SAVRŠENA BEBISITERKA

Jutros je Hermiona presrela Rosilyn na hodniku. Pala joj je na um sjajna ideja da ona treba da bude moja bebisiterka, i da Rose treba da joj za to plati.
''Gledaj to ovako, Rosilyn'', reče Hermiona, obrazlažući svoju genijalnu ideju. ''Svi vi stalno brinete za nju, je li tako? Nikad ne znate šta će uraditi. A sada kad imamo nekoliko slobodnih dana, treba da se odmaraš.''
''Sjećaš se šta se dogodilo kad je Hermiona prošli put čuvala Maggie?'', umiješa se Leni. ''Sjećaš se kako je ostala bez dva prednja zuba kad je pokušala da poleti s tobogana?''
''Rosilyn, to je bilo prije osam godina'', reče Hermiona. ''Maggie tada nije imala još ni šest godina. A ja sam ove godine završila kurs za bebisiterke. Garantujem ti da ćeš biti zadovoljna.''
''Nema tog kursa na kojem se možeš pripremiti da čuvaš Maggie!'', tvrdila je Leni.
Ali Rose je nije slušala. Rekla je:''Mislim da to što kažeš ima smisla, Hermiona. Zaista bih bila opuštenija kad bi netko pazio na nju.''
''Ali to je ludost!'', povika Leni. Međutim, ignorisali su je.
''Sedam dolara na dan'', reče Rose Hermioni. ''Dva sata prije podne, i četiri poslije podne. Ako budeš potrebna i poslije večere (jok i neće ), platiću ti posebno za to.''
''Dogovoreno'', reče Hermiona, rukujući se s Rosilyn.
''A šta ću ja da radim dok ona bude čuvala Maggie?'', upita Leni.
''Pa, Lendora...'', reče Rose. ''Mislila sam da će ti biti drago što ćeš imati vremena za sebe.''
''Da...i da crknem od dosade!''
''Pa...možda vas dvije možete zajedno da čuvate Maggie.''
''Zajedno?''
''Da, zajedno.''
''A hoćeš li plaćati i meni?''
''Platiću sedam dolara dnevno. Nije me briga kako ćete vi to podijeliti.''

Ali Hermiona nije htjela da dijeli zaradu s Leni. ''To je bila moja ideja'', rekla je.''Zašto bih tebi dala polovinu novca''
''Zato što je to previše posla za jednu osobu.''
''Ja mogu da izađem na kraj s bilo kim, Lendora. Ja sam veoma odgovorna osoba.'' Hermiona okrenu Leni leđa i povika:''Maggie...gdje si?''
''Ovdje sam...'', doviknuh. Sjedila sam na grani jednog prastarog hrasta, tačno iznad njihovih glava.
''Što radiš tamo gore?'', upita Hermiona.
''Odmaram se'', rekoh. ''Ptice se uvijek odmaraju poslije doručka.''
''Imam jednu novost za tebe'', reče mi Leni. ''Ti nisi ptica.''
''Vježbam da budem ptica kad porastem.''
''Kad porasteš, nećeš biti ptica'', podsjeti me ona.
''Znam da neću biti ptica'', rekoh, mašući nogama. ''Biću disač ptica.''
''Što je to disač ptica?'', upita Hermiona.
''Netko tko diše umjesto ptice.''
''Nikad nisam čula za to'', reče Hermiona. ''Ljudi ne mogu da dišu umjesto ptica.''
''Mnogo ti znaš!''
Ja to kažem svaki put kad mi se netko usprotivi. Tu stvarno prestaje svaki razgovor.
Hermiona pogleda Leni.
''Ona hoće da kaže odgajivač ptica'', reče joj Leni. ''Da nije mene, nikad je ne bi razumjela.
''Oh...odgajivač ptica'', reče Hermiona. ''To već bolje zvuči.''
''Šta bolje zvuči'', upitah.
''Da ćeš biti odgajivač ptica.''
''Šta je to odgajivač?''
''Netko tko odgaja ptice i ostale životinje.''
''Kako to odgaja?''
Hermiona opet pogleda u Leni.
''Ti si htjela da je čuvaš'', reče Leni. ''Sad ti odgovaraj na njena pitanja!''
''To su ljudi koji odgajaju životinje''. objasni Hermiona. ''Odgajivač ptica odgaja ptice, odgajivač pasa odgaja pse...i slično...''
''A odgajivač beba odgaja bebe?'', upitah.
''Ne baš'', reče mi Hermiona. ''Bebe odgajaju roditelji.''
''Kako to da ih ne odgajaju odgajivači beba?''
''Ne znam! Jednostavno nije tako!'', reče ona iznervirano.
Leni poče da se smije, a onda reče:''Samo čekaj da vidiš koliko pitanja dnevno ona postavlja.''
Hermiona ju je ignorisala. Rekla mi je:''A sad silazi s tog drveta!''
''Neću'', rekoh.
