Jillian, no more tears.

subota

listopad

2006

PONOVNI SUSRET

Pogledala sam okolo. Koliko sam vidjela, nije bilo nikoga. Amanda je nastavila da nešto piše u onu svesku, kad Lujiza preplašeno uzviknu:''Eno je!''
''Što je? Tko je?'', Amanda i ja smo se saskočile.
''Ona! Ona glavom!''
''Zar McGonagallica?'', uskliknu Amanda.
''Da šaljem Avada Kedavru?'', požurih.
''Kakvu Avadu Kedavru!'', viknu Lujiza. ''Neće to na nju!''
''Pa tko je onda? Vuk?'', prepadoh se. ''Gdje je? Ja fakat ništa ne vidim!''
''Eno je iza onog hrasta! Sakrila se čim sam ja povikala!''
''Ama tko je, odapni već jednom!'', pograbi je Amanda za rame.
''Pa zar već nisam rekla da je ona!'', povika Lujiza.
''Ma koja ona, budalo jedna?''
''Andreina, čovječe! Tko će drugi bit nego Andreina!'', urlala je Lujiza.
''E onda smo gotove'', pametno zaključi Amanda.
Lujiza je, na veliku veliku veliku žalost, bila u pravu. Prije nego što si rek'o keks, Andreina se stvorila pred nama. Posprdno se nasmijala. ''Sreća vas je napustila, je li?''
Progutala sam pljuvačku. Počela sam da uzmičem.
Lujiza se okrenu prema nama. ''Lijepo se provukla za nekom od vas, za nekom budalom koja se nije obazirala da je netko ne prati!''
Pogledala sam u Andreinu. ''Ti? Što ti radiš ovdje? K-k-kako si nas našla?''
''Z-z-za k-kim si d-o-o-ošla?'', promuca Amanda preplašeno.
Andreina se ponovo nasmijala. ''Za Lujizom. Ona se nikad ne obazire, već samo pruža korake.''
Pored sveg straha, prasnula sam u smijeh. ''Tko li je ta budala, je li, Lujiza?''
Andreina je odmahnula glavom i izvadila štapić iz pelerine.
Uh, ovo nije dobro.
Uperila je štapić u Lujizu. No, Lujiza je izvadila svoj štapić i uperila ga u Andreinu.
''Što to ona radi?'',.upita me Amanda.
''Ne znam. Al ajmo mi zbrisat odavde dok Andreina ne gleda.''
''Avada Kedavra!'', povikala je Lujiza.
Kletva je krenula prema Andreini, no ona ju je jednostavno zaustavila. Kako? Nemam pojma. Tako je moćna.
''Nemoguće!'', reče Lujiza.
Andreina se opet nasmijala. Ja ne vidim što je ovdje smiješno.
''Stvarno misliš da me tvoje jadne čarolije mogu zaustaviti?'', upita Andreina, i dalje se podsmijevajući. Krenula je prema Lujizi.
Lujiza je počela da uzmiče. U očima joj se vidio ogroman strah, pomiješan sa mržnjom i prkosom.
''Što da radimo?'', upitah Amandu.
''Što uopće možemo da uradimo?''
''Crucio!'', povikala je Andreina.
Lujiza je zavrištala i pala na zemlju. Ovo me je podsjetilo na ono kako sam ja maltretirala Ofigeniyu cruciom. Samo što moja magija nije ni približno jaka kao Andreinina.
''O, Bože...'', promucala je Amanda.
Da sam mogla, sigurno bih nešto uradila... no nisam mogla... zašto? Bojala sam se (zovite me kukavica :=)). Nikad nisam bila nešto hrabra. Željela sam joj pomoći... ali bih se onda još više usosila!
Andreina se nadvila nad Lujizu poput sjene. ''Dani su ti odbrojani... Avada Ked...''
Gotovo je, pomislih. Zatvorila sam oči. No tada sam začula glas:
''Petrificus Totalus!'', povikao je netko.
Prije no što je izgovorila kletvu do kraja, Andreina se skamenila i skljokala na zemlju.

Nastavit će se...

