Da je živa, danas bi moja majkica imala 94 godine. Škorpija, kontrolfrikasta, duša, prejaki autoritet i ljubav. Teško brate, ali tak je bilo.

A zadnje me likom na nju jako najjače pocetila jedna vremešna suhonjava teta, na Trgaču. Dnevni tisak je prodaval zanimljiv čovek, i stasom i glasom, mali okruglasti grlati vrlo. Usprkos onim svim trafikama, nekak mu je išlo. Dost dugo je tome.

Uglavnom viče on ove i one novine i tak, kak je na stanici bila gužva, blizu mu je stala jedna starija teta, ono skromno obučena, čiste kose al nenafrkane, naborana, valjda se malo pokušala maknti od sulude raje koja juri na tramvaj pa ko živ ko mrtav.

Vidi ovaj urlator da je baka nekak blizu i veli - kae baka, trebate kaj?

A ona je imala neki blagi i umorni osmeh, ono vidlo se - ko ima taj senzibilitet, da iz te osobe nekad sijalo puno radosti... Niš, veli ona dakle uz taj divni smešak:

Ja sam za tebe gospodična!

Kak sam ja spontana i luda ja sam se naglas nasmijala, al se nasmijal i "kolporter Tomić" i veli e baka, svaka čast, pardon, gospodična, evo samo za vas jedan Večernjak, ja častim.

Tri smiješka obasjala Trgač...

Oznake: trenutak