O čemu on to govori? Voldemort je poslao poruku?
''Šta ti melješ, Draco?'', upitala sam začuđeno.
''Samo govorim istinu'', reče on. ''Gospodar je rekao da dođemo u Zabranjenu šumu oko ponoći.''
''Tko to mi?'', upitala sam.
''Pa znaš... sve njegove pristaše... a tu se ubrajamo i ti i ja...''
''Ja neću doći'', kratko sam rekla.
''Ma daj, Maggie...''
''Zbilja ti kažem.''
''Nadam se da ćeš promijeniti mišljenje'', rekao je. Nagnuo se prema meni i poljubio me. U tom trenutku, ugledala sam u blizini Kelly Joan Slytherin... i njezine suze...
Te večeri nisam mogla zaspati, pa sam čitala neku knjigu. Naravno, to što držim knjigu naopako ne znači da ne znam čitati, zar ne?
Pogled mi je pao na veliki sat na zidu. Petnaest minuta do ponoći. Draco i ostali su sigurno već u Zabranjenoj šumi. Što je Voldemort htio? Zašto mi je poslao poruku?
Postojao je jedan način da saznam...
Polako sam se digla iz kreveta i upalila lampu. Bacila sam pogled na Lenin krevet. Zar je moguće da i ona...
Isabell, Amanda i Hermiona su već čvrsto spavale. Ali Amanda se probudila čim sam upalila lampu.
''Gdje ćeš, Maggs?'', upitala je.
''Ja... hm... idem šetati sa Dracom...'', slagala sam.
''OK... ugasi svjetlo'', promrmljala je pokrivši se preko glave.
No nastao je novi problem. Kako ću izići iz dvorca a da me nitko ne vidi? Pacoliki stražari u hodniku otkako sam mu jedne noći, dok je on spavao, skoro upropastila kabinet. Zato mi je pala na pamet jedna ideja...
Otišla sam do Harryjeve spavaonice i probudila ga.
''Harry!''
''Šta hoćeš sad u gluho doba noći, Maggie?'', promrmljao je.
''Treba mi tvoj plašt... please!'', zamolila sam ga.
''OK... uzmi ga... eno ga ispod kreveta'', rekao je.
Sagnula sam se i dohvatila plašt. Zavukla sam se ispod njega i krenula kroz hodnik. Negdje na polovini hodnika, zatekla sam Lexy i Pacolikog kako razgovaraju.
LEXY: Ma daj, moramo ići! Nisi čuo što je Voldemort rekao.
PACOLIKI: Čuo sam ja, ali jedan trenutak nepažnje je dovoljan da Margaret Ann uništi moj kabinet!
LEXY: Pobogu, Severuse!!!
PACOLIKI: Ti idi. Ja ostajem.
LEXY: Sigurna sam da će Maggie doći u Zabranjenu šumu.
PACOLIKI: Ja nisam.
LEXY: Ma hajde, znaš da ovaj cijeli plan ne može uspjeti bez nje!
PACOLIKI: I ona će kao srediti Andreinu?
LEXY: Čuj, Severuse, već kasnimo. Idemo!
PACOLIKI: Dobro, idemo!
Pritajila sam se u hodniku i čekala da oni izađu. Ušunjala sam se u Pacolikov kabinet, izvadila sprej iz džepa i napisala na zidu:''MAGGIE JE OVO URADILA''
Pogledala sam na veliki sat u hodniku. Točno ponoć. Vrijeme je...
Zbacila sam plašt sa sebe.
U tom trenutku, netko me je potapšao po ramenu. Okrenula sam se. Bila je to Ofigenya Ellen McFlue, Ravenclawka sa šeste godine.
''Kamo ideš?'', upitala je strogo.
''Nisam zadužena da ti podnosim raport'', odbrusila sam.
''Vidi, vidi, mala zna da se svađa!''
Zašto su stariji đaci uvijek odvratni prema mlađima?
Prkosno sam je gledala u oči. ''Ti si nova ovdje, je li?''
''Tako je'', ponosno je rekla.
''Ti dakle ne znaš čija sam ja kći'', nasmijala sam se.
''Ma čija si ti to kći?'', posprdno se nakezila.
''Ja sam Voldemortova kći!''
Smiješak sa njenog lica je odjednom nestao. ''Dokaži mi to.''
Izvadila sam štapić iz pelerine i uperila ga prema njoj.
''Ne bi se usudila'', prošaputala je.
''O, bih, bih, itekako'', nasmijah se. ''Crucio!''
Srušila se na pod i zavrištala.
''Crucio!'', ponovila sam.
Ponovo je zavrištala od boli.
''Crucio!''
Jadna Ofigenya je već bila na izmaku snage.
Mislim da sam malo pretjerala.
Tada sam u daljini začula korake. Netko je izgleda čuo njezin vrisak.
Uperila sam štapić u Ofigenyu. ''Jedna riječ o ovome i dobićeš svoje.''
Istrčala sam napolje. Doviknula je za mnom:''Osvetiću ti se; ne znam kad, ne znam kako, ali osvetiću ti se!''
Posprdno sam se nasmijala i potrčala prema Zabranjenoj šumi.
Nastavit će se...
Post je objavljen 27.09.2006. u 22:50 sati.