ŽIG NA NJEGOVOJ RUCI...

Kakvo gnusno pismo! Ta ''neprijateljica'' će meni da prijeti? Ona meni??? Šipak! Pazi da se bojim! Samo sam se podrugljivo nasmijala i bacila pismo u WC školjku. Imam ja važnijeg posla nego se zamajavati nekim tamo prijetnjama.
Krenula sam natrag u društveni, a tamo sam srela Kretene: Harrya, Rona, Kaibu, Keeru i Hermionu. Prisluškivala sam njihov razgovor.
''Ljudi, ovdje se nešto čudno dešava'', rekao je Harry zabrinuto. ''Ožiljak me užasno boli.''
''Možda zbog Voldemorta'', rekla je Keera.
''Ili možda zbog njegove kćeri'', promrmljao je Ron.
''Sasvim moguće'', rekao je Kaiba. ''Maggie mi je jako, jako čudna u posljednje vrijeme. Od one noći na praznicima, potpuno se promijenila.''
''Koje noći?'', upitao je Harry začuđeno.
''Sjećaš se, kad smo čuli one glasove, pa kad su ona i Amanda istrčale napolje. Možda su se srele sa Voldemortom'', pametovala je Hermiona.
''Voldemort usred Londona?'', upitao je Harry. ''Pretjeruješ.''
''Ne, Harry...'', umiješa se Keera. ''U pravu je. Ožiljak te stalno boli kad je ona u blizini.''
''Pretvorila se u totalnu gaduru – može se lako primijetiti odvratna Voldemortova krv!'', reče Hermiona.
E, ovo nisam mogla da istrpim. Izletjela sam iz skrovišta i viknula:''Šta se ti javljaš, prljava mutnjakušo?!''
Skočila je na noge i proderala se:''Umukni, zmijo!''
''Ne bi voljela da saznaš kakva sam tek zmija u stanju da budem'', nacerila sam se.
''Maggie, što je tebi?'', upita Kaiba. ''Nadao sam se da je bar malo dobrote ostalo u tom tvom ledenom srcu.''
''Ne seri, idiote'', rekoh.
''Nije joj ništa!'', reče Hermiona, ignorišući moju upadicu. ''Zlo nosi u krvi! Takav joj je i otac, a ona će biti jednaka gnjida kao on.''
Uzela sam štapić i uperila ga prema njoj. ''Da više nikad nisi takvo što rekla o mome ocu! Avada Kedav...''
No, tada su dotrčali Draco, Noelle i Amanda. Draco mi je uzeo štapić iz ruke, a Noelle me je zgrabila za ramena. ''Ti baš hoćeš u Azkaban, zar ne?'', viknuo je Draco.
''Ovi debili nisu vrijedni toga'', rekla je Amanda, uzela me za ruku i odvukla napolje. Trebalo mi je pola sata da se smirim. Ona prljava mutnjakuša se našla da govori o mome ocu! Uf, razbit ću ju!
Bilo kako bilo, približavaju se proljetni praznici. Ostao je svega jedan tjedan. Radujem se zbog toga, a naročito zato što mi je moja sestra Evy (iliti Eve, kako je ja zovem) obećala da će me voditi u Egipat. Jedva čekam! Ipak, ovo me je natjeralo da se zamislim o pismu koje mi je poslala takozvana neprijateljica. Ako se ne varam, spominjala je Egipat. Rekla je nešto u fazonu da dođem tamo i da ću nešto otkriti. Dam se kladiti da je to neka podvala Kelly Joan Slytherin, one male glupačice koja je pukla na Draca...
Jutros sam išla na metlobojski teren vježbati za Metlobojski turnir koji nas čeka odmah iza praznika, i na hodniku sam srela Marca. O, Bože, koliko ga dugo nisam vidjela!
''Bok, sister!'', pozdravio me je. ''Kako si?''
''Pa dobro'', rekla sam. ''Čekam praznike, i tako... što ima kod tebe?''
''Ništa posebno. Usput, čestitam na mjesto tragačice!'', nasmijao se.
''E, hvala ti. Čuj, moram sad ići, Isabell će me priklat ako zakasnim!'', pozdravila sam ga.
Okrenuo se i mahnuo mi. ''Bok!''
No tada sam na njegovom ručnom zglobu ugledala nešto što me je šokiralo... mislim, apsolutno šokiralo!!! Imao je žigosanu crnu ružu! Imao je žigosan Andreinin znak... Znak naše najveće neprijateljice...

Nastavit će se...