31
srijeda
siječanj
2007
''ZAŠTO SI GA UBILA, MAGGIE?!''
Suzdržavala sam se da ne vrisnem... kako mi je mogao to uraditi?! Kako se Marco mogao prikloniti Andreini?! Pa on je moj polubrat!
''Jesi li dobro, sister?'', upitao je.
''Uhm... da, jesam'', prošaputala sam. Okrenula sam se i potrčala niz hodnik. Ušla sam u ženski WC i naslonila se na lavabo. Istovremeno sam osjećala i bijes i tugu. Osjećala sam se tako izdano...
Tada su na vrata ušle Leni i Rose.
''Što je bilo?'', upita Leni. ''Zašto si onako projurila?''
''Upravo sam nešto saznala...'', rekoh. ''Marco je Andreinin sljedbenik! Ima žigosanu crnu ružu na ručnom zglobu.''
''Lažeš!'', vrisnula je Rose.
''Ne, zbilja'', rekoh. ''Vidjela sam.''
Rose je zagnjurila lice u dlanove. ''Ne mogu da vjerujem...''
''Maggs... jesi li sigurna?'', upitala me je Leni.
''Ma jesam'', rekoh.
Pretpostavljam da je cijela ova situacija natježe pala Rose. Ipak je Marco njezin dečko. No sad je pitanje hoće li to i ostati?
Dok nisu stigli praznici, bila sam toliko nervozna da nisam ništa radila doli kršila školska pravila. Mislim da sam postigla svjetski rekord u kršenju pravila, zarađivanju kazne kod McGonagallice i posjetama Dumbledoreovom kabinetu. A svi se sjećamo kad je Hagrid završio u invalidskim kolicima, zar ne?
Dan prije praznika, bila sam, blago rečeno, nepodnošljiva. McGonagallica je savjetovala Dumbledorea da me pošalje u Azkaban, ali je on rekao da čak ni tamo ne bi izdržali sa mnom. Tog dana, Pacolikom sam demolirala kabinet. Popizdio je, ali se onda sjetio da sam kćer njegovog Gospodara, pa je popio šaku tableta za smirenje i otišao da prošeta.
Ipak, za Lexy to nije bio slučaj. Ona me je jurila po cijelom Hogwartsu, samo zato što sam joj podmetnula iglu na stolicu. Pa što ako se nabola?
Te večeri, Leni, Amanda, Rose, Draco i ja smo sjedili u društvenom i razgovarali. Preciznije, Rose i Draco su se prepirali, Leni i Am su ih pokušavale smiriti, a ja sam lakirala nokte.
''Dajte se malo saberite!'', uzviknu Leni. ''Sjednite, razbistrite svoja osjećanja...''
''Lendora, tretiraš me kao kretena!'', povika Draco na nju.
''E kad budeš Spiderman, onda ću te tretirati kao Spidermana'', odbrusi ona.
''Ljudi, kako vam se čini ovaj crveni lak?'', upitala sam, gledajući u svoje nokte.
U tom trenutku, u društveni su utrčale Noelle, Anna i Lindsay.
''Nećete nam vjerovati što smo upravo čule!'', uzviknu Lindsay.
''Meni je ovo crveno malo seljački'', rekoh.
''Ma baš me briga za crveno!'', reče Anna. ''Lexy nam je rekla da je u blizini Karnaka viđena Arsa Sorrel Secura.''
''Tko je Arsa Sorrel Secura i gdje je Karnak?'', upitala je Rose, dok sam ja skidala crveni lak sa noktiju.
Tada su Prirodne ljepote ušle u društveni.
''Arsa Sorrel Secura je Andreinina najvjernija pristaša...'', poče Flora.
''...a Karnak se nalazi u Egiptu'', završi Fauna.
''Ček', ček'... '', reče Draco. ''Kako vi to znate.''
''Čule smo'', zapjevušiše Prirodne ljepote, dok sam ja lakirala nokte.
Anna ih je ignorirala i rekla:''A pošto netko ide u Karnak za praznike... nekome bi bilo bolje da se pripazi.''
No nisam se zabrinjavala oko toga. Imala sam ja važnije probleme.
''Meni se zbilja ne sviđa ovaj zeleni lak'', rekoh.
Sat vremena kasnije, Amanda, Leni i ja smo jurile hodnikom,pokušavajući da stignemo na večeru za vrijeme. McGonagallica ima glupu naviku da drži pridike onome tko zakasni.
''Maggie, nemoj sada vezati pertlu!'', uzviknu Leni, uzevši me za ruku. Amanda me je uzela za drugu ruku i povukla. ''Idemo!''
Onda smo začule vrisku i urlanje iz blagovaonice. U djeliću sekunde, kroz hodnik su projurili učenici... Hufflepuffi, Slytherini, Gryffindori i Ravenclawi... svi učenici su istrčali iz blagovaonice.
Zaustavila sam Keeru na hodniku. ''Ej, što se dešava?'', upitala sam, uhvativši ju za rame.