''Pa dobro'', odgovori ona. Zatim odmaršira do Hagridove kuće i vrati se sa ogromnim merdevinama. Taman je počela da se penje, kad se ja spustih niz stablo hitro poput vjeverice. ''Ha...ha'', pjevušila sam. ''Prešla sam te, jel' da?''
Nastavila bih da je zavitlavam, ali gospođa Maria nam doviknu s trema:''Ju-hu...ju-hu, cure...'' Mahnula nam je. ''Jeste li pronašle čiku?''
''Bio je kod kuće'', doviknuh. ''Sakrivao se.''
''Kakvo olakšanje. Baš sam se brinula.''
''Kakvog čiku?'', upita Hermiona.
''Čika Perceta'', rekoh. ''Ona misli da je to stvarno neki čika.''
''Zašto bi to mislila?''
''Jednostavno misli'', rekoh. ''Je li tako, Leni?''
''Da...tako je'', odgovori Leni.
''Ali to nema nikakvog smisla'', reče Hermiona.
''Mnoge stvari nemaju nikakvog smisla'', rekoh joj.
''Kao disač ptica'', reče Leni.
''Ju-hu...'', povika opet gospođa Maria. ''Dođite da nešto prezalogajite! Tu je Amanda!''
Potrčah, a Hermiona se uspaniči. ''Čekaj me, Maggie...'', povika ona. Ali Savršena Bebisiterka nije razmišljala o tome kako sam ja brza. A kad ja nekud zapucam, ne čekam nikog živog. Leni je krenula za nama. Pretpostavljam da joj nije bilo lijepo samoj. A i zašto da propusti užinu kod gospođe Marie?
Gospođa Maria nas je upoznala s Amandom čim smo stigle do kuće. Amanda je nešto viša od mene, ima plavu kosu i plave oči.
''Ovo je Maggie Perce'', reče gospođa Maria. ''A ovo je...'' Ona stavi prst na usta i zaćuta.
''Lendora'', reče Leni, da joj pomogne. Nije mi jasno zašto svi pamte moje ime, ali ne i njeno.
''Da'', reče gospođa Maria. ''Lendora Perce.''
''Perce je baš čudno prezime'', reče Amanda.
''Zapravo, nas dvije nismo u rodu. Ja se prezivam Henesy. Ona se preziva Peyton'', reče Leni.
''Ali rekla je da se njen rođak zove Perce'', reče gospođa Maria.
''Tako je'', odgovorih.
''On se zove Perce'', objasni Leni, prije nego što nastane još veća zbrka. ''Perce Peyton. Čika Perce Peyton.''
''Oh...'', reče Amanda, a zatim prasnu u smijeh.
Gospođa Maria se takođe nasmijala, a zatim je ušla u kuću da nam spremi užinu. Hermiona krenu za njom, tako da smo Amanda, Leni i ja ostale same. Amanda je stvarno haos. Luckasta je, baš kao i ja. Kladim se da će mi pomagati u mojim bezobrazlucima....I samo da napomenem, rekla nam je da će se uskoro upisati u Hogwarts. Prve dvije godine je bila u nekom Rosilyninom rođaku, Rosewhiteu. Valjda je to čudo nešto nalik na Hogwarts. Ma nemam pojma. Više me je zanimala njena metla. Mislim....najnoviji Nimbus (to je sigurno jako skuuupo ).
''Baš ti je super metla'', rekoh.
''Hvala. Marc mi ju je poklonio.''
''Ko je Marc?'', upitah.
''Moj deda'', reče Amanda. ''Marc Harrison.''
''Koji Marc?'', upita Leni razrogačenih očiju.
''Marc Harrison'', ponovi ona.
Leni polako reče:''Hoćeš da kažeš da je tvoj deda Marc Harrison, najbolji igrač metloboja u istoriji Hogwartsa?''
Amanda klimnu glavom.
''Pa ja skupljam tekstove o njemu!'', povika Leni. ''Znam njegovu statistiku napamet!''
''Hoćeš li da igraš s njim?'', upita Amanda.
''S njim?''
''Mi igramo utakmicu svake nedelje?''
''Da li hoćeš da kažeš da svatko tko poželi može da igra sa Marcom Harrisonom?''
''Moraš samo da prođeš njegov test više-manje.''
''Kakav je to test?''
''Moraš da imaš više od četiri godine, i manje od sto četiri.''
''I to je sve?''
''To je sve!''
''Ju-hu...'', uzviknu Leni, skočivši tako visoko da je skoro oborila jednu viseću saksiju. ''Ovo je najbolja vijest koju sam čula u posljednje vrijeme!''
''Je li to najbolja vijest vijeka?'', upitah.
''Mogla bi da bude.''
Trenutak kasnije, sve troje smo skakali po tremu vičući ''Ju-hu!''.
Tada se pojavila Savršena Bebisiterka s bokalom soka. ''Nije me bilo samo petnaest minuta'', reče ona. ''Petnaest minuta, a vi se...ponašate kao gomila majmuna.''
''Ali ovo je najbolja vijest vijeka!'', povikah.
''Šta je najbolja vijest vijeka?''
''Ko bi znao?'', rekoh. ''Ja ne znam čak ni šta je vijek.''