29
petak
prosinac
2006
PONOVO ISTI SAN
Mary me je, najblaže rečeno, poslala u tri lijepe materine. Napala me je na hodniku, i samo ju je Lenina hitna intervencija spriječila da mi ne iskopa oči.
Danas smo počeli sa pripremama. McGonagallica se dogovorila sa Pacolikim da mi Gryffindori dobijemo teren jer imamo novu tragačicu, tj, mene. Pacoliki je gunđao, kao i obično, ali je na kraju popustio. Vježbali smo dobra četiri sata, ali se ne žalim; propustili smo čas kod Lexy! Ha-ha.
Izgleda da je Hagrid uspio slomiti i nogu kad je onda otresao, te je sada u invalidskim kolicima. Zato sam morala ići u McGonagalličin kabinet, na još jedan razgovor. Da mi prođe vrijeme, zamišljala sam da sam šofer kraljice Elizabete. Veoma, veoma zabavno. I dalje sam zamišljala, kad je McGonagallica podigla pogled i rekla:''Pa?'', a ja odgovorila:''Da, milostiva?''
Ošinula me je pogledom. ''Kako molim?''
''Uhm, izvinjavam se...'', rekoh. ''Razmišljala sam.''
''Pa, Maggie, dobro je što si za promjenu uopće i razmišljala'', reče odvratna osušena babuskara. ''Poslije ovoga, nadam se poboljšanju tvog stava prema radu i školi. Ali prije svega, izvoli otići kod Hagrida i izviniti mu se.''
Otišla sam do Hagridove kolibe i nadala sam se da ga neću sresti. Međutim, ubrzo sam ugledala debelog džina u invalidskim kolicima, i bilo mi je jasno da se neću tako lako izvući.
Prišla sam mu iza leđa i rekla, baš oduševljeno:''HELLO, HAGRIDE!!!''
Odskočio je iz kolica i zamalo pao na zemlju:''Šta ćeš ti ovdje, majmune jedan nenormalni?!''
Počela sam da skakućem oko njega. ''McGonagallica mi je rekla da moram doći da ti se izvinim.''
''Da, pa tako i treba'', reče Hagrid. On tako smara.
Okrenula sam se. ''Onda, vidimo se.''
''Čekaj sekund - još se nisi izvinila.''
''Jesam. Upravo sam rekla da mi je McGonagallica naredila da ti se izvinim.''
''Znam, ali nisi se izvinila.''
''Pa što misliš što ja radim ovdje? Jesam li ja nekim slučajem duh?''
''Gubi se. I trebalo bi da se malo više ponašaš kao mlada dama. U moje vrijeme, ti bi...''
Ignorisala sam debeljka i odskakutala sam natrag u školu. Bilo mi je jako drago što sutra putuje u Rumunjsku.
Na hodniku sam čula kreštave iritantne glasove, i odmah sam znala da je riječ o Prirodnim ljepotama.Trčakarale su kroz hodnik izigravajući balerine, a Mini je skakutala za njima kao muva bez glave. Čika Hauvi ih je snimao kamerom. Odmahnula sam glavom i produžila prema društvenom. Međutim, tamo ih je sve tetka Judora smarala sa pričom o Crvenkapi. Došlo mi je da izvršim samoubojstvo, ali ipak nisam. Znate, sutra je utakmica sa Slytherinima...
Nabila sam slušalice u uši i legla u krevet. Bila sam prilično umorna, te sam brzo zaspala. Ali opet sam sanjala onaj isti san... po drugi put. San o Egiptu. San o djevojci koja izgleda potpuno isto kao i ja.
Probudila sam se oblivena znojem. Ima li ovaj san neko značenje? A ako ima, što znači? Da li je Andreina ponovo njuškala po mojim snovima? Ili mi je ovaj san namijenila sama sudbina?
P.S. Želim vam svima jako sretnu i uspješnu Novu godinu!
komentiraj (16) * ispiši * #
16
subota
prosinac
2006
NOVA TRAGAČICA
Pa,Hogwarts again... Da budem iskrena, poželjela sam se Pacolikog i njegovog ''gospođice Margaret Ann''. Ali McGonagallice se nisam poželjela. Skoro sam dobila kaznu kod nje čim sam zakoračila među zidine Hogwartsa.
Kad smo uveče krenuli na večeru, McGonagallica je doviknula za mnom: ''Riddle! Hodajte kako treba!''
Koji ku*ac joj sad to znači? Hodaj kako treba. Čisto iz zabave i veselja, malo sam se pravila da hramam. Ona viknu:''Gospođice Riddle! Nemojte da dobijete kaznu prije nego što ste i nogom kročili ovdje! Čim se završi večera, javite se u kabinet profesore Dumbledorea!''
