ANDREININ PEČAT

U snu mi se pojavila Andreina... Govorila je:''Što te muči, Maggie? U tebi je golem teret! To je nešto što te tišti... a ja znam što je to! To su tvoje moći! One su te izabrale... nisu ti ostavile nikakav izlaz! Daj mi ih, Maggie! Povjeri ih meni... daj mi ih i oslobodit ćeš se sve patnje...''
Mrmljala sam:''Ne... ne mogu...''
''Daj mi ih, Maggie!'' Zgrabila me je za zglob lijeve ruke...
Probudila sam se. ''Ne, pusti me!''
Leni se naglo uspravila u krevetu. ''S kim si se svađala, Maggie?''
''Uff! S jednom zastrašujućom noćnom morom! Sve je bilo tako...''
Bacila sam pogled na svoju ruku. ''Oh!''
Imala sam žigosanu crnu ružu na ruci.
''Ali što je to?'', upitala je Isabell.
''Ne znam! Ali dovraga, kako boli! Kao da je opeklina! U toj mori... Andreina me je zgrabila baš za ovaj zglob!''
''Pogledaj crtež!'', viknu ona. ''Sliči na ružu!''
''Kakva je ovo misterija?'', upitah.
''Jedan od načina da to saznamo bio bi...'', poče Leni. No tačno sam znala što će reći. Lexy, naravno.
''Shvatila sam!'', rekoh. ''Idemo onda... i nadajmo se da nas nitko neće vidjeti.''
''Neće. S obzirom na to da je pet sati ujutru.''
Odskakutale smo do Lexynog kabineta (ona uvijek rano ustaje) i ispričale joj što se desilo.
''Daj da vidim taj znak, Maggie!'', reče ona.
Pružila sam joj ruku.
''Oh ne!'', viknu ona.''Dakle, istina je!''
''Šefe, koji ti je vrag?'', upitah.
''Andreina se vratila! A ovo je njezin znak! Reci mi još nešto o svome snu, Maggie. Svaka pojedinost nam može pomoći da shvatimo...''
''Rekla sam vam sve što sam znala'', objasnih.
''Ali već je bilo susreta sa Andreinom...'', poče Isabell.
Začepila sam joj dlanom usta. Na svu sreću, Lexy je bila suviše uzbuđena da bi ju primijetila.
Lexy je izvela neku čaroliju i znak sa moje ruke je nestao.
''Napokon je i na mene došao red da poništim znak njezine zlobe. Pra-pra-praunuka Salazara Slytherina je ponovo slobodna i ubrzo će se vratiti da napadne. Andreina želi Maggiene moći i njezin san je potvrda svih mojih strahova. Ona žudi za osvetom. Moramo biti na oprezu! Neprijatelj kojeg imamo ispred sebe je grozan i nemilosrdan!''
''Ali, profesorice Slytherin... sve ovo je grozno!'', reče Leni.''Mi... nespremni smo. Recite nam više...''
''Da, na primjer, kad će napasti?'', upitah.
''Bojim se da ćemo saznati tek kad se dogodi.''
Ostatak dana je prošao prilično dobro. Pacoliki nije htio da me pusti na čas napitaka koji smo imali sa Ravenclawima, pa sam se zabavljala crtanjem grafita po Hagridovoj kolibi.
Dumbledore je te večeri objavio da škola više nije sigurna.... i da svi trebamo biti na oprezu...
Za predivno čudo, poslije večere sam normalno spavala
No, Am se probudila (probudila je i nas ostale) i kriknula:''Upomoć!''
''Nemirni snovi, uh?'', upitala sam.
''Bilo... bilo je grozno! Andreina mi... mi se obratila!'', prošaputa Am.
''Opet ona? Vratila se?'', upita i Hermiona.
''Ušla je i u tvoje snove?'', upita Leni.
''Ovo mi se nimalo ne sviđa!'', zaključih. ''Ništa nas ne štiti od tih njezinih upada!''
''Sprema nas se napasti'', objasni Am.''Rekla je da... da... da će najprije srediti mene!''
''Zašto tebe?'', upitah.
''Logično!'', reče Leni. ''Amanda je kći Lujize Brown.''
''Stvarno, Am...'', rekoh. ''U zadnje vrijeme stalno upadaš u nevolje zbog Lujize...''