P.S. Malo objašnjenje.. kako Andreina nije uspjela zaustaviti Petrificus Totalus, a Avadu Kedavru jeste? E, Petrificus Totalus ju je pogodio s leđa, nije ga očekivala, pa se stoga nije uspjela odbraniti... no inače bi sigurno mogla.

komentiraj (18) * ispiši * #

nedjelja

listopad

2006

PROĐI BEZ ZAUSTAVLJANJA

Prije nego što je dan prošao, Noelle i Prirodne ljepote su se ponašale kao da se poznaju cijelog života. Noelle je čak umjela i da ih razlikuje. ''To je lako'', objašnjavala mi je. ''To jest, ako dobro zapažaš detalje, a to kod tebe očigledno nije slučaj, Maggie.''
Noelle ih je pozvala da spavaju kod nje u spavaonici.
Jes! Pomislila sam. Idite pravo kod Noelle. Prođite bez zaustavljanja!!!
I zbilja su otišle. Hvala Bogu. No kad smo se Am i ja vratile u spavaonicu, dočekalo nas je neugodno iznenađenje. Na podu naše spavaonice, bile su tri vreće za spavanje, poredane kao red rolovanih viršli.
Hauvi, Judora i Mini-Margaret!!!
Ako ništa drugo, nagovorila sam Prirodne ljepote da kažu Noelle kako imam Lujizin autogram. Kladim se da će Noelle crknut od ljubomore!
Judora i Hauvi su se, da stvar bude gora, sprijateljili sa Dumbledoreom! I sa McGonagallicom! I sa madame Pomfrey! Jedini normalni su na kraju ispali Pacoliki i Lexy. Njima se Hauvijevi ne sviđaju baš pretjerano.
Amanda i ja smo se uveče, dok su svi ostali spavali, izležavale u spavaonici i smišljale pjesmu koju ću otpjevati na Evynom vjenčanju.
''Samo da ne bude neka ljubavna pjesma'', rekoh.
''Mora biti ljubavna'', reče Am. ''Rekla mi je tvoja baka.''
''OK'', progunđala sam.
U tom trenu, doletio je Čika Perce i donio mi pismo. Nije valjda opet od babe... Čekaj. Nije.

Moraš hitno doći u Zabranjenu šumu. Čekat ću te tamo...
Lujiza

Nakon što sam nekoliko puta pročitala pismo, skužila sam da me Lujiza poziva da dođem u Zabranjenu šumu. Koji je njoj vrag? Što hoće? I što da kažem Am?
''Od koga je pismo?'', upita Am, ne dižući pogled sa sveske u kojoj je pisala pjesmu.
''Od Lujize'', rekoh.
Amanda konačno podiže pogled. ''Lujiza? Što hoće?''
''Da dođem u Zabranjenu šumu'', objasnih. ''Ajde ćao!''
''Ćao'', promrmlja Am vraćajući se svojim bilješkama. Je li ona uopće skontala što sam rekla?
''Nećeš sa mnom?'', upitah, oblačeći pelerinu.
''OK, možda mi Lujiza da kakvu inspiraciju'', promrmlja ona.
I tako smo se obje zaputile kroz hodnik, izašle iz škole i krenule prema Zabranjenoj šumi. Amanda je čitavo vrijeme buljila u onu svoju svesku. Na svu sreću, nitko nas nije vidio.
Dok smo koračale šumom, upitala sam:''Misliš li da će Voldy biti s njom?''
''Valjda'', reče Am. ''Kako ti se sviđa početak; I watch the walls around me crumble, but it's not like I wont build them up again, so here's your last chance for redemption, so take it while it lasts cause it will end? ''
''Super!'', rekoh. ''Al ajmo mi sad naći Lujizu.''
Tada smo začuli njezin glas:''Hej, Maggie!''
''Ah, tu si!'', rekoh. ''Tražimo te već sat i pol!''
''Vidim, povela si i društvo'', reče ona i procjenjivački pogleda Amandu.
''Aha. Nadam se da ti ne smeta'', rekoh.
''Smeta joj'', dodade Amanda, procjenjivački gledajući Lujizu.
''Smeta mi, itekako, itekako'', ponovi Lujiza. ''Rekla sam ti da dođeš sama.''
''Nisi tako rekla!'', rekoh. 'Rekla si...''
''Nevermind... nego, htjela sam ti reći da...'', poče ona.
No tada smo začuli korake. Netko nam se približavao.
''O, sveto sranje!'', reče Lujiza. ''Netko vas je pratio!''

