30 godina sam slušala kak nemam šarma, smisao za humor mi je glup, nesamostalna sam i nesposobna.
20 godina sam slušala kak sam sve navedeno, s dodatkom da sam glupa, debela i kurva.
S 50 godina sam ostala sama s problemima koje, sad tek kužim, mnoge žene-zaposlene-majke dugovi, bolest, bla bla, ne bi riješile. Istini za volju, da moram ponoviti, ubila bih se ovaj čas jer je samo rat gori od toga.
Prešla sam 60 (užasnuta sam brojem godina) i tek sad vidim da mogu zabaviti društvo kak se spada (društva više ni nema, al kad se desi) pa se većinom sama sebi nasmiješim ili nasmijem i niko sretniji. Mozak mi radi neopterećeno kakva sam i kolko imam kila, kak sam oblečena i zakaj se ne šminkam. Nekidan sam se zaboravila umiti, kasnila sam, hahahah, zamisli i to provalim na poslu, svi su užasnuti popadali (od moje sramote), samo meni smešno, još sam ih tješila.

Da ponovno imam decu prvo bih ih naučila: Ništa na svijetu nije vrijedno uzrujavanja. Smij se na sve kaj je imalo smiješno i biraj samo ljude sa smislom za humor. Iskompletiraj sebe u svakom smislu, jer samo ti kompletna možeš pomagati drugima. Prijatelji su rijetki, ne poklanjaj odmah srce, naročito ne ženskim prijateljima, tj. prijateljicama. Nijednoj. Nema ženskog prijateljstva, da ne duljim. A to kaj neko misli o tebi i oblajava te, e to su pravi komplimenti, nisi konj, čovjek si, ali nek se praši za tobom. Jadno je kad te više ne ogovaraju. Al budi sigurna da će te prvu nazvati kad im zaškripi.

Budući da nikad nebum baka, nemam kome to prenesti pa eto prenosim blogu.
Cekeeeer. Znam, piše ceker a treba pisati cerek, pa kaj. Za ceker, ko ne zna kaj je, pogledati na guglu.

Oznake: sazrijevanje