Oće l' više ta korona krepat, krepat ćemo više svi od muke kaj smo svi doma, nego kaj bu nas ona potamanila.

Kak doma uvek sfali najvažnije, ode jedan član naše vanilije u Špar po krumpir i kupi majonezu mesto tog kruha (!?), a ni kupil ni sok koji ne trebamo. To je u redu. Drugi imaju doma germe i brašna, a moj frižider otvoriš, majoneza ispada, što staklenke, što one u plastiki di pol ostane pa se baci ak ja ne režem i skupljam na tri-četri šnite kruha (kojeg nismo kupili), pa oni jastučeki di je više zraka nego majoneze... Ne treba nama jastuka za spavanje, ima majonezinih! Od silnih jastuka bu mi na kraju frižider zaspal!

I tak, dođe član doma i veli - čuj, tam neki mudonja u redu pred Šparom rekel krivu riječ, drugi još kriviju i nastala tučnjava. Eeee al su se i njihovi cuckovi pokefali, koje su ti mudonje kao išli prošetati, a ustvari nisu išli ni po kruh ni po majonezu nego po pelinkovac (nisam ni znala kolko pelinkovca se proizvodi, majkemi, nikad tolko flašica nije bilo uokolo). Pa je došla murija, za svakog po jedna kola i tak.

Iz zgrade prek puta svako malo čuješ - ja bum poludel/a, ja ovak više nemrem, nek ide sve u pizdu materinu! Isto se čuje u zgradi prek od naše strane. Od silnih vjera ne znaš koji se bog više spominje.

Na momente mi dođe žal korone...

Oznake: blagdani