Na trenutak je prestala da vrišti i odgnurnula me je od sebe. ''Zašto si to napravila?! Zašto si ga ubila, Maggie?!'', upitala je histerično.
Nastavit će se...
komentiraj (26) * ispiši * #
15
ponedjeljak
siječanj
2007
ŽIG NA NJEGOVOJ RUCI...
Kakvo gnusno pismo! Ta ''neprijateljica'' će meni da prijeti? Ona meni??? Šipak! Pazi da se bojim! Samo sam se podrugljivo nasmijala i bacila pismo u WC školjku. Imam ja važnijeg posla nego se zamajavati nekim tamo prijetnjama.
Krenula sam natrag u društveni, a tamo sam srela Kretene: Harrya, Rona, Kaibu, Keeru i Hermionu. Prisluškivala sam njihov razgovor.
''Ljudi, ovdje se nešto čudno dešava'', rekao je Harry zabrinuto. ''Ožiljak me užasno boli.''
''Možda zbog Voldemorta'', rekla je Keera.
''Ili možda zbog njegove kćeri'', promrmljao je Ron.
''Sasvim moguće'', rekao je Kaiba. ''Maggie mi je jako, jako čudna u posljednje vrijeme. Od one noći na praznicima, potpuno se promijenila.''
''Koje noći?'', upitao je Harry začuđeno.
''Sjećaš se, kad smo čuli one glasove, pa kad su ona i Amanda istrčale napolje. Možda su se srele sa Voldemortom'', pametovala je Hermiona.
''Voldemort usred Londona?'', upitao je Harry. ''Pretjeruješ.''
''Ne, Harry...'', umiješa se Keera. ''U pravu je. Ožiljak te stalno boli kad je ona u blizini.''
''Pretvorila se u totalnu gaduru – može se lako primijetiti odvratna Voldemortova krv!'', reče Hermiona.
E, ovo nisam mogla da istrpim. Izletjela sam iz skrovišta i viknula:''Šta se ti javljaš, prljava mutnjakušo?!''
Skočila je na noge i proderala se:''Umukni, zmijo!''
''Ne bi voljela da saznaš kakva sam tek zmija u stanju da budem'', nacerila sam se.
''Maggie, što je tebi?'', upita Kaiba. ''Nadao sam se da je bar malo dobrote ostalo u tom tvom ledenom srcu.''
''Ne seri, idiote'', rekoh.
''Nije joj ništa!'', reče Hermiona, ignorišući moju upadicu. ''Zlo nosi u krvi! Takav joj je i otac, a ona će biti jednaka gnjida kao on.''
Uzela sam štapić i uperila ga prema njoj. ''Da više nikad nisi takvo što rekla o mome ocu! Avada Kedav...''
No, tada su dotrčali Draco, Noelle i Amanda. Draco mi je uzeo štapić iz ruke, a Noelle me je zgrabila za ramena. ''Ti baš hoćeš u Azkaban, zar ne?'', viknuo je Draco.
''Ovi debili nisu vrijedni toga'', rekla je Amanda, uzela me za ruku i odvukla napolje. Trebalo mi je pola sata da se smirim. Ona prljava mutnjakuša se našla da govori o mome ocu! Uf, razbit ću ju!
Bilo kako bilo, približavaju se proljetni praznici. Ostao je svega jedan tjedan. Radujem se zbog toga, a naročito zato što mi je moja sestra Evy (iliti Eve, kako je ja zovem) obećala da će me voditi u Egipat. Jedva čekam! Ipak, ovo me je natjeralo da se zamislim o pismu koje mi je poslala takozvana neprijateljica. Ako se ne varam, spominjala je Egipat. Rekla je nešto u fazonu da dođem tamo i da ću nešto otkriti. Dam se kladiti da je to neka podvala Kelly Joan Slytherin, one male glupačice koja je pukla na Draca...
Jutros sam išla na metlobojski teren vježbati za Metlobojski turnir koji nas čeka odmah iza praznika, i na hodniku sam srela Marca. O, Bože, koliko ga dugo nisam vidjela!
''Bok, sister!'', pozdravio me je. ''Kako si?''
''Pa dobro'', rekla sam. ''Čekam praznike, i tako... što ima kod tebe?''
''Ništa posebno. Usput, čestitam na mjesto tragačice!'', nasmijao se.
''E, hvala ti. Čuj, moram sad ići, Isabell će me priklat ako zakasnim!'', pozdravila sam ga.
Okrenuo se i mahnuo mi. ''Bok!''
No tada sam na njegovom ručnom zglobu ugledala nešto što me je šokiralo... mislim, apsolutno šokiralo!!! Imao je žigosanu crnu ružu! Imao je žigosan Andreinin znak... Znak naše najveće neprijateljice...
Nastavit će se...
komentiraj (35) * ispiši * #
06
subota
siječanj
2007
SVE JE U PISMIMA...
Danas je bila moja prva tekma protiv Slytherina koju sam igrala kao tragačica Gryffindora. Nisam bila baš najspremnija (zapravo, nisam bila uopće spremna), pa sam odlučila da ne ustajem iz kreveta.
