Ko o čemu, svi o hrani.

Svi kuhaju nekaj pa to slikavaju i postavljaju na FB i Blog između genijalnosti Nika Titanika i inih fantastično uhvaćenih kratkih videa itd., pa svi kuhamo i jedemo, hrane u centru Zagreba, nisam ni znala da tolko brašna postoji u rwatzkoj. Kvare mi doživljaj.

Posle jela treba nekaj popit: Neko (neki rwat, dakak) nekidan pita iz Irske da di se u Dublinu može nabaviti žuja. Majketi, ak su prije 42 godine imali sto vrsta piva kaj će ti žuja. Inače, onomad se mi vujček napil ko svinjarija i zvređal englesku kraljicu na putu doma - nekom bobu u 2 u noći, skor sam umrla od straha, ovaj mu se nasmijal i veli felou gou houm end get vel sliip (il tak nekei, i ja sam pila neko pivo). Dakle imali su i pivo za vređanje kraljice (ove iste, ta nikad nebu umrla). Sad bi ovaj žuju, ne brini sine, poslat će ti majka iz rwatzke.

Alzo svi neku hranu nakuhavaju pa naslikavaju po FB-u, ko da su izmislili kuhana jela. Ja to ne razmem, spečeš 2 jaja na oko (dobiš nekaj u čelo) - ovo bi mi na FB-u zbloksali stranicu na meseca zbog dva jaja na oko i pimpeka u oko, ko da je to novi štos!

Ono, jelo je posebno jelo budući da je posipano sa ai shi solom?

Prateći masu, skuhala sam ajd dve tegle ajvara, oću slikat, našla prazne staklenke, veliju dječica da je bilo fino. Nema više kuhanja!
Onda mi tam na poslu uvaliju ajvar od paradajza i paprike, pretovaren u teglicu iz Offerttissime i to je kao domaći.

Ja napravila taj domaći, deca veliju da od čega je to!? Od banana, od čega bi, i ja luda pa se mučim z ajvarom. Napravim pašticadu veli mulec noklice nisu bogznakaj (nisu noklice nego njoki i malo ih je teže delat, cela kuhinja ko da je 16. 11.) a i meso ti je nekak slatkasto.

Od sad nek si jede kestenje s majonezom, a sestra nek njupa jabuke s lukom. Al to fakat onda moram poslikati, e nek se razlikujemo.