Poslije večere sam otišla... ali ne kod Dumbledorea, već do Hagrida, koji se upravo spremao na put u Rumunjsku. Am je išla sa mnom. Htjele smo da vidimo da li je matori konj tamo. Ako nije, mogle smo da mu pokrademo kolibu. Ali, ne, on je itekako bio tamo. Čak je i stavio grijače za uši. Pokucala sam mu na vrata da bih ga prijateljski pozdravila, ali nije mogao da me čuje.
Rekoh Am:''Ajde štosa radi da se pravim da mu govorim nešto važno, a u stvari neću ništa reći. Otvarati ću usta.''
To sam i uradila. Mahala sam rukama i otvarala usta kao da govorim:''Hagride, Andreina napada!'' Na kraju je skinuo grijače, misleći da zbog njih ne može da me čuje. Kad je skužio da ga zezam, popizdio je. Skočio je i najurio nas iz kolibe. Nažalost, zaboravio je da je na uglu kućice ostavio jednu stolicu, pa je spektakularno pao preko nje, kao u nekoj komediji. Mislila sam da ću da umrem od smijeha.
Te večeri, u spavaonicu je upala McGonagallica i rekla:''Margaret Ann Riddle, da se javiš kod Albusa... odmah.''
Uskoro sam bila u Dumbledoreovom kabinetu, po jedno hiljaditi put otkako sam došla u Hogwarts. Reče mi:''Margaret Ann Riddle, ovo je neoprostiv prekršaj. Ovaj put si pretjerala.... Prošlog mjeseca si obukla troglavog psa u Hagridovu uniformu. Nadao sam se da si bar malo odrasla.''
OK, nije bilo šanse da se izvučem. Hagrid je iščašio rame i ja sam kriva za to. Nije bilo načina da se izvučem.
''Zapamtite, gospođice Riddle...'', reče Dumbledore, naglasivši moje prezime, ''još jedan ovakav prekršaj i letite iz škole. Opominjao sam vas dvjesto dvadeset puta...''
Prekidoh ga. ''Dvjesto dvadeset jedan.''
On samo odmahnu glavom. ''Kako god. Možete ići.''
Izašla sam iz njegovog kabineta i krenula natrag u spavaonicu. Osjetila sam a kako me je netko potapšao po ramenu. Bila je to Ashlee. ''Što radiš?'', upita ona.
''Vraćam se s partije mentalne torture.''
''Je li te Dumbledore ubio u pojam?'', nasmijala se.
''Kao i obično'', rekoh. ''Nisam ja kriva što je Hagrid smotan!''
Ashlee i ja smo prasnule u smijeh, a onda je naišao Pacoliki.
''Djevojke, što vi radite na hodniku u ovo doba?'', upita on.
''Maggie je bila kod ravnatelja, a ja sam krenula u WC'', odgovori brzo Ashlee.
''Kako god'', reče Pacoliki, zgrabi me za ruku i povuče prema spavaonici. Vukao me je sve do vrata, a onda ih je otvorio i obratio se Isabell:''Blackova, našao sam vam novu tragačicu.''
Isabell, koja je kapetanica metlobojskog tima Gryffindora, rekla je:''Maggie će biti tragačica? Pa to je super!''
''Ali kako?'', bila sam iznenađena. Istina, oduvijek sam željela biti tragačica, ali otkud ovako iznenada...
''Pa, nakon što se Potter povukao iz tima, vašem će domu trebati novi tragač'', objasni Pacoliki.
''Ali zar nije Mary Matthews trebala biti tragačica?'', ubacila se Hermiona.
''Šuti, Hermiona'', reče joj Amanda. ''Neka Maggs bude tragačica!''
Pacoliki se povukao iz spavaonice, a Isabell je rekla:''Pa, Maggie, morat ćemo naporno vježbati. Znaš, za dva mjeseca, ovdje u Hogwartsu će se održati Metlobojski turnir...''
Prekidoh je. ''Što?!''
''Metlobojski turnir. Bit će izabran jedan dom iz svake škole, i on će ići predstavljati svoju školu na turniru. Učestvovat će i Durmstrang, i Rosewhite, i mnoge druge škole'', objašnjavala je Isabell.
''Hoćeš reći da je taj turnir odmah poslije proljećnih praznika?! Ali ja nisam spremna!'', pobunih se.
''Vježbat ćemo i pobijedit ćemo. Počinjemo ujutru, a prekosutra imamo utakmicu sa Slytherinima.''
O, moj Bože! Evo još i o turniru moram da se brinem... jadna ja! Šalim se, oduvijek sam htjela biti tragačica. Kladim se da će Mary pošiziti kad sazna da sam joj ukrala mjesto u timu!
komentiraj (21) * ispiši * #
08
petak
prosinac
2006
MOJ BIVŠI - TVOJ SADAŠNJI
Ali najprije; Evyno i Rickovo vjenčanje.
