Napokon smo se vratile u Hogwarts! Da! Hvala bogu!
''Maggie, baš si nevaljala'', reče Amanda kroz smijeh.
''Tko? Ja? Nevaljala?'', odgovorih.
Amanda je preko stola pokazala kolače na mom tanjiru. ''Uzela si tri kolača, a pojela samo preliv.''
Isabell me je mrko pogledala. ''Šta im fali? Sama sam ih napravila – za tvoj rođendan.''
Olizala sam čokoladni preliv s prstiju. ''Ništa im ne fali'', rekoh. ''Kolači su strava.''
Tada sam spazila Keeru Smith. Ona je jedna veoma simpatična Gryffindorka sa pete godine. Donedavno je bila u Hufflepuffu, pa nisam imala priliku da je prije bolje upoznam. Ali sada, kad se znamo, mogu reći da je strava. Ali ne baš kao i kolači.
Keera je potrčala za stol Gryffindora. Prišla mi je i zagrlila me.
''Sretan rođendan, evo ti dar, super izgledaš...'', brbljala je kao navijena, sjedajući pored Leni. Leni je prevrnula očima. Nešto joj se Keera ne sviđa.
Za koji dan, Leni i ja idemo na takmičenje za mjesto tragačice metlobojske ekipe Gryffindora. Dosadašnja tragačica je tresnula s metle i uganula gležanj, a mi uskoro imamo utakmicu protiv Slytherina.
Odložila sam Keerin dar na gomilu drugih. Svi su mi donosili darove...i Gryffindori, i Slytherini, i Hufflepuffi, i Ravenclawi. Opet sam bila u centru pažnje, ali ne zbog nevolja. Jednostavno, zbog mog četrnaestog rođendana.
Nešto kasnije, Amanda, Leni, Isabell i ja smo otišle da malo prošetamo oko dvorca.
''Hajde da se zabavljamo'', oglasila sam se. Grlila sam Amandu preko ramena. Sve četiri smo šetale jedna pored druge u poretku koji nije bilo lako prekinuti.
Tada smo ugledali Malfoya i njegove svinje, Crabbea i Goylea. Nisam ih vidjela čitav dan.
''Pa, Maggie...'', reče Leni.
Okrznula sam je pogledom. Šta joj to znači?
Sve one znaju da sam zaljubljena u Kaibu (platio mi je da ga više ne zovem Seto).
''Hej, evo Maggie!'', povikao je Malfoy i krenuo prema meni.
Isabell je zabacila kosu i podrugljivo mu se nasmijala.''Zdravo, Tarzane!''
Čuvši taj nadimak, Malfoy pocrveni.
''Hej, momci! Šta ima novo?'' Isabell je prišla Crabbeu i Goyleu i počela da flertuje s njima.
Malfoy se nacerio Isabell. ''Bolje požuri. Eno, tamo počinje takmičenje za najružnijeg psa.'' Pokazao je prema Hagridovoj kući. ''Mogla bi da osvojiš kost.''
Amanda ga je mrko pogledala. ''Zaveži, Draco!''
Njegove plave oči su bljesnule. ''Ti zaveži.'' Zgrabio je ogrlicu od perli koju Amanda uvijek nosi i cimnuo je.
''Pusti!'', vrisnula je ona.
Stala sam između njih. ''Hajde – budi fin'', rekla sam. ''Meni je rođendan.''
Nasmijao se. ''Maggie, hej! Jel ti stvarno rođendan?''
''Aha'', rekoh.
Malfoy mi je prišao i poljubio me u obraz.Došlo mi je da ga pljunem.
Malfoy se povukao i ponovo pocrvenio. ''Sretan rođendan. Vidimo se kasnije.'' Brzo se okrenuo i namignuo mi, a onda se udaljio sa svojim idiotima.
Uzela sam Amandu ispod ruke i vukla je za sobom.
''On je takav mentol'', reče Isabell. ''Kako može da ti se sviđa?''
''Ne sviđa mi se'', rekoh. ''Meni se sviđa Seto.''
''Kaiba'', ispravi me Amanda. ''Rekla si mu da ga nećeš zvati Seto.''
''Pa da. Kaiba. Sviđa mi se Kaiba'', rekoh, i prasnuh u smijeh.
''Tako treba. A Malfoy nas baš mrzi'', reče Amanda.
''Naročito Rosilyn. Sreća njegova da Rose ima gripu'', dodade Isabell.
''Osim Maggie. A nju bi trebao najviše da mrzi'', izjavila je Leni.
''Maggie mu je skinula hlače pred cijelom školom'', reče Isabell.
Nasmijala sam se. ''Kakav fantastičan trenutak!''
''To je skoro izazvalo kaos'', reče Leni.
Isabell uzdahnu. ''Još jedna sjajna Maggiena šala.''
''Ali ne mogu da vjerujem da ga još uvijek zovete Tarzan'', reče Leni. ''To je bilo prije tri mjeseca.''
''Ej, ej'', uključila se Amanda u spiku. ''Što – Tarzan? Što – pantalone?''
Isabell joj je prepričala šta se desilo. ''Na početku godine, Maggie je bila zadužena da napravi kostime za reviju talenata u školi. A onaj konj Malfoy je odlučio da izvede šašavu komičnu tačku obučen u kostim Tarzana. Tada je našoj maloj Maggie pala na pamet ova suluda ideja. Krišom je iz njegovog kostima izvukla veći dio lastiša. I tako je siroti Malfoy stajao na sceni pred cijelom školom. Maggien štos je upalio. Hlače su mu pale do članaka pred svima!''
''Nikada neću zaboraviti one crne bikini gaćice koje je nosio!'', uzviknula sam. Amanda, Isabell i ja smo prasnule u smijeh.
''Izgledao je tako tupavo!'', povikala je Isabell. ''Stajao je tamo na sceni, pokušavajući da se pokrije!''
''Jednostavno je stajao tamo. Kao zaleđen'', prisjećala sam se. ''A cijela publika je podivljala. Svi su prosto odlijepili.''
''Od tada ga zovemo Tarzan'', dodade Isabell.
Amanda je crkavala od smijeha, a i Isabell i ja s njom.
''Trebalo bi da prekinete s tim. Ostavite ga na miru!'', reče Leni.
''Zašto? Zato što ti je brat?'', zadirkivala sam je.
''Bilo je to stvarno zlobno! Zašto si uopće to uradila?'', upita me Leni.
''Ne znam. Jednostavno sam mislila da bi moglo biti zabavno!'', rekoh, igrajući se sa pramenovima kose.
''Sigurna sam da je bilo'', nasmija se Amanda.
Naš veseli smijeh je prekinuo...ni manje ni više nego Pacoliki. Prišao nam je, zagladio svoju odvratnu masnu kosu i rekao:''Gospođice Peyton, moram nešto vrlo važno da vam kažem.''
Zašto se osjećam ovako čudno? Zašto imam tako loš predosjećaj u vezi s ovim?
Post je objavljen 12.08.2006. u 17:06 sati.