Povijest se vele ponavlja, pa te stigne, a stižu i izbjeglice, pa se sjećam vezano za Selam Aleikum i Aleikum Selam, yastk, yorgan, sabun, bubreg, tavan, balkon, Tuzlu, at-strašnomlat, buzdovan, kebap, ćevap, sarma,
...

Ko maloj otac mi je čital tolko knjiga sve kaj se našlo doma, a bijaše vrijeme Juge pa svakakvih prijevoda u osnovnjaku nisam pol lektire morala čitat: i to svakave od Dikensa, pa narodne jugoslOvenske, bosanske, srpske, nešto slovenščine iz zezancije i to otud i znam tih turcizama (ne iz slovenščine). Al sve bijaše nešto poučno i naučila sam da u životu treba biti dobar. Stari je bil čudak i nije mi reko da na kraju najebeš ko sivi, ali eto ovak:

I kao jaše junak onog doba, e, tjera ata pa ožeži pa konj vran ko noć, noć se postidi, ono sramota jedna. E, a za njim ono frcaju iskre i to. I moj junak usred ničega, jelte, naiđe na neku jadnu kuću /av, valjda otud hrvacki avlija/, a u njoj se kuva proja (žganci, palenta, pura, misir ekmei, nema veze) sve bez soli ono sirotinjo i bogu si teška. Izađe gazda /patron/ a junak mu nazdravi: Pomoz bog, gazda! Što je jelte vjerojatno Selam Alleikum. A gazda Jezda vazda jednako odgovara: Bog ti pomogao (valjda Aleikum Selam), sinovče, uđi der ogrij se kod ognja, i tak oni, smjestili onjkoja u štalu, konju super, boli ga dupe za junaka, konj dobi kaj mu treba svaka stoka je zadovoljna s osnovnim samo hrvacka dvonožna stoka a zna se koja, traži više, no dobro. E onda junak tamo njupa proju i hvali kak je fino gazdarica skuhala al neš ti, povuci-potegni gazda odma premlati kuharicu mater joj i proji bez soli /tuz/, boli ga batak kaj nema soli, trebala je predvidjeti da bu ovaki junač'na došo i skočit majkumu do Konzuma udaljenog jedno 10.000 km jelte i kupit malo paške soli, seljandura nijedna. Da je do Rijeke majkujojnjenu skočila, bi joj mama od hrvacke predsjednice dala pol litre morske vode, eh te današnje žene. No dobro. Pojel junak kaj je bilo, prespaval noć, ujutro opet proja ili kačamak šta li za jelo, ajd bilo i nešto mleka, dala buša kravica tamo i ode junak, a kako mu na horizontu nestade i traga i sjene, ono se kuća pretvorila u kuću od soli, eto tako se dobro dobrim vraća, em će kravica liznut sol em će gazdarica imat za solit proju, kačamak, žgance, puru, misir ekmei, nemojmo sad sitnčarit. Tako to u knjigama, a ja, beš mi sve ,već dva dana solim jelo iz solenke na stolu, ne dam 6 kn za kilu soli, našla bum sutra negdi po 4! Kad nemam kuću a junaci samo u povijesnim pričama.

Oznake: sol