morska iz dubina
četvrtak, 03.09.2020.
Neće laste doma
Foto: otočka
U Vali samo još jedno auto poljskih registarskih oznaka. I jedno čeških. Čudin se. Jer smo na njihovin crvenin listama. Šta znači da će po povratku u samoizolaciju. Kažu gosti, ovaku lipotu ne ostavjamo. Ni po cinu izolacije.
Par kilometara dalje, rodica ima OPG. Dobar restoran. Dobar grill uživo. I stvarno vrhunsku spizu. Sve na otvorenon. Okruženo vrtlima, raslinjen i moren. Dolaze joj svako veče Slovenci i Austrijanci. Ja se čudin. Pa kako, morat će u samoizolaciju?
Kaže da ih ni briga za to. Da neće, ni za živu glavu, prekidat godišnji.
Drago menti to, u neku ruku, čut. Obično cigo sam svoga konja hvali. Al, hvale nas drugi. Činjenica je da je Vala bila puna. Cilo lito. Ka u najbojin danima. Nema zemje koja nije gostovala. Znaju ljudi di je dobro. Di je lipo. I kad je naopako svugdi u svitu. Susidi su zaradili. Moći će otplatit kredite za uloženo. Moći će imat zalihu ako korona bude zatvarala radna mista. Otok je izoliran. I na njemu najlakše pucaju sve karike.
U zraku je par stupnjeva ladnije. Lito ide u svoje babinjanje. Naprosto se ćuti da sva životnost Vale nestaje. Od ponediljka će ovdi biti smo stara postava. Domoroci koji čuvaju Valu. Do idućeg lita. Obećala san MU da ćemo skupa na lignje. Još moran svladat osjećaj žaljenja da san nešto ubila. A nije muha, ni komarac. Znan, ne može uvik po moju. Morat ću na brzinu odrast. Kupija je peškafonde i redi kaić. Stavja kušine da mi bude udobno. Možda ja buden samo puštala mjuzu na you tube i činila fintu da lovin. Ionako svak stane na svoju stranu kaića. Da nan se krene ne zamrse.
U svakon godišnjen dobu nešto volin puno, nešto malo manje. Pa se nadolazećen malo radujen. A malo i tihujem. Nije lako bit višeslojan u osobnosti.
