Zanimljivo je to kak neke stvari nemreš dočarati ak ne vidiš.
Jutros sam se smijala prizoru koji, realno, uopće nije smiješan.

U sobi inače delamo nas tri ženske.
Prva dolazi prva, druga dolazim ja, pa treća Sanja. Prva pije kavu u drugoj sobi i ne pali svetlo.
Vidim svetlo gori, znači došla je i Sanja.

Ulazim u sobu u drito 8 sati, držim kavu i vrata, i vičem u okretu prema mjestu di je inače prva – booook, kooookeeee, kak ste miiiii???? Niš, nema je, a tišina, okrećem se i mislim da bum zatvorila vrata, niš, držim vrata, vuče propuh, al ja stojim i ne dišem. Gledam Sanju. Ona nalakćena na stol gleda mene.
Pogledam opet, zatečena, šokirana, da bih ponovila viđeno stanje u glavi: Alzo, samo jedna koka je tu, Sanja. I gleda u mene. A ja u nju. Sanju...
I ispustim iz sebe zvukove nešto kao: H-kh-hkaaaaaaaaaa????????? AAAAAAAA??? A kokaaaaaa????? Heeeeeeeeeee??? Haaaaaa!!!.... Hm, eh, mljbvg. Aha. A jel?

Udahnem malo, tek tolko da ne riknem. Prestanem disati. Počnem se smijuljiti, obesim mantil, stavljam džozle, gledam Sanju i počnem se smijati na rafale, ono, skupljam usta, nemrem više, jedva se suzdržavam. Ono, pokušavam se kontrolirati. Vidim gleda me žena i vidim – nebu zamerila. Lupim u smeh do suza, skidam džozle, lupam šakom (pesnicom, molim) o stol, ričem, hrčem, plačem, suza suzu lovi, i pokušavam doći do zraka. Ha, ha, ha, ha, Sanja, jebote, ha, ha, ha, aaaaaaa jeeeeeeeeeeeee, ovo ha, ha, ha, ha, a jebote, kak je ovo smešnooooooooo, a joooooooooooooj, a jeb, ha ha hahahahah, aaaa hkrkrh, hrk.

Ha, ha, ha, a jebote. Pa stanem. Pa maknem pogled, nemrem zdržati, u prsima me steže. Pogledam ju opet i lupim se smijati u rafalu 10 minuta, dok nije došla i ona prva i konstatira sa suzdržanim smiješkom:
Sanja se ošišala.
I pukne i ona.

Sanja je ovih dana centar svijeta jer nedem nikam a humor nam titra na istoj valnoj dužini. Ja sam malo olabavila, a ona brzo misli i realnija je i prizemljenija od mene, ono. I najavila šišanje.
Frizerka joj došla doma. Pa je šišala bez špigla, ono, da se Sanja dagle.
Kak je ta kosa prirodno rudlava pa još ima i trajnu (ne onu od događaja sa ZET-om), to je ta kosa jako onak – hercig, a pofarbana u plave pramenove, gusta, gusta A inače je svijetla brineta.
Pa je bila do ramena. Kosa.
Danas do ispod uha. A Sanja nosi dva ogromna plava oka (koja sve govore), lepi nosek i puna usta, uopće, zgleda kaj pupica kak veliju na Cresu.
I odreže kosu.

Sanja boktenema rad, ha, ha, ha, ha, ha, ha, čuj nemoj se srditi, nisi smešna, ali malo si komična. A ha, ha, ha, ha, ha, ha, haaaaaaa, krhkrkrhhkr, ha, ha, ha. Sanja, bogtenemarad, zgledaš ko kuglica za božićno drvce.

Urličemo i prva koka i ja, ulazi naša najljepša sudska savjetnica ikad, još i prava dama k tome, pozdravlja (i mi njoj, al zvuči: je. Joooj, ha,ha,ahahahhaa, krehk jahahahahaha). Veli – Gle, Sanja nam se ošišala. Kak ste se na to odlučili?

Niko mene niš ni pital ali: Uspijem između hahanja izjaviti: Nije se odlučila, bar ne da ovak zgleda, ha,ha,ahahaha.

Vadim drugi paket papirnatih maramica, brišem stol od suza, i tipkovnicu.

Sanja: Pa – morala sam al nisam misla da bum TAK zgledala.

Mi stenjemo, boli nas trbuh, savjetnica daje komplimente i skuplja usta ko da je pojela nezreli limun, u hipu uzima svoje spise i briše van.

Zvoni mobač, dragi zove Sanju, sa službenog puta. Pita ju kaj dela.

Veli ona: Izvlačim Seku ispod stola. Je, to nju čuješ, smije se već 15 minuta. Da, meni. Ma ne, lepa je frizura. Sreća da kosa raste. Ma za 6 mjeseci bu ko nova. Je, vidla me i Sandra i primila se za želudac i od smeha opala s kreveta. Ne, ne, Sandra je opala doma od smeha s kreveta, Seka je opala sa stolca tu na poslu. Dobro, evo, onda još se čujemo.
Pokušavam formirati dnevnik rada, pogled mi beži s ekrana na Sanju vizavi, nemrem niš. Čim ju pogledam mislim da bu mi pozlilo od suzdržavanja. Kava mi pobegla u sinuse, odvratan osjećaj, ispuhala sam ju kroz nos, jebiga, s tolkim suzama od smeha ni se ni kužilo.

Vjerovao Ripli meni ili ne, ja sam se smijala do 10.05. Svaki put kad sam pogledala Sanju, pokušala sam joj objasniti da nije grda, mislim fakat nije, ali nakon 12 godina ju vidim s takvom zurkom! Pa zapali pljugu, ja velim – čuj curica, jel tvoja mama zna da ti pušiš? To ti nije dobro za zdravlje, znaš. Ha, ha, ha, ha, ha, ha,a aaaaaaa dfeljdh, Sančo, jebatećuk, zgledaš kaj da ideš u prvi osnovne! Čuj, ne zgledaš ko kuglica, ak te oblečemo u belo buš zgledala ko snjegović, ha, ha, ha, ha, ha,aaaaaa, hkrhrk. (Sanja ima solidne šestice, obadve, naglašeni struk i vrlo poželjnu guzu).

A zbiljam nije loša zurka. Jedva čekam sutra ujutro da ju opet vidim!