Kiki ne da se boji cuckih nego kad neko zalaje iz zajebancije, ona skače na drvo, skriva se iza mene ili me vleče za rukav - e, stara, idemo doma.

Sretnemo jednu Sanju s kraljevskom pudlom. Pudla lijena otići jesti doma u 38-dvadratnom stanu, mora joj se klopa donesti pod nos, ili ju odnesti do zdelice.

Pri prvom susretu Kiki se znoji, jedva šapće da se maknemo prema doma: po 10-miligramski apaurin, po mogućnosti dva komada i spustimo roletne da ne vidi ak neko u parku šeće nekog pesa.

Sanjina pak pudla ju gleda, oči govore - čuj koka, ja sam KRALJEVSKA!!!! PUDLA!!!!! čuješ, kraljevska!!!! Nisam histerična i ne moram se dokazivati a lena sam ko crna zemlja i nebum te napala čisto iz lenosti, a kaj je tebi ti delaš u Hjustonu ili imaš neki problem?

Čini mi se ko da Sanja s onim svojim velkim očima još stoji i čudi se kaj se Kiki boji kraljevske pudle. A i pudlek se još čudi, valjda.

Kiki otišla jednoj Ani, nebitno, Ana je krasna, piše knjige, ima dvoje dece i maltezera. Kojeg su deca htela i dobila i za mesec dana zguštirala. Sad krasna Ana brine i o cucku, koji zbriše u jedno udaljeno tuđe dvorište pa se po njega ide z autom. Jer pes tak voli. Vlovi ga Ana, cucak inače ulazi samo na prednji zic, vlovi ga za šiju, hiti otraga i ljubazno mu se obrati: Bela (cucak) molim te, odjebi.

Kiki pri prvom susretu oprezna, al misli cucak je mali i nebu ju pojel, prisjeća se karate zahvata nivoa smeđi pojas... Onda ga je odguravala z nogom, išel joj je na živce al još se bojala. Treći put je pustila pesu da ju ponjuši (držala je u ruki neki fascikl malo jači - za nedajbog!) a cucak ju pomirišal i nezainteresirano se legel čoriti tam di se našel. Idući put ju je njušnul i maknul se. Pita Kiki Anu - dobro kaj je to sad? - A kaj kaj, pomirišala te i skužila da nisi donesla niš njoj za žderati i nisi zanimljiva.

Eto tak.

Oznake: Psi