MAGGIE I AMANDA NAPADAJU

Kako to misli – Andreina? Sigurno ne misli na moju majku, Andreinu Slytherin. Ona je mrtva, zar ne? Ili možda ipak...
Ponovo se začuo vrisak, a onda isti glas:''Ne diraj je, kučko! Ovo je između nas dvoje!''
''Čujete li ovo?'', upitah prijatelje.
''Aha'', kratko reče Amanda.
''Kaj je to?'', upita Draco.
''Fakat nemam pojma'', reče Harry. ''Zvuči kao neka ulična tuča...''
''Ne'', pametovala je Hermiona. ''Ovo je više od toga.''
''Tišina...'', obrecnuh se. ''Pokušavam slušati...''
Kad sam čula još jedan bolni vrisak, shvatila sam da je toj curi potrebna pomoć, te sam istrčala napolje. Amanda i Leni su krenule za mnom.
Napolju je bilo užasno mračno, ali sam pomoću uličnih svjetiljki mogla dosta dobro vidjeti kaj se zbiva. A šta sam vidjela? Pa...
Vidjela sam čovjeka (preciznije;stvora) sa crnom kukuljicom. Grlio je jednu ženu duge crne kose (to je valjda ona što je vrištala), koja je ležala na ulici i tiho jecala. Ispred njih je stajala takođe crnokosa žena, držeći uperen štapić prema njima. Valjda je to ona – Andreina. Moja majka.
''Oh, Bože...'', prošaputa Leni, gledajući u stvora sa kukuljicom. ''To je...''
''Tko? Tko?'', upitah, mada sam u sebi već slutila odgovor.
''Lord Voldemort!'', viknu Leni.
''A onda je ova žena što leži...'', počela sam.
Ali Am nije čekala da završim. ''Lujiza Brown!'', reče ona.
Zaustila sam da nešto kažem, ali mi je pažnju zaokupila Andreina.
''Gotovo je, Lujiza... platićeš mi...'', nasmijala se i uperila štapić u Lujizu.
''A, nećeš! Avada Kedavra!'', povika Voldemort i zamahnu štapićem.
Kletva je poletjela prema Andreini. Već sam pomislila da je predstava gotova, ali sam se, eto, prevarila.
Andreina je laganim potezom ruke i usmjerila kletvu na njega. Voldemort je pao pored Lujize.
Andreina se zatim se posprdno nasmijala. ''Ništa mi ne možete... suviše sam moćna...''
Moćna? Ona? Kako je bilo tko, a pogotovo ona, uspio zaustaviti Voldemortovu kletvu? Koliko znam, ona nije bila u stanju izvesti ni Wingardium Leviosa kako treba.
''Pozdravi se sa ovim svijetom, Brownice...'', reče ona. ''Avada Kedav...''
Nisam mogla samo stajati i gledati. Zato sam joj prišla s leđa i potapšala je po ramenu. ''Hej, Andreina... nađi nekog sebi ravnog!''
Ona se okrenu prema meni, u trenutku zaboravljajući na Lujizu.
''A tko si pak sad ti?'', upita.
''Prijatelji me zovu Maggie'', rekoh. ''No ti me možeš zvati Margaret Ann.''
''Margaret Ann...'', prošaputa Voldemort.
Andreina ispusti divljački krik.
''Gubi se odavde!'', viknula je bijesno.
''A da l' ti uvijek tako krčiš kao zvučnik?'', upitah mirno.
Ona prijeteći podiže pesnicu i viknu:''Čuješ li ti, mala!!! Jel' baš moram od tebe napraviti pljeskavicu, ili ćeš da brišeš odavde?!''
Stajala sam mirno i, podbočivši se, radoznalo je promatrala.
''Ma šta to radiš?!'', zavrišta Leni. ''Si ti normalna?''
''Je li, Andreina, kaj si htjela učiniti Lujizi? Jel ovo?'', upitah.
Zatim zgrabih jedan poveći kamen sa pločnika i pogodih je u glavu. Ona pade na zemlju, a štapić odleti nešto dalje od nje.
Uzela sam ga u ruke.
''Ustvari, mogla bih malo da te žvicnem ovim, jer si, vidim, veoma privržena štapiću. No izgleda da je ovaj malo istrošen...'', rekoh, prepolovivši ga na dva jednaka dijela. ''Sasvim je istrošen. Šteta...'', dodadoh, izlomivši štapić na sitne djeliće.
Andreina se pridiže. ''Sad si gotova, čudovište jedno!'', zarežala je.
Poskočila je, potrčala prema meni i zgrabila me za ruku. Ali ja sam se brzo oslobodila, bocnula je noktom u rame i uzviknula:''Šuga!''
Prije nego što je ova stigla i da trepne, šmugnula sam u drugom pravcu. Ponovo je krenula za mnom. Ali ovaj put me nije stigla. Za to trebam zahvaliti Amandi, koja je pritrčala s leđa i posula je jogurtom.
Andreina je nasrnula na Amandu. Znala sam da će Am naći načina da joj odvuče pažnju, barem nakratko. O tome više nisam morala da brinem...
Utrčala sam u kuću i pokupila neke stvari koje su mi bile potrebne da sredim Andreinu. Vratila sam se na ''mjesto radnje'' dvije minute kasnije. U desnoj ruci sam držala tiganj pun omleta sa pečurkama, a u lijevoj moj skateboard.
Gurnula sam tiganj Leni u ruke. ''Pridrži!''
Zatim sam se okrenula ka ulici. Lujiza i Voldy su sve promatrali razrogačenih očiju. Amanda je zavitlavala Andreinu. No, došlo je vrijeme da opet preuzmem stvar u svoje ruke.
Dok je Andreina trčala, gurnula sam skateboard ispred nje. Jednom nogom je nagazila na njega i... opet se spljeskala na beton.
''Leni... ovamo daj tiganj!'', viknuh. ''Brzo!''
Leni mi ga je dodala, rekavši:''Ma nećeš valjda...''
Prišla sam Andreini, koja je potrbuške ležala na cesti i držala joj tiganj iznad glave.
''Ne, Maggie, ne radi to!'', povika Leni.
Jesam li poslušala? Da li ja ikad slušam? Kratko i jasno;ne!
Prosula sam joj čitav omlet na glavu.
Nekoliko sekundi kasnije, pridigla se, dok su joj se omlet, pomješan sa Amandinim jogurtom slijevao niz kosu, lice i tijelo.
''Uh, vi male vještice... platit ćete mi za ovo...'', dreknula je.
A zatim se apartirala.
E, tek mi sad ništa nije jasno!