A što da vam pričam, vjenčanje je prošlo prilično dobro. Najprije je bila ceremonija u crkvi. Evy nije izgledala toliko loše kad ju je deda doveo do oltara. Štaviše, izgledala je čarobno; raspustila je kosu, bila je našminkana, a u ruci je nosila buket crvenih ruža, koje su izgledale kao prelivene krvlju.
Ceremonija je, iskreno rečeno, bila prilično dosadna. Amanda i ja pokušavale da shvatimo o čemu svećenik govori. Ali smo nakon nekog vremena odustale i počele da brojimo šešire po bojama. Prije nego što su Evy i Rick bili vjenčani, izbrojale smo osam smeđih, šest plavih, tri crna, jedan žuti jedan sa leopard dezenom.
Naravno, posmatrale smo onda kad je svećenik rekao: ''Proglašavam vas mužem i ženom. Možete poljubiti mladu.''
Am i ja smo počele da proizvodimo zvukove kao da ćemo povraćati, toliko glasno da su u jednom trenutku svi gledali u nas.
Poslije crkvene ceremonije, zabava je održana u našoj kući. Amanda je pohvaljena kao sjajan tekstopisac, pošto je ona napisala pjesmu koju sam morala otpjevati na vjenčanju. I sad, mislite da je Am zadovoljna što je dobila pozitivne kritike i da se ostavila poezije? Ne! Sad je odlučila da izda zbirku pjesama. Gospode Bože. Pored ovolikih problema sa Andreinom, ona traži izdavača.
Baka je napravila neke pitice sa mesom po receptu svoje mame. Sigurno je nešto pogrešno napravila, pošto smo se Rose i ja (mi smo ih jedine jele) cijelu noć utrkivale do kupatila. Ma što da vam pričam…
Ali, naravno, jedan detaljčić ne smijem izostaviti. Am se zaljubila!!! Da, da... A tko je sretnik? Njegovo ime je William Johnson i on je... pa moj bivši, prijatelj mog brata Johnatana. Hodala sam s njim prije nego s Kaibom. Prekinuli smo iz jednostavnog razloga; bio mi je dosadan. Iza toga me je proganjao još dugo, ali sada više ne. Bar se nadam. Bože, znam da je ovo neosjetljivo s moje strane, ali mislim da se nikada nisam istinski zaljubila.
I to još nije sve… dan nakon vjenčanja, William je poslao Amandi SMS i rekao joj da mu se mnogo svidjela i da bi odsada mogli za ozbiljno. Jadnica je pošizila od sreće. Evo, baš su sad izašli skupa.
A kako se ja osjećam povodom toga?
Pa drago mi je zbog Am, ali se brinem da će je William prevariti. On je ženskaroš, znam to dobro, pričao mi je Johnatan. Ma vraga! Lažem. Ljubomorna sam, i to je istina! William mi se ne sviđa, ali ipak sam ljubomorna.
BTW, sutra ujutru putujemo natrag u Hogwarts! Tooo! Jedva čekam! Istina, morat ćemo ostati dva časa duže kod Sproutice i McGonagallice, ali se ne žalim, jer HAUVIJEVI NEĆE BITI TU!
Ili ja samo tako mislim…
Dok smo se Am i ja pakovale, Hauvi nam je upao u sobu.
“Pa, čika Hauvi… divno je što smo što vas upoznali, ali …”, počela sam.
“Znam, Maggie … i nama je isto toliko žao što odlazimo kao i vama. Znam da biste željeli da ostanemo duže…”
“Ali vi obilazite zemlju i imate još mnogo toga da vidite”, rekoh, nadajući se da sam u pravu.
“Tako smo planirali”, reče čika Hauvi. “Ali planovi se ponekad mijenjaju. A zahvaljujući Hagridu... ”
Zahvaljujući Hagridu, što?
“Bit ćemo u njegovoj kolibi, dok bude u Rumunjskoj. Što znači da ćemo biti vaši susjedi sve do prvog aprila. ”
“Ali ali ali... ”, mucala je Amanda.
“Djevojke, ja najbolje znam koliko je teško reći zbogom. Jeste da će nas razdvajati oko sto metara, ali ćemo ipak biti zajedno još šest nedelja.”
Šest nedelja! Ne... ne...
Prvo Andreina, sad i Hauvijevi... što još treba da se desi?
P.S. Evo neke slike s vjenčanja...
Ovo smo Amanda i ja (novost je da smo se obje ofarbale u plavo)...
komentiraj (17) * ispiši * #
