Lujiza se nasmiješila. ''Samo reci.''
''Mogu li dobiti tvoj autogram?'', upitah.
''Autogram? Od mene?''
''Da.''
''Pa da.... naravno da možeš.... ali zašto?''
Nisam odgovorila na to pitanje.
''Pričekaj sekund'', rekoh i potrčah prema kući.
Čim sam ušla, svi su me počeli ispitivati.
''Kaj je ono bilo?''
''S kim pričaš?''
''Gdje je Amanda?''
Ni njima nisam odgovorila na pitanja. Umjesto toga, otvorila sam ladicu i počela kopati po njoj.
''Kaj ti radiš?'', upita Seto.
''Ne miješaj se'', rekoh mu. ''Ovo se tebe ne tiče.''
Našla sam Lujizinu sliku (koju sam koristila da iznerviram Amandu) i crveni marker. Ponovno sam istrčala napolje.
Pružila sam Lujizi sliku i marker. ''Piši'', rekoh.
Zaustila je da nešto kaže, ali nije uspjela pošto sam joj gurnula sliku pod nos.
''Smiri se malo'', reče ona. ''Ja ne jedem papir.''
''Piši'', ponovih.
''Ako će ti to zavezati gubicu...'', promrmljala je,a zatim se potpisala na sliku.
''Možda si ipak trebala napisati Lujiza Riddle...'', reče Voldemort.
''Ako si to upravo sanjao, bolje se vrati na spavanje'', odbrusi Lujiza.
Svi smo se nasmijali, osim Voldemorta.
A onda su se apartirali.
Leni i ja smo se pogledale.
''Pa... Leni...'', rekoh.
''Je li, Maggie, zakaj ti treba Lujizin autogram? Kak ti to pade na pamet?''
Podmuklo sam se nasmijala. ''Noelle će presvisnut od zavisti'', rekoh.
Da... Noelle McGonagall. Moja krvna neprijateljica, Ravenclawka. Njen idol je upravo Lujiza... možete onda zamislit kako će reagovat kad joj pokažem ovaj autogram!!! Ha-ha-ha!
Leni je prasnula u smijeh. ''Ti fakat nisi normalna.''
Ponovo smo ušle u kuću. Istog trenutka kad smo zakoračile u dnevnu sobu, svi su nas bombardovali s pitanjima. Leni se vješto izvukla, tako što je slagala da je u pitanju sasvim obična ulična tuča. Jedino sam Dracu rekla šta se zbilja dogodilo. Jednostavno... nije mi se dalo slušati Ozziene fore, Isabelline savjete i Hermionine komentare.
Mnoge sad zanima – kaj je bilo sa Amandom? Pa...
Vratila se kući kasno uveče. Kad je legla u krevet, pravila sam se da spavam.
Sutradan sam, kao i po običaju, ustala prva. Nismo razgovarale sve do ručka. Onda me je presrela na hodniku. ''Kupila sam keks, samo za tebe'', reče. Bila sam rezervirana i hladna.
''Amanda, ne možeš se tako rđavo ponašati prema meni, a onda da me podmićuješ keksom.''
U stvari, može, jer sam ubrzo počela da žvaćem.
Naravno, odmah smo izvele nekoliko spački. Pokušale smo da napravimo palačinke. Nema veze. Deda je ionako planirao da nosi tepihe na pranje.
Marco je pobudalio kad mu je babina (najbolja) saksija pala na glavu.
Hermiona nas je cijeli dan jurila po kući jer smo joj zapalile neku knjigu.
Amanda je 'slučajno' stala na Harryeve naočale. Nekim čudom, okviri su preživjeli. Ali stakla nisu.
Ron je čitav dan razgovarao sa Ash preko telefona. Odvratni su sa svojim gugutanjem na telefon. Fuj!
Harry je pozvao Annu. (BTW, Hermiona je morala da ukuca broj, jer Harry ne vidi ni prst pred nosom) On je i gori od Rona.
Baba će dobiti srčani napad kad stigne račun za telefon.
I sve bi to bilo tako lijepo i divno, da nam uveče gospodin Susjed nije pozvonio na vrata. Najprije sam pomislila da ponovo dolazi da nas upozori da stišamo muziku. Ali nije. Pružio mi je neko pismo i rekao:''Imaš goste.''
''Goste?'', upita Ron. ''Maggie, očekuješ li nekoga?''
''Nemam pojma ko bi to mogao da bude'', rekoh.
Gospodin Susjed je predao pismo Keeri.
Ona poče da čita naglas:''Dragi Bucko...''
O, ne!, pomislih.
''O, Bože!'', zapjevušila je Amanda. ''Pa to su Hauvijevi!''
Keera je potom pročitala pismo naglas.
Dragi Bucko i Ana
Konačno smo stigli u London. Mi smo
u kombiju parkiranom iza ugla. Jedva
čekamo da vas vidimo.
Vaši dragi rođaci,
Hauvi, Judora, Fauna, Flora i Margaret
''Pa...'', reče Isabell, ''kakvo iznenađenje.''
Iznenađenje? To je blaga riječ.
''Idem da vidim šta se dešava sa rođakom Hauvijem'', reče Draco.
''Idem s tobom'', rekoh.
''Ti bi već odavno trebala biti u krevetu'', primjeti Isabell.
''Ali nisam nimalo umorna'', rekoh. ''Vidi kako su mi oči širom otvorene.''
''U redu. A šta je s tobom, Lendora?''
''Ja idem pravo u krevet'', rekla je Leni.
Isabell joj je opipala čelo. ''Nije ti pozlilo, je li tako?''
''Da, jeste'', odgovori Leni. ''Ali ne onako kako ti misliš.''
Post je objavljen 10.09.2006. u 13:39 sati.