Dnevnik za vrijeme korone, nastavak od zadnjeg posta:
- da poludiš
- za poludeti durch-marsch
- ponorilica

Ne znam se više razgovarati boktenemarad, doma uvijek isto, kava uz teme - oderana ista koza jedno 700 puta i jel trebam kaj skuhati.

I kaj. Al eto moram do dućana. S poznatima se na cesti pozdravim klimanjem glave ili mahanjem, i to ono preko neke stvari, niko da digne ruku i mahne, visoko, ko Grunf, onako tipa: Ovoliko je bio napadao snijeg 1942. kad sam se borio u Staljingradu ali ne znam na čijoj strani.
Ko da su se svi nekak smanjili, pogrbili.
Ni lokalnih pijancih na cesti!

S nepoznatima se priča jer moraš čekati pa kaj buš, pričaš, tj. oni pričaju, al tak da oni imaju masku. Preko maske toga šal i ober još stave ruku savitu u laktu pa ti veliju nekaj - fte lp prm el mž zn el imj pathku u knzm (!!??). Što sam nakon 3. ponavljanja shvatila kao - čujte lepo prosim jel možda znate jel imaju patku u Konzumu? Jok, imaju ovakve guske kak si i ti, mislim u sebi, ono, dućan velki ko trafika, Konzumić, ne Konzum, valjda dučanček na sklaplanje, još da patke imaju, a zakaj ti pak ne metneš još i poplun od perja prek face, posle ga opereš doma u vešmašini, na iskuhavanju. Po jeftinijoj, noćnoj tarifi. Viš možda je žena misla žive patke, da iskoristi perje?

Tak su svi živčani vani da sam u šugavom Konzumiću kaj inače ne dela jer nema ko (ne lažem, provjerite!!!), al sad jelte radi: Alzo u brzini kupila ajvar za francusku salatu (!!?), najdeblji kruh (mrzim onu digitalnu sredinu kruha, nespečenu, sami digo kvasac), 2 litre jogurta mesto 2 litre mleka, i zaboravila peršin. Mesto paradajza u tubi sam kupila kokakolu koju opće ne konzumiram!

Saznam danas di bum popodne kupila jeftiniji kruh jer ono od 14 kuna od jučer, pojeli smo koru od kruha, nakon kaj sam brašno postrugala nožem, čemu to brašno???? Speku kruh, zamotaju u celofan, a prije ga potunkaju u brašnu, O, Allaše!? A ono sredina od kruha mriši nekak na blato i taj digitalni dio kruha uzmem mrviti kroz prozor, nije bilo dve šakice, pojela ja s onim jogurtom iz prethodnog pasusa.

Nema ptica!!!!! Obždrale se, hrane se baca da se rasplačeš, ja bih uzela za doma da me nije sram!
Dakle mrvim taj komadić kruha, vičem ptičiceeeee, evo fruštik, ajmoooo, ajde vrapci dok nema vranureština, ajmooo, papica, doručaaak! Bacam to na travu, metar od zgrade, ajmooo tičice, doručak na travi!

Al u dućanu nema peršina.

Oznake: samoizolacija