''Daj, Maggie, probudi se!'', urlala mi je Am na uho.
Okrenula sam se i zagnjurila glavu pod jastuk. ''Danas ne ustajem'', promumlala sam, sklupčavši se.
Amanda mi je svukla pokrivač. ''Utakmica počinje u deset.''
''Kakva utakmica?''
''Znaš kakva utakmica.''
''Oh, to. Nema šanse da uhvatim zvrčku.''
''Ma daj, Maggs! Ti si fenomenalna tragačica, zato ustaj!''
''Tko kaže?''
''Ja kažem!''
I pogodite što?! Am je bila u pravu! Pobijedili smo!!! Ja sam genije za metloboj!!!
Ipak, bila je to tijesna borba. Bilo je izjednačeno skoro do kraje utakmice, tj. sve dok ja nisam ulovila zvrčku. I tako je Gryffindor porazio Slytherin! Ha-ha! Draco je pošizio jer sam ispala bolja tragačica od njega. Pa nek crkne!
Dva dana poslije utakmice, otišla sam do Lexynog kabineta da ju pitam postoji li neka smrtonosna kletva za koju se ne ide u Azkaban, kako bih ju demonstrirala na Hauvijevima. Međutim, Lexy nije bila tamo. Ali na njezinom stolu je stajala puna čaša soka od bundeve, njezin štapić i nekakvo pismo. Izgleda da se nekamo žurila...
Uzela sam pismo sa stola u namjeri da ga pročitam. Rukopis mi je bio poprilično poznat... sličio je Lujizinom... Taman kad sam htjela da pročitam što piše, Lexy je uletjela u kabinet i istrgnula mi pismo iz ruku.
''Što ti radiš ovdje?!'', vrisnula je. ''I zašto čitaš moja pisma?''
''Ne znam.''
''Je li ti itko ikad rekao da je to nepristojno?''
''Ne.''
Lexy je duboko uzdahnula i pograbila me za ramena. ''Maggie, jesi li pročitala to pismo?! Jesi li?!'', viknu ona.
''Ne, nisam'', odgovorih. Lexy mi je bila nekako čudna, kao da je nešto skrivala od mene.
''Jesi li sigurna?'', viknu ona.
''Naravno da sam sigurna'', rekoh.
''Uredu, idi sad'', promrmljala je.
Izašla sam iz njezinog kabineta i krenula niz hodnik. Nisam se obazirala na sve koji su prolazili kraj mene. Bila sam šokirana Lexynim ponašanjem. Čak nije imala snage ni da se svađa sa mnom, što me je najviše iznenadilo.
I tako, šetam ja hodnikom, kad začujem Amandu kako me zove:''Maggie, stani!''
Pritrčala mi je i rekla:''William mi je poslao pismo... oh, Maggs, tako sam zaljubljena u njega... ne mogu dočekati proljetne praznike da ga vidim!''
I Amanda se ponašala prilično čudno. Zaljubljena je, reći ćete vi. Znam da je, ali... Ma zapravo, ona se ponaša sasvim normalno. I dalje mi je najbolja frendica, najbliskija osoba i sve to... ali sam ipak ljubomorna. Jesam li stoka? Znam da jesam. Imam Draca, ali mi je krivo što se William, moj bivši, zaljubio u Amandu.
Dok sam tako razmišljala, doletio je moj indijski čvorak Čika Perce i donio mi dva pisma. Sve bi bilo odlično da se nije usput zabio Pacolikom u glavu.
''Margaret Ann, drži ovu ptičurinu dalje od mene!'', urlao je Pacoliki.
''NE ZOVI ME MARGARET ANN! JA SAM MAGGIE!'', vrisnula sam, uzevši ona dva pisma. Otišla sam u WC da ih na miru pročitam, jer su spavaonicu okupirali Hauvijevi.
Prilično sam se šokirala kad sam shvatila da je jedno pismo bilo od Williama. Bilo je namirisano mojim omiljenim parfemom. A pisalo je:
Ti si ono što uzima i daje,
Ti si ono što se ne kaje,
Ti si, Maggie, mnogo ljepša od Amande
Voli te tvoj William
Kakav kreten! Dvostruki igrač! Strpala sam pismo u džep pelerine kako ga Amanda ne bi slučajno našla. Idiot!!! Kako samo može tako varati Am? Istina je da sam isprva bila ljubomorna, ali nikad, nikad, baš nikad ne bih tek tako izdala svoju najbolju prijateljicu!
Otvorila sam drugo pismo.
Draga gospođice Riddle,
Vi me ne poznajete, ali ja poznajem Vas... i znam sve o Vama. Čak i nešto što Vi ne znate. Ako želite saznati, dođite u Egipat... tamo ćete naći odgovore... I suočiti se sa sudbinom, jer od nje nitko ne može pobjeći...
Neprijateljica
Nastavit će se...
komentiraj (27) * ispiši * #
