Uđem u dućan koji se tada, ničim izazvan, zvao ZIG. Tam je bilo svega. I kupujem sineku auto. Vidim jedan malički, tada 2,5 kn, i uočim jedan lepši, veći, isto nije bil skupi, i dok sam ga gledala, da mi ovaj prvi ne smeta, metnem ga u džep. Odem na blagajnu i platim velki auto. Tražim vani ključeve od svog auta (kojeg više nemam, naravno) i nađem mali auto (auto je auto) uletavam na blagajnu i urlam - ukrala sam auto!!!! U dućanu tišina, muk, neko traži mob da zove murju (nije bilo mobača ko danas). Smije se Štefica na blagajni, pa kaj vam je suseda, pa znam da niste namjerno (normalno da nisam inače se ne bi vratila), pa bi sutra vratili nofčeke, svaki dan ste tu, reko ništa, u međuvremenu bu mi murja doma zvonila... Posle nekih pol godine nama ukrali pravi auto, Ladu Njivu. Oće to. Našli su ju ili ga drugi dan jer se prekupac napil ko svinja i zabil u neki auto kod Folke a tam blizu je murja imala zasedu kod nekog džambo plakata i vidla kak šofer iz udarenog auta oće mlatit ovog poštenjaka u našoj Ladi Njivi: Naime, na muriji se srdil da je on auto pošteno platil 120 DEM-a i da zakaj ga sad optužuju (DEM, onda znaš kad je to bilo. Bilo je kad su vredili demovi). Eto, dolazite u ove krajeve samo sa ZET-ovim tramvajima i busevima. Tu se krade sve kaj ima kotače. I nije ZET-ovo. Za sada.

Oznake: auto