Nastavit će se...

komentiraj (21) * ispiši * #

petak

listopad

2006

PRIRODNE LJEPOTE IN HOGWARTS

Poslije te noći, nikad više nisam imala noćne more. Zašto? Ne bih znala objasniti. Imala sam, takoreći, san bez snova. Uhh, pa sad vi skužite što je pjesnikinja htjela reći!
No najčudnije od svega je bilo što su Draco, Leni, Am i Rose svake noći imale noćne more... noćne more koje je prouzročila Andreina Slytherin. OK, sad kužim da se s tom Andreinom nije šaliti... oh, Bože, zašto ju nisam pustila da sredi Lujizu i Voldemorta one noći? Zašto sam se morala umiješati? Zašto? Zašto? Zato što sam glupa, eto zato. Da sam tako uradila, sve bi bilo OK. Bi li?
To ne znam.
No sad je prekasno za kajanje.
Jutros mi se stvorio još veći problem zvan Ana Peyton. Poslala je pismo dok smo doručkovali. Pošto ja nisam nešto dobra što se čitanja tiče, Am je pročitala pismo na glas.

Draga Maggie!
Želim ti javiti sretne vijesti; tvoja sestra Evy se udaje za svog momka Ricka O'Connela! Oh, Bože, kako sam sretna! Rick je sjajan mladić, nije li?
Usput, htjedoh ti reći da su nesnosni Hauvijevi otišli iz naše kuće! Hvala ti, Sveti Bože! Smučili su nam se.
Evyno vjenčanje je trinaestog ovog mjeseca, dakle za dvanaest dana. Nije da te molim, već zahtjevam da se nacrtaš u Londonu za deset dana! I ti, i Amanda, i Lendora, i svi tvoji prijatelji! Što više gostiju, to bolje.
Naravno, očekujem da ćeš nam pjevati na vjenčanju...
Puno pozdrava,
Ana (baka)

Majko mila! Mrzim vjenčanja! Ogavno! Fuj! Zbog onog:''volite se i poštujte dok vas smrt ne rastavi!'' Bljaaaaak!!!
''O, Bože!', rekoh.
''Ne mogu da vjerujem!'', dodade Leni. ''Evy se udaje!''
''To je super!'', reče Am.
''I hoćemo li ići?'', upita Navanda.
Amanda i ja odgovorismo u isti glas.
''Ne'', rekoh.
''Da'', reče ona.
''Super!'', reče Leni. ''Još samo da pitamo Dumbledorea za dozvolu.''
''Pitaćemo ga poslije'', reče Kaiba. ''A sad požurite, jer ćemo zakasniti na sat.''
Jedva sam čekala da odem na nastavu, gdje ostatak dana neću morati da mislim na Evyno glupavo vjenčanje.
Umjesto toga, usred časa Preobrazbe, vrata učionice su se otvorila i unutra je ušetala Lexy, a za njom dvije djevojčice u smiješnim žutim haljinama.
Ovo je nemoguće, rekoh sebi. To je samo ružan san. Svakog trena ću se probuditi i nastaviti dan. Znam da je nemoguće da se Prirodne ljepote nalaze u Hogwartsu. Nepoznatim osobama nije dozvoljen ulaz u školu. Dobro, kad otvorim oči njih više neće biti. Brojim do tri. Jedan... dva... tri...Otvorila sam oči, ali je Lexy još uvijek bila tu, predstavljajući Prirodne ljepote:''Molim vas, pozdravite naše uvažene goste sa Havaja...''
Uvažene? Sad znam da sigurno sanjam.
''One su poznate širom Havajskih ostrva kao Božasntvene sestre Peyton'', nastavi Lexy. ''I pristale su da izvedu posebnu predstavu u našoj školi.''
Ne... ne...ne! Osjetila sam kako svi zure u mene. Dakle, one se prezivaju Peyton. Pa što onda? Ponašaću se da je to slučajnost... molim te, Lex, nemoj reći da su one moje rođake... nemoj!!!Ali da li je Lexy shvatila moju nijemu poruku? Ne, nije! ''Prilikom neočekivanog susreta u Washingtonu'', reče ona. ''Maggie je srela svoje davno izgubljene rođake, Floru i Faunu Peyton.''
Zašto mi Lexy ovo radi? Što sam joj učinila? Ako sad zapjevaju Ljubav pokreće svijet, povratit ću. Izbljuvat ću crijeva. Ili ću možda stvarno imati sreće i na licu mjesta pasti mrtva.
Sjela sam na pod i sakrila se iza Amandine stolice.
Lexy je čekala da se javim. Ali ja to nisam učinila.
''Maggie?'', reče Lexy.
Amanda se okrete i začuđeno me pogleda.
''Maggie?'', opet upita Lexy.
Svi su buljili u mene.
Konačno, Lexy reče:''Da li je Maggie ovdje?''
Kelly-Joan odmah diže ruku. ''Eno je, gospođice Slytherin.''
''Ah, divno'', reče Lexy.
Ponovo sam sjela na stolicu, nadajući se da ću postati nevidljiva ako se dovoljno spustim. Umjesto toga sam pala na pod.
''Maggie, biće ti drago kad saznaš da će tvoje nazovi rođake, Flora i Fauna, nekoliko dana provesti u Hogwartsu'', reče Lexy, smijući se.
P.S. Post posvećen Amandi... :=)

