Gajo bloger zvani legenda, rastumačio širokim narodnim masama kako zna(mo) da živimo u 21. stoljeću. Svaka čast. A stvarno nema danas ni intime ni tajni, pa me inspiriral. Pa sam se dohvatila tipkanja nečeg kaj sam samo prijateljima pričala ili u datom momentu u nekom društvu da razbijem glupu atmosferu i tuđe hvalisanje ni sa čim, pa me i tak niko ni ozbiljno svatil, a postigla efekt. A prijatelji su i tak oprostili. Tome služe. Prijatelji. (Da im sjebeš dan kad je tebi takav...)

Ono da su me budaletine neke popljuvale jednom, kao najmlađom u društvu, kad sam rekla da postoje otoci bez pitke (slatke) vode i da tamo žive ovce koje piju morsku vodu, jesu, popljuvali me, brate, a kad sam provalila da se papir radi od drveta bili su pod stolom i proglasili me antizdravstvenim elementom. Pa kasnije ovako:

Bila je redukcija struje tamo 70 i neke. Imal sam par tamnoplavih i par tamnocrnih cipela isti model, ista peta, osim kaj je jedan mašlek, onaj ukrasni, ober prstih, bil onak ko dva trokuta pa između kao uzica, a drugi mašlek na drugom paru, ne?, ravan i isto posredini tak nekaj da ga čini mašlekom. (Pa ko razme, dobro!) U kmici oblečem ja šuze, rano buraz, radili smo od 6 ćuki, svjetla ni vani, e, i odem uredno na posel, još sam imala i auto (bitno) a radila sam na mjestu gdje nisi mogel doć u tenisicama ili božem'prosti trapkama, smrt bela kost!

Kad za pauzu dolazi jedna na trač i pokaziva mi nove cipele, joj reko gle imam slične. Izvukla sam ispod stola desnu nogu, al kad sam vidla da je na drugoj tamnocrna cipela, ostala sam pri demonstraciji desne, tj. tamnoplave. Naravno da sam zadnja izašla iz tvorničkog kruga i bila u pegli brzinom munje. Muku ti.

Pričam to kasnije prijateljici, veli ona to je u redu. Ja (ona) došla doma posle posla, ižzžmikana, još skočila u dućan i kupila neke nareske za večeru, kad traži u torbi novčanik, mane štani. Svjecka žena, imala valjda prva kartice u Zagrebu, odma odjavila kartice i te finte, kao sutra bu u Petrinjsku po formulare za dokumente. Tak je misla do večere. Onda je izvadila zamotane narezane nareske (ili nareskane nareze???) i dok je rastavljala zamotuljak - sir dekice (to je kad ti narežeju sir na stroj, pa zgleda ko dekica, autor 3-godišnjak) od zamotuljak - narezane salame, izvirio novčanik, a veli gleda on nju, gleda ona njega i psuje ona njemu, a on – ni mukaet. Fini geltašn. Pravi džentlmen.

Tu smo razvile diskusiju. Njena frendica (vrijeme događanja: Vjesnik bio u pretvorbi, a ona rukovodeći kadar, e, ne treba puno mašte), očistila cipele i stavila u frižider. Nije zatvorila vrata, skužila je i izvukla ih natrag, nazvala Nju da joj to ispriča i kumila bogom da to nikom ne prenese, pa evo, ona meni za utjehu, a ja kao ateist...

Sad si mislim, možda je to bila prva ideja za onaj onaj grozni ormarić kaj ga fort reklamiraju, ono za cipele kaj niko neće kupiti, kao čuvar prostora, cipele nahero pa u spavaćoj sobi, pa 13 cm i tako. Kaj će ti ormar za cipele kad nema cipela. Evo, ja furam čizme kaj je prvo nosila kćer, pa sin prerasel, a meni sad malo prevelke, al se ne vidi iznutra.

Teta te iste baš iste dame, vremešna ali vrlo svježa žena, in gamba, zakleti uništavač cigareta, redovno stavlja pepeljaru u frižider. Tu sam skočila, reko nemoj mi to pričati, jel ju bar oprala. Veli Ona, ma je, baka je gala i uredna, nikad niš ne zaboravlja, ne treba joj ni popis za plac il dućan, ali nema tu, hemung u glavi, opranoj pepeljari nehotice je mjesto u frižideru. Bar zna kaj ju išče po stanu. Da frižider ne popuni do daske, da ne bi bilo kaj je za večeru, ono - ohlađena pepeljara s cvjetnim uzorkom, pa žena podijelila pepeljare i ostala na dvije, da ne prepuni hladijonicu.

Tako se živom čovjeku svašta desi. Desi se i curi dite, kaj ne bi pepeljara u frižideru. Prve džozle kad sam dobila, pa odma dva para, jedne socijalke a druge za čitanje u tramBaju, tražim po kući, traaažim, cobra. Deca se love za trbuhove i valjaju (gadovi, isti bivši otac) i tek kad su onemoćali od smeha veli mala daj se stara skuliraj (to je moderni intelektualni riječnik, da ne bi bilo zgražanja) jedne su ti na bulji, špaga ti visi pod nosom a druge su ti u levoj ruci, to se burazu ne bi moglo dogoditi, on je levak. /I on je dobil džozle pa ih drži ne u desnoj ruci kak bi se očekivalo, nego pod mojim krevetom, da ne duljim./

Osvetila sam se. Negdje u gimnaziji imali slabu satnicu, torba lagana, a ona traži na sabajle, zimsko doba, duša spava, naprtnjaču za školu, a ona već na leđima. Naravno da sam ja bila kriva. Tolko o kćeri, a sin ne zna ni ko mu glavu nosi; kak da se osvećuješ nekome ko pati kaj se nije oženil s 14 godina za Valentinovo jer ga jedna Ivana nije htjela i ostal bu stari dečko?...

Tako jednog dana zaboraviš disati i gekneš....