KATASTROFE

''Je li gotovo?'', upita Lujiza, pridižući se.
''Je li gotovo... je li gotovo...'', narugala sam se. ''Da, gotovo je. Ali ne tvojom zaslugom!''
Am je samo stajala po strani. Nije progovorila ni riječi. Samo je ošinula Lujizu pogledom punim neskrivene mržnje.
Ali to je bio samo trenutak zatišja pred erupciju.
Nasrnule su jedna na drugu. Čupale su se za kosu, grebale i vrištale.
''Poubijat će se!'', uzviknuh. ''Sad će se stvarno poubijat!''
No, ipak nisu. Voldemort ih je razdvojio. To me je začudilo, jer sam mislila da on u svemu podupire Lujizu.
''Mislim da bi trebalo da se saberemo i normalno porazgovaramo'', izjavi on.
Amanda i ja smo odgovorile u glas.
''Može'', rekoh.
''Nema teorije'', reče Am. ''Sa Lujizom neću da razgovaram.''
''Pa ona te nije to ni tražila'', pomislih.
''A ti nas poštedi svojih komentara, Maggie!'', reče Am, mrko me pogledavši.
''A tko je što rekao?'', upitah.
''Ništa nisi rekla, ali tvoj pogled govori da nešto misliš!''
''A sad se ne smije ni misliti?!''
''Ovo nije trenutak za svađanje već za suradnju!'', reče Voldemort. ''Ovdje imamo problem tragičnih razmjera!''
''Ja surađujem'', rekoh. ''Ona je ta koja se svađa!''
''Ma zbilja?'', zavrišta Amanda na mene. ''Sad surađuješ s njima?!''
''Pa zapravo...''
''Ako tako misliš, onda mi više nisi prijateljica!'', povikala je, a zatim se okrenula i potrčala prema parku.
''Hej, Am, čekaj!'', pozvala sam je.
Nije odgovorila. Samo je nastavila da trči.
''Amandaaaaaaaaaaaaaaaa!''
Krajičkom uha sam čula kako Lujiza govori:''Šta se tako dereš? Probušićeš mi bubne opne!''
''Amandaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!''
Brzo sam zabacila kosu i poletjela prema njoj. Onako, figurativno rečeno. Jer za letjenje su potrebna krila. Od perja. Ili bar od čelika.
''Čekaj meeeeeeeeee!''
A onda sam zaozbiljno poletjela.
''Aaaaaaaaa...''
Proklete štikle!
''.....aaaaaaaaaaaaaaaa!''
A dobro mi je išlo čak i bez krila. Nažalost, vrlo brzo sam se prizemljila.
''Uh!''
Čovjek bi mogao i da se ubije, a nju ne bi bilo briga!
''Glupa Amanda!'', progunđala sam i ustala.
''Dobro, baš me briga, ni ti meni nisi prijateljica!'', zaderala sam se najglasnije što sam mogla. Bila sam sigurna da me je čula. Utoliko bolje.
Okrenula sam se, i polako, pomalo šepajući (iako nisam mogla da odlučim na koju nogu), krenula prema Lujizi i Voldemortu, koji su sada pričali sa Leni. Pa naravno... Lenin otac je smrtonoša, zar ne?
''Kaj je bilo?'', upita Leni kad me je vidjela.
''Amanda je glupača...'', rekoh, premda nisam sigurna da sam tako mislila.
''Apsolutno se slažem'', reče Lujiza, popravljajući šminku.
''Zaboga, Lujiza...'', reče Voldemort odmahujući glavom. ''Daj se skuliraj!''
''E baš neću!''
''E baš hoćeš!''
''Neću!''
''Hoćeš!''
''Neeeeeeee!''
''Daaaaaaaa!''
''Ne, ne i ne!''
''Da, da i da!''
Ovo mi je zazvučalo poznato. Previše poznato.
Leni je promijenila temu. ''I kaj je ono bilo sa Andreinom, Gospodaru?''
''Mislili smo da je mrtva'', reče Voldemort. ''Ali očigledno nije. Za ovih četrnaest godina je ovladala crnom magijom... i sada je njezina moć ogromna...toliko da nije ni osjetila naše napade''
''Ali omlet očigledno jeste'', rekoh.
Sve troje pogledaše u mene.
''Pa, zar nije?'', upitah, slegnuvši ramenima.
''Šteta što niste imali još jedan tiganj omleta'', reče Lujiza.
''To sa omletom ti je bila glupa ideja'', reče Leni.
''Ideja nije glupa, ali će posljedice biti smrtonosne'', filozofirao je Voldy.
''Katastrofa!'', reče Leni.
''Šta je kastradofa?'', upitah.
''To ti je kad nešto ne ide kako treba'', objasni Leni.
''Ili kad baš ništa ne ide kako treba'', dodade Lujiza.
''Upravo tako'', nastavi Voldemort. ''Andreina Slytherin je postala velika prijetnja ne samo za Hogwarts, Dubledorea, Rosewhite, ... nego i za čitav svijet čarobnjaka... uključujući i nas. Želi da se osveti... zbog ismijavanja i ponižavanja... ... i želi da dokaže da nitko nije bolji od nje.''
''Što svakako nije istina'', ubacila se Lujiza.
''Ali, Gospodaru...'', reče Leni, ''zar ona nije bila zaljubljena u mog oca?''
''Nije'' reče Lujiza. ''To je Dumbledore mislio. Ali ipak nije. Bila je, a valjda je i još uvijek, zaljubljena u Voldemorta.''
Ma krasno. Dosad nisam imala posla sa Andreinom Slytherin i sretno sam živjela!
''A sad mi moramo ići'', reče Lujiza. ''I hvala ti, Maggie.''
''Ma ništa'', rekoh. A onda mi je sinula ideja.
''Hej, Lujiza!'', povikala sam. ''Prije nego što se apartiraš, mogu li te nešto zamoliti?''