komentiraj (68) * ispiši * #

ponedjeljak

listopad

2006

ANDREININ PEČAT

U snu mi se pojavila Andreina... Govorila je:''Što te muči, Maggie? U tebi je golem teret! To je nešto što te tišti... a ja znam što je to! To su tvoje moći! One su te izabrale... nisu ti ostavile nikakav izlaz! Daj mi ih, Maggie! Povjeri ih meni... daj mi ih i oslobodit ćeš se sve patnje...''
Mrmljala sam:''Ne... ne mogu...''
''Daj mi ih, Maggie!'' Zgrabila me je za zglob lijeve ruke...
Probudila sam se. ''Ne, pusti me!''
Leni se naglo uspravila u krevetu. ''S kim si se svađala, Maggie?''
''Uff! S jednom zastrašujućom noćnom morom! Sve je bilo tako...''
Bacila sam pogled na svoju ruku. ''Oh!''
Imala sam žigosanu crnu ružu na ruci.
''Ali što je to?'', upitala je Isabell.
''Ne znam! Ali dovraga, kako boli! Kao da je opeklina! U toj mori... Andreina me je zgrabila baš za ovaj zglob!''
''Pogledaj crtež!'', viknu ona. ''Sliči na ružu!''
''Kakva je ovo misterija?'', upitah.
''Jedan od načina da to saznamo bio bi...'', poče Leni. No tačno sam znala što će reći. Lexy, naravno.
''Shvatila sam!'', rekoh. ''Idemo onda... i nadajmo se da nas nitko neće vidjeti.''
''Neće. S obzirom na to da je pet sati ujutru.''
Odskakutale smo do Lexynog kabineta (ona uvijek rano ustaje) i ispričale joj što se desilo.
''Daj da vidim taj znak, Maggie!'', reče ona.
Pružila sam joj ruku.
''Oh ne!'', viknu ona.''Dakle, istina je!''
''Šefe, koji ti je vrag?'', upitah.
''Andreina se vratila! A ovo je njezin znak! Reci mi još nešto o svome snu, Maggie. Svaka pojedinost nam može pomoći da shvatimo...''
''Rekla sam vam sve što sam znala'', objasnih.
''Ali već je bilo susreta sa Andreinom...'', poče Isabell.
Začepila sam joj dlanom usta. Na svu sreću, Lexy je bila suviše uzbuđena da bi ju primijetila.
Lexy je izvela neku čaroliju i znak sa moje ruke je nestao.
''Napokon je i na mene došao red da poništim znak njezine zlobe. Pra-pra-praunuka Salazara Slytherina je ponovo slobodna i ubrzo će se vratiti da napadne. Andreina želi Maggiene moći i njezin san je potvrda svih mojih strahova. Ona žudi za osvetom. Moramo biti na oprezu! Neprijatelj kojeg imamo ispred sebe je grozan i nemilosrdan!''
''Ali, profesorice Slytherin... sve ovo je grozno!'', reče Leni.''Mi... nespremni smo. Recite nam više...''
''Da, na primjer, kad će napasti?'', upitah.
''Bojim se da ćemo saznati tek kad se dogodi.''
Ostatak dana je prošao prilično dobro. Pacoliki nije htio da me pusti na čas napitaka koji smo imali sa Ravenclawima, pa sam se zabavljala crtanjem grafita po Hagridovoj kolibi.
Dumbledore je te večeri objavio da škola više nije sigurna.... i da svi trebamo biti na oprezu...
Za predivno čudo, poslije večere sam normalno spavala
No, Am se probudila (probudila je i nas ostale) i kriknula:''Upomoć!''
''Nemirni snovi, uh?'', upitala sam.
''Bilo... bilo je grozno! Andreina mi... mi se obratila!'', prošaputa Am.
''Opet ona? Vratila se?'', upita i Hermiona.
''Ušla je i u tvoje snove?'', upita Leni.
''Ovo mi se nimalo ne sviđa!'', zaključih. ''Ništa nas ne štiti od tih njezinih upada!''
''Sprema nas se napasti'', objasni Am.''Rekla je da... da... da će najprije srediti mene!''
''Zašto tebe?'', upitah.
''Logično!'', reče Leni. ''Amanda je kći Lujize Brown.''
''Stvarno, Am...'', rekoh. ''U zadnje vrijeme stalno upadaš u nevolje zbog Lujize...''

