka Setu i pitala:''Da li je ovo neka predstava, Seto?''
''Da...'', reče on. ''Predstava za budale!'' Bilo mi je drago što nismo u Londonu, gdje bi mogao da se pojavi netko koga poznajem, netko ko bi mogao da mi kaže: Vidio sam da si išla na sladoled sa onim uvrnutim sestrama. Niste valjda neki rod.
Anna je izvadila svoj štapić. ''Avada ked...'', počela je.
''Anna spusti štapić!'', prošaputa Isabell.
Judora i Hauvi nisu ništa primijetili.
Za to vrijeme, Mini je nabila nos u svoj sladoled i pokusala sve ono što je ostalo. Hauvi i Judora ni to nisu primijetili, čak ni kad je Mini zgrabila i dodatnu porciju vrućeg nugata i pojela i nju.
Kad su Prirodne Ljepote završile svoju tačku, svi su im aplaudirali. Judora se široko osmjehnula. ''To rade još od šeste godine'', reče. ''Poznate su širom Havaja kao Božanstvene sestre Peyton.''
Ovo je bilo još gore nego što sam očekivala!
Kad nam je kelner donio račun, deda ga je odmah zgrabio. ''Ja častim.''
Čika Hauvi se nije usprotivio. Ni Judora, koja je rekla. ''Hvala, Bucko. Sladoled je bio odličan. Ovaj dan će nam zauvijek ostati u sjećanju.''
''Oh, da'', mrmljala je Hermiona, ''današnji dan će nam svakako ostati u sjećanju.''
Seto je odgurnuo stolicu i rekao:''Pa, najbolje bi bilo da krenemo.''
''Da...'', reče Isabell. ''Sjećate li se...Vazduhoplovno-astronautički muzej?''
''Vazduhoplovno-astronautički muzej?'', upitah. ''Imaju li tamo prodavnicu suvenira?''
komentiraj (17) * ispiši * #
