Jučer zovem nekaj mamu od prijatelja, rešimo to brzinski i tak i sad pitam za zdravlje (ona doduše i da umire rekla bi sve je dobro i nema niš novoga osim kad su se unuci i praunuci rađali pa je bila sretna) i tak nekaj nabrzaka i pita ona kak mi, reko muči me koljeno, a to s godinama eto imam jednu prijateljicu od 79 godina koja je isto tak počela i sad je na operaciji bila i tak, ima 79 godina čujte hrabro se to i odlučiti u tim nekim godinama.

Veli mama od prijatelja - ma nemoj gospođa u godinama, a kolko ja imam? Vrisnem jer sam skužila: Branka, nemojte mi to delati! Pa vi ste isto godište! Čujte niš ne priznam, vi ste Branka i uvek bute isključivo i samo Branka, vi nemate godine, otkad vas znam a to je preko 40 godina jedino kaj se na vama promijenilo je kaj vam je kosa posijedila i pozdravljam to kaj se ne farbate. Nemrete imati 79 godina, ja vam to ne priznam.

To se ide na plac, kuha se, sve u kući sjaji, sve ko prije.

Smije se veli je a kolko imate ti i moj sin (razlika smo 6 dana), je kaj su meni godine stale?

Nemreš bilivit. Eto ti naše žensko (njen sin je isti suhi i isto je samo posijedil otkad ga poznam) mršavljenje i debljanje i loši brakovi, zgledamo starije od vlastitih mama. Moja Branka ko konzervirana, još se žali kak je dobila 5 kila u zadnje 42 godine.

I ima dobrog muža, je, i to se dogodi, sviđalo se to nekom ili ne.

Živa i zdrava bila!

Oznake: godine