Danas je bila moja prva tekma protiv Slytherina koju sam igrala kao tragačica Gryffindora. Nisam bila baš najspremnija (zapravo, nisam bila uopće spremna), pa sam odlučila da ne ustajem iz kreveta.
''Daj, Maggie, probudi se!'', urlala mi je Am na uho.
Okrenula sam se i zagnjurila glavu pod jastuk. ''Danas ne ustajem'', promumlala sam, sklupčavši se.
Amanda mi je svukla pokrivač. ''Utakmica počinje u deset.''
''Kakva utakmica?''
''Znaš kakva utakmica.''
''Oh, to. Nema šanse da uhvatim zvrčku.''
''Ma daj, Maggs! Ti si fenomenalna tragačica, zato ustaj!''
''Tko kaže?''
''Ja kažem!''
I pogodite što?! Am je bila u pravu! Pobijedili smo!!! Ja sam genije za metloboj!!!
Ipak, bila je to tijesna borba. Bilo je izjednačeno skoro do kraje utakmice, tj. sve dok ja nisam ulovila zvrčku. I tako je Gryffindor porazio Slytherin! Ha-ha! Draco je pošizio jer sam ispala bolja tragačica od njega. Pa nek crkne!
Dva dana poslije utakmice, otišla sam do Lexynog kabineta da ju pitam postoji li neka smrtonosna kletva za koju se ne ide u Azkaban, kako bih ju demonstrirala na Hauvijevima. Međutim, Lexy nije bila tamo. Ali na njezinom stolu je stajala puna čaša soka od bundeve, njezin štapić i nekakvo pismo. Izgleda da se nekamo žurila...
Uzela sam pismo sa stola u namjeri da ga pročitam. Rukopis mi je bio poprilično poznat... sličio je Lujizinom... Taman kad sam htjela da pročitam što piše, Lexy je uletjela u kabinet i istrgnula mi pismo iz ruku.
''Što ti radiš ovdje?!'', vrisnula je. ''I zašto čitaš moja pisma?''
''Ne znam.''
''Je li ti itko ikad rekao da je to nepristojno?''
''Ne.''
Lexy je duboko uzdahnula i pograbila me za ramena. ''Maggie, jesi li pročitala to pismo?! Jesi li?!'', viknu ona.
''Ne, nisam'', odgovorih. Lexy mi je bila nekako čudna, kao da je nešto skrivala od mene.
''Jesi li sigurna?'', viknu ona.
''Naravno da sam sigurna'', rekoh.
''Uredu, idi sad'', promrmljala je.
Izašla sam iz njezinog kabineta i krenula niz hodnik. Nisam se obazirala na sve koji su prolazili kraj mene. Bila sam šokirana Lexynim ponašanjem. Čak nije imala snage ni da se svađa sa mnom, što me je najviše iznenadilo.
I tako, šetam ja hodnikom, kad začujem Amandu kako me zove:''Maggie, stani!''
Pritrčala mi je i rekla:''William mi je poslao pismo... oh, Maggs, tako sam zaljubljena u njega... ne mogu dočekati proljetne praznike da ga vidim!''
I Amanda se ponašala prilično čudno. Zaljubljena je, reći ćete vi. Znam da je, ali... Ma zapravo, ona se ponaša sasvim normalno. I dalje mi je najbolja frendica, najbliskija osoba i sve to... ali sam ipak ljubomorna. Jesam li stoka? Znam da jesam. Imam Draca, ali mi je krivo što se William, moj bivši, zaljubio u Amandu.
Dok sam tako razmišljala, doletio je moj indijski čvorak Čika Perce i donio mi dva pisma. Sve bi bilo odlično da se nije usput zabio Pacolikom u glavu.
''Margaret Ann, drži ovu ptičurinu dalje od mene!'', urlao je Pacoliki.
''NE ZOVI ME MARGARET ANN! JA SAM MAGGIE!'', vrisnula sam, uzevši ona dva pisma. Otišla sam u WC da ih na miru pročitam, jer su spavaonicu okupirali Hauvijevi.
Prilično sam se šokirala kad sam shvatila da je jedno pismo bilo od Williama. Bilo je namirisano mojim omiljenim parfemom. A pisalo je:
Ti si ono što uzima i daje,
Ti si ono što se ne kaje,
Ti si, Maggie, mnogo ljepša od Amande
Voli te tvoj William
Kakav kreten! Dvostruki igrač! Strpala sam pismo u džep pelerine kako ga Amanda ne bi slučajno našla. Idiot!!! Kako samo može tako varati Am? Istina je da sam isprva bila ljubomorna, ali nikad, nikad, baš nikad ne bih tek tako izdala svoju najbolju prijateljicu!
Otvorila sam drugo pismo.
Draga gospođice Riddle,
Vi me ne poznajete, ali ja poznajem Vas... i znam sve o Vama. Čak i nešto što Vi ne znate. Ako želite saznati, dođite u Egipat... tamo ćete naći odgovore... I suočiti se sa sudbinom, jer od nje nitko ne može pobjeći...
Neprijateljica
Nastavit će se...
Post je objavljen 06.01.2007. u 16:33 sati.