komentiraj (9) * ispiši * #

srijeda

listopad

2006

BOJIM SE DA ĆEMO SAZNATI TEK KAD SE DOGODI...

Trčala sam kroz Zabranjenu šumu, ne osvrćući se. Stalno su mi se priviđale neke utvare, poput babe sa crnom torbom, jednookog diva i sličnih stvorenja. Zato sam i jurila glavom bez obzira... sve dok se nisam sudarila sa Am.
Ja: Bok, Am.
Amanda: Bok, Maggs.
Ja: Što ti radiš ovdje?
Amanda: Pratim tebe. Jel' ideš kod Voldya?
Ja: Aha.
Amanda: I ja isto.
Ja: A što je s izvjesnom gospođicom po imenu Lujiza?
Amanda: Nije važno idem s tobom.
Ja: Dobro, ali ja ti neću plaćati hitnu pomoć.
Nastavile smo dalje skupa. Tako smo lutale šumom dobrih sat vremena, sve dok nismo čuli glasove. Pritajile smo se u žbunje i provirile da vidimo što se tamo zapravo zbiva. Ondje su bili sam Voldy, Lujiza, Lexy, Pacoliki, Draco, Leni, Rose, Anna, Noelle McGonagall i neki ljudi sa crnim kukuljicama na glavi. Smrtonoše, pretpostavljam.
Voldemort: Gdje je više ta cura?
Draco: Gospodaru, meni je rekla da neće doći.
Rose: Poznajem Maggie i sigurna sam da će doći.
Lexy: Otkud vi to znate, gospođice Olsen?
Rose: Previše je znatiželjna da ne bi došla.
U tom trenutku, proderala sam se iz žbunja.
Ja: Am, gnječiš me!!!
Amanda: Ćuti, otkrit ćeš nas!!!
Svi pogledaše u našem pravcu. Progutala sam pljuvačku.
Ja: Sad smo nadrapale.
Pacoliki: Gospođice Margaret Ann...
Ja (iz žbunja): NE ZOVI ME MARGARET!!! JA SAM MAGGIE!!!
Lexy: Severuse, zašto je podstičeš?
Pacoliki: Nisam...
Izvukla sam se iz žbunja i počela da čistim ostatke lišća sa sebe.
Ja: Mamu ti jebem onu pedofiličarsku, skidaj se s moje pelerine!
Voldemort: Maggie, tako mi je drago što si došla.
Ja: I meni... prokleto lišće... užas!
Amanda i Lujiza su se pogledale. Sa onom istom mržnjom kao i uvijek.
Lujiza: Vidi što je vjetar dopuhao!
Amanda: Vidi što je mačka dovukla!
Lujiza: Đavo te odnio, kako te mrzim!
Amanda: Ne brini, mržnja je obostrana.
Lexy: Pokažite malo samokontrole, molim vas.
Sjela sam na travu pored Draca. Amanda je sjela do mene.
Voldemort: Možemo li početi?Ovo je jako važno...
Ja: Samo daj.
Izvukla sam MP3 plejer iz džepa, nabila slušalice u uši i naslonila se na Amandu. Voldemort je izgleda mislio da ga slušam, jer je pričao skoro dva sata bez prestanka. Onda se svađao sa Lujizom oko nečega. Nisam dobro čula, jer sam odvrnula Bullet for my Valentine do daske.
Nakon nekog vremena, i muzika mi se smučila pa sam skinula slušalice. No bila sam toliko umorna, da ništa nisam razumjela... znam da je Voldy nešto raspravljao sa smrtonošama, vikao na Luciusa Malfoya i da,sjećam se jedne rečenice:''Bojim se da ćemo saznati tek kad se dogodi.''
Kad se ''vijećanje'' završilo, odvukli smo se do spavaonica. Bacila sam se na krevet. Istog momenta, san mi je došao na oči pa sam zaspala. No bilo bi bolje da nisam sanjala...
Nastavit će se...